RT Balkan istražuje: Šta očekuje Nemanju Radovanovića (21) koji je pretio američkim zvaničnicima

Mladić Nemanja Radovanović (21) srpskog državljanstva, mogao bi da se suoči sa 50 godina zatvora u Americi. Naime, njega američko tužilaštvo, odsek za sajber-istrage okruga Kolumbija, optužnicom tereti da je uznemiravao američke zvaničnike, članove Kongresa, pa čak i bivšeg predsednika, te da je slao pretnje bombama.

Takođe, tereti se da je pozivao policiju da interveniše na adresama žrtava koje je lažno prijavljivao za otmice, (samo)ubistava i masovne krvoproliće. U pitanju je praksa koja se u SAD naziva "svating", imenu izvedenom od naziva jedinica za hitne intervencije američke policije (SWAT). 

Srbin i Rumun četiri godine slali američkim zvaničnicima lažne dojave o bombama

Kako je objavljeno na sajtu Ministarstva pravde SAD, Radovanović i rumunski državljanin Tomaš Sabo (26) optuženi su da su deo grupe koja je u periodu od decembra 2020. do januara 2024. godine uznemiravali 101 osobu, 40 privatnih lica i 61 zvaničnika.

Jedna tačka optužnice tereti ga za zaveru, 29 tačaka za pretnje i lažne informacije u vezi sa eksplozivom i četiri tačke za pretnje u spoljnoj razmeni, navodi se u saopštenju Tajne službe.

S obzirom da se na sajtu "Glasa Amerike", ali i u saopštenju tužilaštva ne navodi da li su osumnjičeni uhapšeni, niti da li imaju pravne zastupnike, RT Balkan istražuje da li su država Srbija i njene institucije upoznati sa ovim slučajem, te kakve posledice Nemanja, poznat pod sinonimima "XBD31","XDR","Angus","Thuggin","Thug Hunter","NotThuggin","DCL" i "AOD", može da snosi u zavisnosti od toga gde se nalazi.

Profesorka Međunarodnog krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, Vanja Bajović, za naš portal objašnjava da u slučaju da je mladić na teritoriji naše zemlje, ulazi se u postupak ekstradicije.

"To se radi po molbi američkih nadležnih organa. Naš zakon o ekstradiciji, tj. zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći, zabranjuje ekstradiciju domaćih državljana. Međutim, mi smo pre par godina sa SAD potpisali sporazum kojim odstupamo od tog principa. Taj sporazum dozvoljava da se naši državljani isporuče Americi", navela je profesorka i dodala da poslednju reč, konačnu odluku, ima naše Ministarstvo pravde.

Objašnjava da prvo srpski sud treba da utvrdi da li su ispunjene pretpostavke za ekstradiciju.

"U smislu da li je protiv njega kod nas pokrenut krivični postupak, da li su krivična dela za koje se tereti kažnjiva i našim zakonom, da li se radi o političkom, visokotehnološkom ili vojnom krivičnom delu itd. Nakon što se sve to utvrdi i ako sud nađe da su ispunjeni uslovi za izručenje, konačnu odluku donosi ministar pravde", kaže naša sagovornica.

Dodaje da se procedura razlikuje, u slučaju da je optuženi zatečen u trećoj državi, npr. na teritoriji Nemačke.

"Tada Nemačka i njeni nadležni organi odlučuju o njegovom izručenju. U tom smislu ekstradicioni zahtev može da uputi Amerika, gde je navodno izvršeno krivično delo, ili to može da uradi Srbija, imajući u vidu da se radi o njenom državljaninu i može da mu se sudi ovde", ističe ona.

Naglašava da je teško prejudicirati, baš kao i nagađati eventualne kazne sa kojima bi mogao da se suoči.

"Za taj kompjuterski kriminal kod nas može da dobije dve, tri godine zatvorske kazne, ali mu u Americi za isto delo preti između 40 i 50 godina, jer SAD propisuje mnogo strože kazne. Treba utvrditi da li u ovom slučaju dolazi do nečovečnog postupanja i kažnjavanja, a optuženi može da se obrati i Komitetu UN protiv torture, ali sve je to u domenu spekulacije", navela je sagovornica RT Balkana.

Iz FBI su naglasili da ozbiljno shvataju ovo krivično delo, a savezni tužilac Metju Grejvs dodao je da će "upotrebiti sva sredstva koja su im na raspolaganju kako bi pronašli počinioce i pozvali ih na odgovornost, gde god da se nalaze".

"Ako imate informacije u vezi sa ovom osobom, obratite se američkoj Tajnoj službi", dodaje se na njihovom sajtu. 

Iz Ministarstva pravde i Ministarstva spoljnih poslova do objave teksta nisu odgovorili na pitanja naše redakcije.