Mogući povratak Donalda Trampa na mesto predsednika Amerike mogao da dovede do drastičnih promena u spoljnoj politici SAD, što bi moglo da utiče i na postizanje dogovora s Rusijom o Ukrajini, a sve to bi se direktno odrazilo i na Balkan, ocenjuje albanski lobista i predavač na Univerzitetu Džon Hopkins u Vašingtonu, Edvard Džozef, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.
A ako bi pobedila Kamala Haris, prema rečima ovog profesora, bilo važno da se ona pozabavi "balkanskim paradoksom".
"Posle ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Zapad je jači i jedinstveniji, a Rusija slabija i izolovanija, dok se situacija na Balkanu pogoršala. To je balkanski paradoks", uverava Džozef.
Izgledi da se Donald Tramp vrati na mesto predsednika itekako utiču na Balkan, tvrdi sagovornik RSE, što se vidi i iz toga što ga, "da je u pitanju bilo koji normalni republikanski kandidat", niko ne bi ni pitao kako će to uticati na ovaj prostor.
"Ono što utiče na region je mogućnost povratka Donalda Trampa i suštinski drugačiji pristup spoljnoj politici i ulozi Amerike u svetu. To bi definitivno uticalo na Balkan i ostatak sveta. Jer u tom slučaju postoji mogućnost potpuno drugačijeg svrstavanja – svrstavanja s autokratom – koji bi doveo u pitanje nastavak istog pristupa ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i Ukrajini. Isto bi bilo i sa Balkanom: da li bilo posvećenosti nekim principima na Balkanu bi bila nastavljena ili ostavljena po strani", navodi on.
Jedno od glavnih pitanja koje pogađa Balkan je, kako Džozef navodi, Ukrajina, odnosno rat u Ukrajini, a Tramp može tu zemlju gurnuti ka teritorijalnom rešenju.
"Ako to uradi, pokazujući neku vrstu prijateljskog odnosa s Vladimirom Putinom, to se odmah odražava na Balkan. Jer svrstavanje s autokratom poput Putina znači još mekši pristup Vučiću. Po mom mišljenju, čak je i administracija Džoa Bajdena bila previše meka prema njemu", ističe Džozef.
Stalnu brigu Bajdenove administracije za Balkan, kako on tvrdi, pokazuje i poseta direktora CIA Vilijama Bernsa Baklanu, za razliku od ranijih zvaničnika koji su tvrdili da nema razloga za brigu o sukobima na Balkanu.
Na pitanje da li SAD pokušavaju nešto da završe na Balkanu pre izbora, Džozef navodi da bi bilo odlično da je to slučaj, ali da on ne vidi to u tom kontekstu.
"To je bila poseta za obuzdavanje, da se upozore akteri poput predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i drugih koji bi mogli preduzeti destabilizujuće korake. I Berns je veoma dobar za prenošenje poruke", kaže Džozef.
Berns je, prema njegovom mišljenju, Kurtiju "pojačao poruku" koja se čula i od ambasadora Hovenijera – da ne preduzima jednostrane akcije i da ne destabilizuje region. Uz to, kao direktor CIA-e, "Berns je možda takođe nastojao da poveća svest o ruskim aktivnostima i interesovanju za region".
"S druge strane, premijer Kurti je možda pritiskao Bernsa o stavu SAD prema Vučiću i da Vučić odgovara za Banjsku – za šta mislim da je legitimno pitanje. Jer Berns je idealna osoba da se pita za Banjsku, šta je Vučić znao i koja je bila njegova uloga. To je možda bio idealan trenutak da se pokrene to pitanje. Ne znam da li je to uradio premijer Kurti, ali on, direktor CIA-e, bio bi idealna osoba znam da se postavi to pitanje", uverava Džozef koji se nada da je direktor CIA i Vučiću rekao: "znamo šta se desilo u Banjskoj, znamo predsedniče Vučić kakva je bila vaša uloga, i znamo aktivnosti drugih ličnosti u vašoj vladi i očekujemo da to prestanete".
Džozef ocenjuje kako je Bajdenova administracija nastavila Trampov pristup Balkanu, jer "Tramp je gurao mini-šengen, Bajden je gurao Otvoreni Balkan".
"Situacija na Balkanu se pogoršala, a da li će Haris prepoznati teškoće sa kojima se Bajden susreo na Balkanu, s pogoršanjem od početka rata u Ukrajini, i pokušaće nešto drugačije, ne znamo odgovor na to pitanje. Mislim da bi Haris trebalo da pažljivo ispita poteškoće koje je Bajdenova administracija imala i da se suoči sa – kako sam to nazvao u svom pisanju – balkanskim paradoksom. Mora se suočiti sa balkanskim paradoksom. Mislim da bi Harisova i njeni savetnici trebalo to da ispitaju. I da pitaju: Zašto se situacija na Balkanu pogoršala kada je Zapad jači i jedinstveniji, a Rusija slabija i izolovanija? Zašto su odnosi Kosova i Srbije još gori? Zašto se unutrašnja situacija u Srbiji pogoršala? Zašto su se odnosi Srbije i Crne Gore pogoršali? Zašto su se odnosi Srbije i Hrvatske pogoršali", pita Džozef.