Srbija i Balkan
Kupovina "rafala": Šta ako nas napadne NATO
Radi se o skupom i za naše prilike malo upotrebljivom avionu, koji će Srbiji biti isporučen bez neke elektronike koju imaju NATO avioni, kaže za RT Balkan urednik TV front Andrej Mlakar
Na pitanje koje se ovih dana može čuti u delu srpske javnosti, svakako podstaknuto i sećanjima na NATO agresiju 1999, koliko će nam francuski "rafali" pomoći ako nas napadne NATO, treba prvo poželeti: ne ponovilo se.
Ali, kako je malo šta u domenu naših želja, sasvim je opravdano zapitati se koliko će "rafali" biti upotrebljivi ako nas napadne neka članica Severnoatlantske alijanse ili združeni savez kao onda pre 25 godina.
Srbija i Francuska juče su potpisale ugovor o nabavci borbenih aviona "rafal", i to 12 njih po ceni od ukupno 2,7 milijardi evra. Generalni direktor kompanije "Daso", proizvođača aviona, Erik Trapije izjavio je tom prilikom da će Srbija dobiti najsavremeniji model koji je trenutno u upotrebi u francuskoj vojsci, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao da će to biti prvi put da naša zemlja nabavlja zapadne avione.
Osvrćući se na nabavku, ali pre svega primenu "rafala" u našim okolnostima, urednik televizije "Front" Andrej Mlakar kaže za RT Balkan da se radi o skupom i za naše prilike malo upotrebljivom avionu, kao i da nije ni planirano da se on koristi u ratnim okršajima.
"Radi se o borbenom avionu četvrte plus plus generacije, već na prelazu u petu, koji je isključivo pravljen za ono što se u NATO okvirima zove mrežno-centrični rat. To su visoko složena, borbena, sofisticirana sredstva za borbu van vizuelnog dometa, nošenje elektronske opreme za ometanje i nosači krstarećih raketa, pre svega SKALP AG verzije i protivbrodsku borbu", navodi Mlakar.
Srbija će dobiti "rafal" F4, dodaje naš sagovornik, i uz Grčku i Francusku biće jedina balkanska, odnosno evropska zemlja koja ima ovaj tip aviona. Hrvatskoj treba da bude isporučen polovni F3.
Mlakar navodi i da F4 ima sistem za aktivno elektronsko skeniranje, radar AESA, a gotovo identične sisteme imaju i ruski Su-35s i MiG-35.
Kako ukazuje naš sagovornik, određeni delovi, oprema i naoružanje neće biti isporučeni Srbiji, ti delovi namenjeni su članicama NATO-a ili samo najbližim saveznicima Francuske.
"Srbija neće imati u svojim avionima, pošto nije deo NATO-a, vojne transpondere, već civilne za otkrivanje i praćenje u toku leta. Takođe, srpski avioni neće biti naoružani sa datalink 16, uređajem za skeniranje i međusobnu brzu internu komunikaciju koja se obavlja preko zaštićene veze i koju imaju NATO avioni", napominje Mlakar.
Što se tiče naoružanja, kako dodaje naš sagovornik, ne dobijaju svi identične pakete nego se vrše posebni pregovori sa Ministarstvom odbrane Francuske. Generalno, rakete dugog dometa "meteor" Francuzi daju samo jako bliskim saveznicima ili zemljama za koje se to proceni, a njih osim Srbije, neće imati ni Hrvatska za svoje "rafale", navodi Mlakar. Isto važi i za krstareće rakete "skalp" AG.
"Francuzi će nam najverovatnije ponuditi rakete kratkog i najviše srednjeg dometa, maksimalno do 100 kilometara. Ostaju nejasnoće oko isporuke opreme za gađanje ciljeva na zemlji, kao i da li ćemo imati uređaj za elektronsko ometanje 'spektar' koji se montira na krila aviona", kaže naš sagovornik.
Mlakar smatra da ni Srbija ni Hrvatska neće nikog napasti ovim avionima, i ističe da NATO planira da obe zemlje koristi za "er polising", odnosno da će ti avioni kontrolisati vazdušni prostor nad bivšim jugoslovenskim republikama.
"Za neke službene ratove, ti avion teško da će biti korišćen. Možda u nekoj protivvazdušnoj zaštiti, osim ako ne dođe do direktnog konflikta NATO-a i Rusije. Ali, plan je da na Balkanu budu isključivo korišćeni za 'er polising'", kaže Mlakar.
Mana aviona, prema mišljenju našeg sagovornika, je i njegova cena. Kako kaže, on košta od 65 miliona dolara do 225 miliona dolara u zavisnosti od tipa letelice. Skupo je i održavanje, kao i obuka, veoma zahtevna, mehaničara i pilota.
"Sat leta aviona košta 23.000-24.000, pa ponekad i 27.000 dolara. A da bi avion bio isplativ, mora da ima od 200 do 220 sati godišnjeg naleta. Za novac koji izdvaja za 'rafale', Srbija je mogla da kupi dve eskadrile Su-35 ili dve eskadrile lovaca F-16. Po meni, izabrana je veoma loša ponuda. Avion jeste što se tiče performansi odličan, ali je dosta skup. Troškovi održavanja su jako visoki, zahtevaće i prilagođavanje infrastrukture, izgradnju novih aerodroma, hangara, pista, jer, nažalost, pravimo otklon od ruskih aviona prvi put od 1955. godine", ističe Mlakar.
Strahovanje da bi avion daljinski mogao da bude onesposobljen, uništen, odnosno da bi Francuzi preko nekakvog ugrađenog softvera ili sličnog mogli, po potrebi, da ga pretvore u staro gvožđe, naš sagovornik smatra neopravdanom, a ovakve priče mitom.
"Bojazan od toga ne postoji zato što ti avioni neće imati potpuno ugrađenu svu elektronsku opremu kao što imaju NATO letelice, nego će imati mnogo siromašniju. Francuze najviše zanima da zaštite sistem elektronskog ometanja i radare, zbog čega je Srbija morala da potpiše brdo papira koji se tiču zaštite intelektualne svojine", dodaje urednik TV Front.
Sa dometom od preko 2.000 kilometara, ovaj avion je namenjen za zemlje sa velikim prostranstvima, a ne za male zemlje koje imaju ograničenu operativnu dubinu, dodaje naš sagovornik.
"Dakle, skup je i neupotrebljiv, a postojalo je na tržištu mnogo kvalitetnih aviona jednomotoraca koji bi potpuno mogli ispunjavati zadatke. Posle više neuspešnih pokušaja, odustajanja i oklevanja oko nabavke drugih aviona, ovo je postalo iznuđeno rešenje koje će nam doneti ogromne troškove, a da li se taj avion isplatio ili ne, saznaćemo za šest do deset godina", zaključuje Mlakar.
