I za "Markale dva" Zapad i muslimani su optužili Srbe

Na sarajevskoj pijaci Markale, na današnji dan 1995. godine, minobacačka granata usmrtila je 37 i ranila 85 ljudi, i za ovo granatiranje optuženi su Srbi, što je poslužilo kao izgovor za masovne napade avijacije NATO pakta na Republiku Srpsku.

Srpski politički vrh je, kao i u incidentu iz 1994. godine, negirao bilo kakvu odgovornost i optužio snage Vlade BiH da gađaju vlastiti narod kako bi izazvali međunarodnu zajednicu i moguću intervenciju.

Srpske institucije su nekoliko dana pre tog masakra upozorile da postoje saznanja da bi se opet mogao ponoviti incident na Markalama kao i godinu dana pre.

Tadašnji komandant UNPROFOR-a general Majkl Rouz izjavio je nakon incidenta da ne može da se utvrdi odakle je granata ispaljena.

Na Republiku Srpsku NATO bacio 10.000 tona bombi s osiromašenim uranijumom

Ruski pukovnik Andrej Demurenko je odmah posle granatiranja pijace Markale u Sarajevu izjavio da su Srbi neopravdano optuženi samo zato da bi to bio povod da ih napadne NATO.

Demurenko, koji je bio načelnik štaba jednog sektora mirotvoraca u Sarajevu i komandant ruskog mirotvoračkog bataljona, sačuvao je kompletnu dokumentaciju koja se odnosi na Markale.

Pročitao je dva izveštaja, od kojih je jedan napisao jedan francuski oficir, dok je autor drugog izveštaja bio oficir za kog pukovnik nije mogao da odredi da li je bio musliman ili Hrvat.
Pukovnik navodi da je u tim izveštajima bio izračunat ugao dolaska projektila i ugao sletanja projektila na mesto udara.

"Krenuo sam, na osnovu analize koju su napravili Francuzi, do mesta odakle je navodno trebalo da gađaju srpski minobacači. Na površini od stotinu metara, gde je trebalo da bude taj zlokobni minobacač, nije bilo apsolutno nikakvih tragova na travi. Vojnici odlično znaju da tamo gde se fiksiraju minobacači mora da ostane trag.

Drugo mesto, gde je po francuskim proračunima trebalo da budu srpski minobacači, bilo je šumovito. Dobro je poznato da minobacači ne mogu da gađaju iz šume, jer grane mogu da zaustave granatu. Osim toga, zbog zgrada koje okružuju Markale, ni slučajno nije mogla stići granata sa srpskih položaja.

Svakome ko barem malo zna nešto o artiljeriji jasno je da granata ne može da "šeta". Osim toga, bilo je nelogično da jedna granata pobije i rani tolike ljude, a dve ostale nisu nikoga ni ogrebale", svedočio je Demurenko, podseća Srna.

Moskovski istoričar Konstantin Nikiforov, koji je jedno vreme radio i kao pisac govora Borisa Jeljcina, u svojoj knjizi piše i o masakrima na Markalama.

Nikiforov tvrdi da su oficiri ruskog bataljona koji se nalazio oko Sarajeva kategorički tvrdili da Srbi nisu mogli granatirati Markale.

Taj istoričar došao je do informacija da u avgustu 1995. godine Markale nisu gađane iz minobacača, već su, po scenariju zapadnih obaveštajnih službi, tu krvavu akciju obavili pripadnici muslimanskih snaga sa jedne od susednih višespratnica.

Nikiforov je bio uveren da su i u februaru 1994. godine zapadne službe organizovale akciju pod nazivom "Ciklon jedan", kada je na Markalama poginulo mnogo ljudi.

Cilj oba masakra bio je da se stvori povod da NATO napadne srpske položaje.