RT Balkan analiza: Koliko je jaka hrvatska obaveštajna mreža u Srbiji?
Prema zvaničnim informacijama, u Srbiji je od 2000. godine uhapšeno šest hrvatskih špijuna, uključujući i onog koji je "pao" juče, a čije ime nije objavljeno.
Naravno, to je samo vrh ledenog brega koji je stigao do šire javnosti, dok su operativna delovanja službi ispod površine mnogo veća.
Da Hrvatska sistematski špijunira Srbiju postalo je jasno prošle godine, kada je prvi sekretar hrvatske ambasade Hrvoje Šnajder proteran pod optužbama da se bavi špijunažom i vrbovanjem za hrvatsku službu.
Koliko je jaka mreža Hrvatske sigurnosno-obaveštajne agencija (SOA) u Srbiji i šta su joj mete u našoj zemlji?
Sve svoje resurse usmerili protiv Srbije
Hrvatska obaveštajna služba nije tako velika i jaka kako se nama čini, ali je problem što su kompletni kapaciteti i mogućnosti SOA usmereni protiv Srba i Srbije, upozorava bivši oficir KOS Ljuban Karan za RT Balkan.
"Rade protiv Srba iz Hrvatske koji su mahom proterani, ali još nisu zadovoljni tom brojkom, već nastoje da proteraju sve, a njihova služba radi na tome da se proterani Srbi ni slučajno ne vrate", kaže Karan.
U prilog ovoj tvrdnji je i slučaj srpskog advokata Nemanje Berića, uhapšenog u Hrvatskoj jer je pevao pesmu u svojim kolima, dok je putovao ka svom ognjištu u toj zemlji.
Karan navodi da današnja Hrvatska nije odustala od tri cilja koje je imao i ustaški pokret: da stvore nezavisnu državu, da ta novostvorena Hrvatska bude etnički čista, što su izvršili zločinačkim akcijama protiv Srba, i da Hrvatska bude u okvirima što bližim granicama NDH.
"Pretenzije Hrvatske prema srpskim teritorijama ostaju nerešeno pitanje, zato su veoma zainteresovani da Srbija bude slaba, da u njoj bude podanička vlast, da se u Srbiji izvrši politički prevrat i da vojno budu jači od Srbije. Čekaju istorijsku šansu da ostvare taj cilj", upozorava naš sagovornik.
Ekspoziture velikih službi
Karan dodaje da su SOA, kao i ostale službe u državama koje okružuju Srbiju, a koje su NATO članice, samo ekspoziture velikih obaveštajnih službi kao što su američka CIA, nemački BND, britanski MI6 i drugih.
"Ove velike službe ih instruišu i praktično im diktiraju da rade prljave i riskantne poslove kao što je špijunaža, zbog čega bivaju otkriveni, suđeni i kompromitovani, a velike službe se ne kompromituju", pojašnjava Karan.
Upozorava da se tim službama iz nekih razloga mnogo žuri, te da postoje planovi koji zahtevaju hitne informacije kakva je Vojska Srbije, njeno naoružanje, planovi, raspored i način upotrebe vojske u eventualnim sukobima.
Na pitanje ko su ljudi koje hrvatska služba vrbuje, karan upozorava da ljudi greše kada misle da se preko Hrvata ili Albanaca dolazi do informacija o Srbiji.
"Ne, oni vrbuju Srbe i znaju da je to najbolje. Najpre izuče osobu, da li je sklona novcu i porocima. Neko će za njih raditi iz političkih ambicija kako bi došao na vlast. Motivi su različiti i obaveštajne službe izučavanjem psiholoških profila znaju da vrbuju ljude", kaže Karan.
Osvrćući se na slušaj Šnajdera, Karan kaže da je uobičajena praska svih obaveštajnih službi da one koji vode akcije maskiraju i zaštite diplomatskim imunitetom.
"Razlog tome je da oni, kao osobe koje znaju sve o hrvatskoj obaveštajnoj službi, ne budu uhapšeni, kako ne bi u zatvoru pričali nešto što ne bi smelo da se sazna. Takvih kao Šnajder ima u svakoj ambasadi i to baš zato da ne bi mogli da budu uhapšeni, već samo proterani kao persone non grata", zaključuje Karan.
Hrvatska nije reagovala na hapšenje, a šef SOA Daniel Markić tvrdi da ne zna ko je uhapšeni.
"I ja bih voleo da znam ko je uhapšeni hrvatski špijun u Srbiji", tvrdi Markić u izjavi za hrvatske medije.