Zahtev "Kosova" za članstvo test za EU, a ne za pregovaračke strane

Zahtev "Kosova" za članstvo u EU je lakmus papir koji može da pokaže u kom pravcu će ići dijalog Beograda i Prištine i neraskidivo je povezan sa postizanjem konačnog rešenja, piše "Albanijan post", pozivajući se na diplomatske izvore. 

List navodi da zahtev "Kosova" za članstvo u EU predstavlja suštinski test za francusko-nemački predlog za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

"Ovo nije test za pregovaračke strane, već test za samu EU", navode izvori.

Kako se ističe, čak i kreatori aktuelnog plana za normalizaciju odnosa smatraju da se podnošenjem zahteva "Kosova" za članstvo u EU testira operativno jedinstvo i istinska posvećenost 27 država članica ovom planu.

Izvori podsećaju da plan tretira normalizaciju odnosa "Kosova" i Srbije kao unutarevropski problem i da je krajnji cilj i "Kosova" i Srbije u EU, ali se na to gleda kao na dva odvojena puta sa zajedničkim ciljem.

Dakle, ako Srbija i "Kosovo" zaista žele u EU, onda plan stvara mehanizam za upravljanje tim procesom u narednih 10 godina, bez potrebe da Srbija u ovoj fazi prizna "Kosovo" kao nezavisnu državu, piše "Albanian post".

Članstvo tzv. Kosova u EU uopšte nije realna opcija u narednom periodu, pre svega zbog nepriznavanja od strane pet država članica. Odluke o dodeljivanju statusa kandidata donose se jednoglasno, što je trenutno nemoguće.

Evropski plan je farsa?

Ipak, list tvrdi da je Srbija kontaktirala pet država koje ne priznaju "Kosovo" da blokiraju proces, sa idejom da se to uopšte ne razmatra, tj. da zahtev tzv. Kosova ne dospe ni na dnevni red, navodi se u tekstu. 

Podsećanja radi, tačka 14. Briselskog sporazuma predviđa da nijedna strana neće blokirati, ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU.

Ako ovih pet država (Španija, Kipar, Grčka, Rumunija i Slovačka) prihvate zahtev Srbije da se zahtev "Kosova" ne uzme u razmatranje, onda čak i sam plan koji se sada odlaže i koji Žozep Borelj opisuje kao evropski plan "ne predstavlja pravi evropski plan, već samo farsu", ocenjuju izvori lista.

"Ako se 'Kosovo' suoči sa tako grubim odbijanjem kada se formalno prijavi, onda Vlada 'Kosova' nema razloga da nastavi da bude konstruktivan deo procesa dijaloga i da razmatra bilo kakve nove ustupke", piše list, pozivajući se na diplomatske izvore. 

Oni dodaju da bi zahtev "Kosova" trebalo da uđe u redovnu proceduru, a da bi pet država koje ga ne priznaju trebalo da uskladi pristup sa ostalim članicama EU i da prihvati evropsku perspektivu "Kosova", a ne da većina (22 države) okleva zbog ovih pet. 

Na taj način, Evropska unija bi poslala tri snažne poruke, prenosi list: potvrdila bi operativno jedinstvo, čime bi povećala sopstveni kredibilitet kao posrednika i arbitra u dijalogu, poručila bi da je evropska perspektiva za "Kosovo" nešto realno, a ne apstraktna ideja i jasno bi stavila do znanja Srbiji da je sadašnji pregovarački proces zaista kraj puta i da se dijalog u Briselu ne može odugovlačiti u nedogled.