Raskrsnicu kod tržnog centra "Ušće" na Novom Beogradu zamenio je kružni tok koji je otvoren ovog jutra. To je doprinelo da saobraćaj u oba smera na Brankovom mostu funkcioniše bez većih gužvi i da vozila idu dosta brže.
S obzirom na najavu da će u Beogradu biti izgrađena još dva kružna toka – na raskrsnici Bulevara Mihaila Pupina i ulice Milentija Popovića, kao i na raskrsnici Bulevara Nikole Tesle i ulice Ušće, RT Balkan je istraživao koje su njihove prednosti.
Penzionisani prof. Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Vujanić za RT Balkan kaže da kružni tokovi postoje kako bi pojednostavili vožnju i učinili je bezbednijom, te da bi ih trebalo praviti gde god je to moguće.
"Kružni tokovi imaju dve funkcije - jednu, kada se prave na ulazu u grad i drugu kad se prave u urbanim sredinama. Kod klasične raskrsnice, gde se seku dve dvosmerne ulice, imate 32 presečnih tačaka različitih tokova, a kada svedete na kružni tok dobijete smanjeni broj tačaka - samo osam. Tada zbog prvenstva desne strane, morate da gledate samo desno. U klasičnoj raskrsnici morate da proverite sve strane", objašnjava profesor.
Sa druge strane, kako dodaje, kada se projektuje na ulazu u grad, kao u slučaju Čačka, kružni tok ima funkciju da uspori kretanje vozila i da sugeriše da se ulazi u naseljeno mesto.
Veštak za saobraćajne nezgode naglašava da kružni tokovi ne bi trebalo da se prave kada je jedan od pravaca izrazito prometan u odnosu na druge.
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja za naš portal ističe da su kružni tokovi sa razlogom dobro rešenje država koje imaju odlične rezultate u bezbednosti saobraćaja, što su i dokazale praksa i nauka.
"Kada običnu raskrsnicu zamenite kružnim tokom, drastično se smanjuje broj saobraćajnih nesreća i stradalih", objašnjava naš sagovornik.
On upozorava da je to slučaj samo kada su oni projektovani i izgrađeni u skladu sa pravilima i standardima.
"U suprotnom, mogu da prerastu u svoju suprotnost. Tako je, na primer, u slučaju kružnog toka kod opštine Novi Beograd koji je jedna od crnih tačaka kada su u pitanju saobraćajne nezgode, gotovo da ne prođe dan, a da se ne dogodi sudar", navodi Okanović.
Prema njegovim rečima, dobro i za pohvalu je što se kružni tokovi uvode u srpskoj prestonici.
Kada su saobraćajna pravila posredi, Okanović podseća na najvažnija, a to su:
Prednost u kružnom toku ima onaj ko se već nalazi u njemu; Tokom kretanja kružnim tokom nije dozvoljen prelazak iz trake u traku ako se na taj način ometa učesnik u susednoj saobraćajnoj traci; Po zakonu obavezno je da se prilikom isključivanja iz kružnog toka uključi desni migavac i nije zakonom obavezno, ali je poželjno i preporučljivo da se tokom kretanja u kružnom toku drži uključen levi migavac.
Na pitanje zašto se onda stvaraju gužve i čepovi na kružnom toku Slavija, Okanović pojašnjava da je to jer vozači ne znaju da je presecanje traka nedozvoljeno, tj. da su problem zablude kod određene grupe vozača.
"Neki smatraju da prednost ima onaj ko napušta kružni tok i da u skladu sa tim ima pravo da iseče onog ko se kreće u desnoj traci, pa neretko dođe do sudara. Zato hajde da ovde i razbijemo neke od tih zabluda: ne postoji pravilo da prednost ima onaj ko izlazi iz kružnog toka u odnosu na onog ko nastavlja kretanje kružnim tokom; Ne postoji pravilo leve strane koje vozačima daje prednost u odnosu na vozače koji se paralelno kreću desnom odnosno spoljnom kružnom saobraćajnom trakom i nije obavezan desni migavac kad se napušta kružni tok", nabraja on i pogrešne navike vozača.