Leti leti pesmo moja, ali da ne čuje Crna Gora: Kako je spot za pesmu nasekirao "montenegrine"

"Nije mesto, već je narod, srce Srbije", poručuje se u pesmi pod nazivom "Srce Srbije" koja je nedavno ugledala svetlost dana. Objava bi možda i prošla nezapaženo da nije naišla na burne reakcije u susednoj Crnoj Gori. Uprkos poruci u stihovima, problem je nastao baš zbog mesta, odnosno lokacije na kojoj je spot za pesmu snimljen – u Crnoj Gori.

Zašto su kadrovi Cetinja dirnuli u živac deo stanovnika Crne Gore i zašto prete tužbom? Da bismo našli odgovore na ova pitanja, potrebno je da se vratimo korak unazad. Ali, krenimo redom.

Od stražara srpske slobode, do srbofobije

"Crnogorac je morao biti vječito naoružani stražar srpske slobode, koja se posle propasti naše slavne carevine spustila u stijenje crnogorsko, da poslije tolikijeh mučnijeh vjekova izmučeno roblje srpsko opet zgrije svojom oživljujućom svetlošću", pisalo je na naslovnoj strani prvog broja lista "Crnogorac" još 1871. godine.

Vek i po kasnije, spominjanje Crne Gore u istoj rečenici sa srpstvom smatra se maltene za jeres.

Na stranu što niko očigledno nije poslušao pesmu, jer bi onda shvatio da se nigde ne kaže da je Crna Gora srce Srbije, pokazalo se da su uši i oči post-Đukanovićeve Crne Gore i dalje osetljive na bilo šta srpsko, pa makar i ako se srpstvo i Crna Gora povežu u iste kadrove.

Spot je najpre nasekirao gradonačelnika Cetinja Nikolu Đuraškovića kome su "Montenegrini", kako još nazivaju stanovnike Crne Gore koji ne kriju mržnju prema Srbima i svemu srpskom, uputili pitanja ko mu snima spotove po Cetinju.

"Spot najgrublje vređa dostojanstvo prestonice i njenih građana, te predstavlja besramnu zloupotrebu kulturnih dobara i simbola Cetinja", saopštio je Đurašković na Iksu, gde "Montenegrini" većinom i obitavaju.

Đuranović je i pripretio da će opština u najkraćem roku iskoristiti sva raspoloživa pravna sredstva i inicirati postupke pred nadležnim domaćim organima i međunarodnim telima protiv svih lica odgovornih za nastanak i objavu spota za pesmu "Srce Srbije".

Bilo bi zanimljivo videti reakciju međunarodnih institucija kad im stigne tužba zbog snimanja muzičkog spota. 

Taj posao bi mogla da preuzme na sebe Venecijanska komisija koja je svojevremeno podržala Zakon o slobodi veroispovesti kojim je bilo predviđeno da se Srpskoj pravoslavnoj crkvi oduzmu manastiri i druge svetinje u Crnoj Gori. Zbog toga je deo Crne Gore ovu instituciju prozvao "Đukanovićevim venecijanerima".

Potpredsednica Liberalne partije Jelena Marković otišla je korak dalje, pa je tražila hitnu reakciju Evropske unije i Sjedinjenih Američkih država.

"Apelujem na EU i SAD da progledaju i ne dozvole da diktator Vučić atakuje ovako otvoreno na mir i stabilnost u Crnoj Gori i regionu, jer to se ne bi odrazilo samo na Crnu Goru već i šire, a to je izgleda i cilj ratnog huškača Aleksandra Vučića i njegovih poslušnika u CG i BiH i ovim putem ih podsećam da je Kosovo pored Srbije, taman kao i Crna Gora i tu će zauvek i ostati", navela je Markovićeva.

Reagovalo je i crnogorsko Ministarstvo za kulturu, kao i Uprava za zaštitu kulturnih dobara.

"Nismo bili u saznanju za produkciju spota 'Srce Srbije', jer našem resoru nije upućen zvanični zahtev za dozvolu snimanja inostranog producenta na teritoriji Crne Gore, kao ni zahtev za korišćenje kulturnog dobra u posebne svrhe Upravi za zaštitu kulturnih dobara, čime je producent prekršio više zakona", saopštilo je resorno ministarstvo.

Najavili su da će uputiti inicijativu za inspekciju, jer je trebalo da se producenti obrate Upravi za zaštitu kulturnih dobara za dozvolu.

Kolumnisti na braniku "Montenegra"

Dakle, autori snimka su grešku napravili jer nisu zatražili potrebne dozvole.

Ipak, za deo javnosti, prekršaj je mnogo veći. Kolumnisti "montenegrinskih" medija obrušili su se na video-snimak svim svojim snagama.

U tekstu pod nazivom "Cetinje je srce Srbije", Ljubomir Filipović kaže da je "ovo originalan primerak Srpskog sveta i toga što on nosi sa sobom".

"Da smo srećna država zabranili bi ulazak svim stranim državljanima koji su učestvovali u ovome iz očiglednih razloga", kaže Filipović, koji se inače predstavlja kao zagovornik demokratije i zalaže za poštovanje ljudskih prava.

Naš izbor

To je flaga Karadaga: Ko je oklevetao trobojku u Crnoj Gori?

"Ipak je Kurti srce Srbije", piše u svojoj kolumni Slavko Mandić za sajt Aktuelno.

"Dok Crna Gora ne shvati da joj je potreban jedan Kurti koji je 'braći' pokazao ko je ko na ovim prostorima Balkana i osionom autokrati Vučiću kazao da ne može doći na Kosovo ako mu on ne dozvoli, ovakve prljave lažotine će se pojavljivati sve češće i češće", piše Mandić.

U konkurenciju sipanja mržnje prema Srbiji ušao je i kolumnista sajta "Sandžačke" Božidar Proročić u tekstu pod naslovom "'Srce Srbije' opasni poklič zla".

"Udarati na istorijsko jezgro Cetinja, svetog grada Crne Gore i na taj način rugati se simbolima jedne države i jednog naroda, samo pokazuje pravu sliku velikosrpske propagande koju vodi Vučićev režim... Nažalost, prošlost nas uči da od srpskih pesama do stradanja i smrti nije bio dug put", poručuje Proročić koji izgleda nije čuo za izreku da ko peva, zlo ne misli.

Pesma dobila besplatnu reklamu

U eri interneta, kada je skoro svakome dostupna oprema za snimanje pesme i videa, autori se bore za gledanost. I dok se trude da uz pomoć marketinških agencija promovišu svoj rad, spomenuta pesma dobila je besplatnu reklamu širom regiona.

O njoj su pisali najčitaniji sajtovi u Crnoj Gori, a tema je čak dospela i do Radija Slobodne Evrope.

Autor teksta u RSE čak se potrudio da čitaocima verno opiše "radnju spota".

"U prvoj sceni pevačica pozira ispred Manastira Ostrog, a mladići u crnogorskoj narodnoj nošnji igraju nacionalno kolo 'Oro'. Potom pevačica izlazi na Orlov krš na Cetinju, grobnicu i mauzolej vladike Danila, rodonačelnika crnogorske dinastije Petrović Njegoš, što prate stihovi pesme 'Kroz dane i vekove, srpska slava zasija…'", navodi se.

I dok se javnost zabavlja tumačenjem na koji način bi muzički spot mogao da uruši crnogorsku državnost, Podgorica još nije objavila rezultate popisa stanovništva, pa se još ne zna koliko je onih koji se izjašnjavaju kao Srbi, a koliko onih koji kažu da su Crnogorci.