Srbija i Balkan
Ima li pomaka na putu Srbije ka prvoj nuklearnoj elektrani?
Ukoliko naša zemlja ne uhvati neki nuklearni priključak, zaista se bojim šta će biti sa njom, kaže za RT Balkan predsednik Nadzornog odbora JP "Nuklearni objekti Srbije" Ilija Plećaš
Srbija neće imati dovoljno električne energije za deset godina, ukoliko ne bude koristila nuklearnu, poručio je predsednik Aleksandar Vučić tokom konferencije sa svojim francuskim kolegom Emanuelom Makronom, dodavši da je lično molio francuskog predsednika i Francusku elektroprivredu (EDF) "da razgovaraju s nama" o mogućoj saradnji.
Vlada Srbije ranije ove godine usvojila Memorandum o razumevanju sa EDF, kojim se stvaraju uslovi za strateško partnerstvo u proceni potencijala za razvoj nuklearnog civilnog programa u Srbije, a u julu su predstavnici pet ministarstava Vlade Srbije i 20 naučno-akademskih institucija i instituta potpisali Memorandum o razumevanju u oblasti primene razvoja nuklearne energije u Srbiji.
Takođe, sinoć su ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i izvršni direktor grupe EDF Zavije Irsa razmenili pismo o angažovanju za procenu potencijala za razvoj civilnog nuklearnog programa u Srbiji u okviru Memoranduma o razumevanju između EDF i Vlade.
Osim usvajanja ovih dokumenata, nije se mnogo toga promenilo na putu Srbije ka prvoj nuklearnoj elektrani, a nuklearni fizičar i predsednik Nadzornog odbora JP "Nuklearni objekti Srbije" Ilija Plećaš ponavlja da prvu prepreku i dalje predstavlja moratorijum na izgradnju nuklearne elektrane iz 1989. godine.
"Ja se nadam da će na prvoj skupštini da ukinu taj zakon, kao što su Hrvati i Slovenci učinili čim su se odvojili. Uopšte ih nije interesovao zakon iz bivše Jugoslavije, a mi se držimo tog zakona kao pijan plota", kaže Plećaš za RT Balkan.
Kako naš sagovornik napominje, moratorijum se pokazao posebno štetnim zato što "mladi ljudi više nisu hteli da studiraju nuklearne tehnologije, i tu je praktično sve stalo."
Danas, navodi, stručnjaka za nuklearne tehnologije izuzetno malo, a za razvoj bilo kakvog nuklearnog programa potreban je veliki stručni kadar.
Plećaš napominje da u susednim zemljama postoji 18 nuklearnih elektrana na 500 kilometara od granica Srbije, te je stručni kadar neophodan i zarad zaštite od zračenja, u slučaju da u nekoj od tih elektrana dođe do nezgode.
Nuklearna energija nije pitanje, već odgovor
Naš sagovornik napominje da izgradnja nuklearne elektrane ne bi trebalo da bude pitanje.
"Za 150, 200 godina, neće biti više ni uglja, ni nafte, ni gasa. To vreme proleti... Jedino je nuklearna energija ta koja može da nadomesti ugalj, naftu, gas. Ukoliko naša zemlja ne uhvati neki priključak, ja se zaista bojim šta će biti sa njom, i sa svim zemljama koje se ne budu bavile nuklearnom problematikom", kaže Plećaš.
Primera radi, dodaje da se procenjuje da će Kini za 25 godina biti potrebno pet puta više energije nego što se trenutno troši u svetu, dodavši da će se "zemlje koje ne budu našle neki nuklearni modus vratiti u ledeno doba".
Što se tiče Srbije, predsednik Nadzornog odbora JP "Nuklearni objekti Srbije" vidi tri moguće opcije.
Prva, i, kako naš sagovornik navodi, idealna, bila bi "da nam neko da veliki kredit, pa da mi počnemo da radimo, da se pripremamo za gradnju, za to vreme školujemo kadar, i za 7, 8, 9, 10 godina zaista pustimo u rad jednu eleketranu."
Druga opcija bi bila kupovina tzv. modularne elektrane, koje se proizvode serijski i takve dopremaju na lokaciju. Ovakva elektrana može da se izgradi mnogo brže od klasične, ali njena snaga je tri ili četiri puta manja. Povrh toga, Plećaš navodi da trenutno nema primera komercijalne upotrebe modularnih elektrana.
Treća opcija bi bila da se Srbija uključi u neki od postojećih projekata u okruženju, kaže naš sagovornik, kao što je nuklearna elektrana "Paks" u Mađarskoj, o čijem proširenju Budimpešta aktivno razgovara s Moskvom.
"Mi bismo mogli da odradimo 5, 10, 15 odsto izgradnje, da bismo, kad se te elektrane izgrade, dobijali toliko procenata struje. To bi bio izvanredan korak, i vratili bismo to svoje znanje zemlji", kaže Plećaš.
Nuklearna raskrsnica između Francuske i Rusije
Saradnja u oblasti nuklearne energije stvara dugotrajne veze, a koje, pored kredita za izgradnju i ugovora o servisiranju reaktora, tu je i pitanje snabdevanja nuklearnim gorivom, u čemu je Rusija nedvosmisleno ispred Francuske.
Francuska nema sopstveni izvor rude uranijuma, koju je ranije uvozila iz Rusije, a sada se uglavnom snabdeva iz zapadnoafričkih zemalja.
Međutim, usled komplikovanih odnosa s Nigerom, čija je vlada je ranije ovog leta oduzeo dozvolu za rad francuskom proizvođaču nuklearnog goriva "Orano" u jednom od najvećih svetskih rudnika uranijuma, Pariz je prisiljen da uvozi uranijum iz drugih zemalja po većim cenama. Ruda iz Nigera je prethodno namirivala čak 15 odsto francuskih potreba za Uranijumom.
Sa druge strane, Rusija je sa udelom od 44 odsto svetski lider u izvozu Uranijuma, što je jedan od razloga zašto se SAD i EU do sada nisu drznule da uvedu sankcije na ruski nuklearni sektor.
Srbija je načinila određen pomak ka saradnji i sa Rusijom u nuklearnom sektoru, budući da je bivša ministarka zdravlja Srbije, profesor dr Danica Grujičić, na 13. međunarodnom forumu o nuklearnoj tehnologiji ATOMESKPO u martu potpisala Memorandum o razumevanju između "Rosatoma" i srpskog Ministarstva zdravlja, kojim je predviđena saradnja u oblasti nuklearne medicine.
Grujičićeva je tada rekla da se nada da će potpisivanje ovog memoranduma biti samo uvod u izgradnju jedne nuklearne elektrane koja će biti dovoljna da pokrije sve potrebe Srbije. Ona je napomenula da Memorandum sa "Rosatomom" nije obavezujući, ali da predstavlja proceduru koja će omogućiti da imamo prednost u odnosu na neke druge zemlje da ruska tehnologija što pre dođe u Srbiju.
