Ko peva zlo ne misli: Zašto su u Hrvatskoj osuđeni krajiški pevači iz "Jandrinog jata"

Dvojica članova pevačke grupe "Jandrino jato" osuđena su na novčane kazne presudom Opštinskog suda u Zadru zbog, kako je navedeno u presudi, pesama koje veličaju i slave Republiku Srpsku Krajinu, pripadnike njenih oružanih pokreta, ali i pripadnike četničkog pokreta iz Drugog svetskog rata okačenih na društvenim mrežama.

Hrvatski mediji preneli su da su novčanim kaznama kažnjeni državljani Hrvatske B.D. (70) i D. D. (62) zbog kršenja člana 5 Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira. To je jedna u nizu presuda hrvatskim državljanima koji žive u BiH ili Srbiji, a koje su policijski službenici priveli po ulasku u Hrvatsku, prekršajno ih prijavili, nakon čega su im na sudovima izrečene zatvorske ili novčane kazne.

Prema navodima iz medija, dvojica pevača osuđeni su zato što su 2022. u Mrkonjić gradu izvodili pesmu "Jovan Dalmatinac" o poginulom vojniku RSK, zatim zato što su iste godine u Borkovićima izvodili pesmu "Marširala kralja Petra garda" sa izmenjenim stihom: "Boj se bije za slobodu krajine Knina", ali i zato što su pevali pesmu "Oj, Đujiću, legendo Dinare" o četničkom vojvodi-zločincu iz Drugog svetskog rata, kako su naveli iz suda u Zadru.

Član zakona po kojem su osuđeni pevači "Jandrinog jata" nije se menjao 50 godina, osim u delu koji se odnosi na novčane kazne, objašnjava za RT Balkan Savo Štrbac iz Dokumentaciono informacionog centra "Veritas".

Od prošle godine su promenjene kazne koje se sada kreću u rasponu od 700 do 4.000 evra, dok je ranije kazna bila od 20 do 150 evra.

Hrvatska nastavlja da kažnjava Srbe zbog pesme: Osuđena dva pevača najpoznatije krajiške grupe

"Kada je zakon menjan, u maju prošle godine, predstavljeno je da se to radi zbog sprečavanja veličanja, nošenja amblema NDH, uzvikivanja "Za dom spremni", isticanja ustaške šahovnice sa prvim belim poljem, jer je Hrvatska od marta prošle godine do marta ove godine predsedavala Međunarodnom asocijacijom za sećanje na Holokaust. I tada sam rekao da je to samo magla, a da će se zapravo sve to prelomiti preko leđa Srba Krajišnika i to se i dešava", kaže Štrbac.

On dodaje da je 2017. prvi Krajišnik osuđen zbog ovog člana zakona i to na 15 dana zatvora, zatim još jedan 2022, dok je prošle godine, kada su kazne povećane, osuđeno njih šest, a ove godine pet. Ovom broju treba dodati dvojicu pevača iz "Jandrinog jata" i beogradskog advokata Nemanju Berića, dakle ukupno 14 ljudi od izmena zakona.

"Sve kazne izrekao je Opštinski sud u Šibeniku, osim ovih u slučaju pevača 'Jandrinog jata' kojima su jedinima izrečene kazne po starom zakonu. Ostalima je suđeno po novom, pa je tako pevaču Davoru Olujiću izrečena kazna od 1.000 evra, a dvojici u Šibeniku od po 2.000 evra. Jedan od te dvojice je jedan od najpoznatijih krajiških pevača Mile Delija", kaže Štrbac.

Nisu samo pesme bile sporne. Srbin osuđen 2022, na primer, koji živi u Čikagu i izbeglica je iz "Oluje", dobio je kaznu jer je na svom Fejsbuku objavio sliku iz četničkog doma u Indijani, sa zidom na kojem je fotografija Draže Mihailovića i to naslovnica "Tajma" iz 1942. godine, objašnjava naš sagovornik.

"Ali to vređa nacionalne osećaje Hrvata", dodaje Štrbac.

Advokat Berić uhapšen je zbog 31 objave na društvenim mrežama, uglavnom fotografija, ali i snimka na kojem sa Bajom Malim Knindžom peva pesmu "Kad sam bio mali". 

