"Rio Tinto" za RT Balkan: Nemamo nikakve pravno obavezujuće ugovore o projektu "Jadar"

Kompanija "Rio Tinto" nema potpisane pravno obavezujuće ugovore sa Vladom Republike Srbije niti sa bilo kojim drugim državnim organima uključujući i opštine, u vezi sa projektom "Jadar", odgovorili su iz ovog rudarsko-tehnološkog giganta na pitanje RT Balkan.

U Srbiji se, uprkos tome, uveliko spekuliše o potencijalnoj odšteti koju bi ova kompanija možda mogla da zatraži ukoliko joj ne bude dozvoljeno iskopavanje litijuma, a priču o penalima koje bi Srbija eventualno morala da plati ovom koncernu pokrenuo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je, naime, još pre nekoliko godina rekao: "Hajde sutra da izbacim 'Rio Tinto'. Hoćete li vi da obezbedite milijardu evra koliko bi trebalo da platimo zbog onoga što su potpisivali?"

Naš izbor

Srpski kriptonit: Kako su otvorena vrata "Rio Tintu"

Stavljajući nakon prethodnih ekoloških protesta "ad akta" pitanje "'Rio Tinta' u Srbiji" (ispostaviće se, samo privremeno), tadašnja premijerka Ana Brnabić istakla je da su "svi upravni akti koji se odnose na 'Rio Tinto', odnosno (zavisno preduzeće) 'Rio Sava', sve dozvole, odluke, rešenja poništeni. Ispunili smo sve zahteve ekoloških protesta." Podvukla je i da dve strane nikad i nisu imale međusobne ugovore, već (neobavezujući) Memorandum o razumevanju.

Memorandum o razumevanju sa kompanijom "Rio Tinto Minerals Development Limited" i "Rio Sava Exploration d.o.o." potpisan je 2017. godine.

Vlada Srbije je u ovom dokumentu istakla da je spremna da preduzme mere kako bi obezbedila efikasnu koordinaciju između različitih organa i institucija, na centralnom i lokalnom nivou, u vezi sa procesom izdavanja dozvola za rudnike i preradu rude, a takođe je izrazila nameru da obezbedi stabilan investicioni ambijent za vreme trajanja projekta "Jadar", uz napomenu da će sa kompanijom "Rio Sava" ući u pregovore o potencijalnoj realizaciji infrastrukturnih projekata neophodnih za ovaj projekat.

Naš izbor

Dosije "Rio Tinto": Gde je sve radila kompanija koja bi da rudari u Srbiji

Ali, ako Srbiju i "Rio Tinto" ne vezuje nikakav pravno obavezujući ugovor, odakle onda priča o odšteti koju će građani Srbije morati da plate ako kompaniji ne bude bilo dozvoljeno da iskopava litijum?

"Rio Tinto" ima istražna prava, što znači da se na kompaniju, zbog promene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kako je jednom objasnila Brnabićeva, primenjuje načelo kontinuiteta – što u principu može da znači da oni uz istražna automatski dobijaju i eksploataciona prava.

"Na osnovu toga, 'Rio Tinto' danas može da tuži Srbiju", rekla je Brnabićeva, a tadašnji direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević je dodao da bi, u slučaju međunarodnih arbitraža zbog raskida ugovora, to bio trošak od "bar pola milijarde za državu", kao i da postoje dve opcije, "da se ugovor poništi ili da se produži".

Čini se, takođe, da mogućnost ovom rudarskom gigantu da od Srbije zatraži odštetu daje i Bilateralni sporazum o zaštiti i podsticanju ulaganja Srbije, koji je Srbija potpisala sa Velikom Britanijom gde se nalazi sedište ove kompanije, a koji je stupio na snagu 2007. godine.

Po tom ugovoru, naime, Srbija je kompanijama iz ove zemlje garantovala ravnopravan tretman, odnosno, kako to piše u tekstu sporazuma: "Nijedna ugovorna strana neće na svojoj teritoriji ulaganja ili povrate investitora druge ugovorne strane podvrgnuti tretmanu koji je nepovoljniji od onog koji priznaje ulaganjima ili prinosima svojih investitora ili investicijama ili prinosima investitora bilo koje treće države."

Prema pojedinim tumačenjima, to znači da bi, ukoliko bi Srbija odbila da "Rio Tintu" dozvoli eksproprijaciju litijuma, ova kompanija mogla da pokrene međunarodnu arbitražu, uz tvrdnju da je bila podvrgnuta neravnopravnom tretmanu.

Teoriju o potencijalnom potraživanju odštete nedavno je izneo narodni poslanik vladajućeg SNS-a Vladimir Đukanović koji čak veruje da proteste "forsira sam 'Rio Tinto'".

"Njima se apsolutno isplati da pod pritiskom javnosti budu oterani, jer na arbitraži, realno gledano, uzeće ozbiljan novac od Republike Srbije. Reda veličine oko tri milijarde evra, po nekoj mojoj računici koja ne mora da bude tačna, ali mislim da ne grešim mnogo. Koliko godina bi njima bilo potrebno da rudare da bi došli do te tri milijarde? Pa možda čitavu deceniju, zar ne? Ovako, imaju super izgovor da su oterani, tuže nas, na svakoj arbitraži će nas bez dileme dobiti i zarada odmah na račun, ni orali, ni kopali", poručio je Đukanović na svom tviter nalogu.