Manje balkanske službe rade za velike obaveštajne mreže kako se one ne bi kompromitovale na međunarodnom planu. U ovom slučaju, može se uočiti da je izvršena koordinacija službi, kojima se upravlja iz jednog centra, a koje imaju interese na području Srbije.
Velike agenture se služe manjim regionalnim, koje za njih obavljaju prljaviji i riskantniji posao.
Ovako sagovornici "Novosti" ocenjuju još jedno razotkrivanje špijunaže tokom kojeg je juče u Beogradu "pao" hrvatski špijun, a nepunih godinu dana pošto je razbijena njihova diplomatska špijunska mreža.
Kako je saopštila BIA, kontraobaveštajnu operaciju hapšenja sprovela je u saradnji sa drugim nadležnim državnim organima, a ova akcija rezultat je višemesečnog operativnog rada BIA i "nastavak suzbijanja špijunskog i destruktivno-suberzivnog delovanja hrvatske obaveštajno-bezbednosne službe SOA".
Tim povodom, ministar policije Ivica Dačić je istakao da je MUP davao logističku podršku i da je sigurno da postoji pojačano interesovanje raznih bezbednosnih struktura za prostor Srbije i da sve bezbednosne službe rade po određenim propisima, a da sve što spada izvan toga, poput krivičnih dela, biće sankcionisano.
S druge strane hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova tvrdi da nema saznanja o hapšenju špijuna u Beogradu.
"Nemamo nikakvih saznanja o navedenoj temi, niti se takav događaj zaista dogodio", rečeno je iz Ministarstva za Hinu na pitanje o pisanju medija u Srbiji.
Komentarišući vest o hapšenju, Ante Letvica, bivši šef operative u hrvatskoj obaveštajnoj agenciji u razgovoru za "Jutarnji list" podsetio je da su "srpska BIA i policija privođenje izvršile nedugo nakon posete direktora američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijama Bernsa":
"To što neposredno nakon njegovog odlaska Srbija hapsi navodnog hrvatskog špijuna pokušaj je pokazivanja mišića, da su Srbija i Vučić na neki način glavni i da su vođe u regionu".
Potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin poručio je da Hrvati nisu razumeli da bi nakon proterivanja šefa njihove obaveštajne mreže Heroja Šnajdera, trebalo da prekinu sa vrbovanjem Srba i obaveštajnim radom.
Bivši oficir KOS Ljuban Karan ističe da bez obzira na to što im je pala kompletna špijunska mreža. Hrvati nastavljaju sa drskim radom i objašnjava da se te informacije svakako prikupljaju iz centrala velikih službi od kojih su dobile zadatak za izučavanje Srbije.
"Kada je reč o otkrivanju Šnajdera, svuda u svetu bi to bio veliki diplomatski skandal, ali kada je u pitanju špijunski rad prema Srbiji, Zapad nije reagovao kritički, jer im je dozvoljeno da to rade ili im je tako naloženo", rekao je Karan.
"Špijuni se uglavnom interesuju za vojsku, naoružavanje, posebno za raspored snaga na terenu prilikom nekih vanrednih situacija, dok je drugi deo interesovanje službi za unutrašnje političke prilike i izazivanje unutrašnje nestabilnosti. Cilj i hrvatskih, bošnjačkih, albanskih službi je da dovedu poslušnike na vlast koji će da ispunjavaju naloge velikih sila", rekao je Karan.
Krajem prošle godine, prvi sekretar u hrvatskoj ambasadi Hrvoje Šnajder proteran je zbog špijunaže, a na delu je bila "dokumentovana špijunaža i vrbovanje za rad za hrvatsku službu".
To znači da su prikupljeni dokazi da je Šnajder prekšio Bečku konvenciju koja reguliše diplomatsko konzularne odnose i usled toga je proglašen personom non grata.
Ti povodom uručena je diplomatska nota ambasadoru Hrvatske Hidajetu Biščeviću.