On napominje da je dobra stvar što je beogradski advokat Berić izjavio žalbu na zadržavanje od 15 dana, kao i da bi bilo dobro kada bi se žalio i na presudu jer to niko od prethodno osuđenih Srba nije učinio.

"Ima više stvari koje moraju da se iskristališu kroz sudsku praksu, a to se neće desiti ako se niko ne bude žalio na presude. Sudska praksa treba da iznedri konačni sud, stav da li su objave preko društvenih mreža zaista prekršaj protiv javnog reda i mira ili to uopšte nije prekršaj, kakvog sam ja mišljenja. Treba se žaliti višim sudovima u Hrvatskoj, sve do Ustavnog suda, pa onda, ako treba, i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu", kaže Štrbac.

Dodaje da je posebno pitanje kada počinje da teče zastarni rok za prekršaj. 

"U Hrvatskoj ovaj prekršaj zastareva za četiri godine. Međutim, postavlja se pitanje da li taj rok počinje da teče od momenta objave ili nekog drugog momenta. Berić se branio da nijedna od njegovih objava nije postavljena na mreže u poslednje četiri godine, ali su oni rekli da je to zapravo trajni prekršaj jer su objave sve vreme bile dostupne i da bi zastara počela da teče tek od momenta brisanja", napominje Štrbac.

To znači da bi, u teoriji, sama objava mogla da bude i deset godina stara, ako je izbrisana juče, hrvatska policija bi mogla nekog Srbina da uhapsi zbog nje.

Posebno je pitanje zašto izmene zakona, koje su predstavljene kao sankcionisanje ustaškog pozdrava "Za dom spremni" i simbola NDH, nisu primenjene, barem do sada, na najočigledniji slučaj nedavnih koncerata Marka Perkovića Tompsona održanih u avgustu u Imotskom i Dugopolju.

A gde se u euforiji klicalo "Za dom spremni", vijorile ustaške šahovnice, nosile majice "Oluja" i kojima je prisustvovalo više desetina hiljada ljudi. Hrvatski sudovi nisu našli da to predstavlja "remećenje suživota Srba i Hrvata", što su stavili na teret dvojici Krajišnika iz "Jandrinog jata".

"To ne vređa nacionalne osećaje Hrvata, to njih ushićuje jer njih 30.000-40.000 peva i kliče tome. To uznemirava nas Srbe, ali to onda znači da mi treba da upotrebimo reciprocitet, kako oni nama, tako mi njima", ističe Štrbac.

On kaže da su mu u vreme kada je Berić bio u hrvatskom zatvoru, pojedini ljudi skrenuli pažnju na snimak koji je jedan Hrvat okačio na društvenim mrežama, a na kojem on ide Knez Mihailovom ulicom, snima se i pozdravlja hrvatske branitelje koji su proterali u akciji "Oluja" 220.000 Srba i ubili skoro 2.000 njih.

"Postoji isti propis i kod nas, to je opšta pravna norma. Zašto mi ne koristimo taj reciprocitet, a imamo sve alate, imamo zakon. Treba dobre volje, politička odluka i nekoliko policajaca koji će pratiti društvene mreže. Kod Hrvata postoji služba u Ministarstvu unutrašnjih poslova u Zagrebu koja to radi, prati društvene mreže", kaže Štrbac.

A što se tiče pozdrava "Za dom spremni", o njemu i Tompsonu već je većao hrvatski sud - 2020. godine Visoki prekršajni sud odlučio je da ustaški poklič na početku Tomsponove pesme "Bojna Čavoglave" nije prekršaj protiv javnog reda i mira kada je izvodi autor pesme u njenom izvornom obliku.

Stihove: "Čujte srpski dobrovoljci, bando, četnici, stići će vas naša ruka i u Srbiji", nisu ni razmatrali.

Kako se sličan sličnom raduje, ne čudi što su "Bojnu Čavoglave" svojevremeno prepevali ukrajinski "domobrani", takođe naklonjeni ikonografiji iz Drugog svetskog rata pod kojom su vršeni masovni zločini.