Kurti neće stati: Sever Kosova i Metohije, ko je sledeći na udaru?

Poslednji udar na Srbe na Kosovu i Metohiji a posebno na severu pokrajine koji se, tu više nema nikakve dileme, sprema, i koji će biti i izveden, biće i najteži. Ovde više nije pitanje hoće li Kurti tokom jeseni udariti i na bolnice, posebno na KBC u Severnoj Mitrovici i na škole, dve poslednje institucije na Kosovu i Metohiji koje još rade u srpskom sistemu, pitanje je samo kada će se to i kako desiti.

Hoće li specijalci sa dugim cevima i pod fantomkama, kako se to dogodilo u petak popodne ili bezbroj puta pre toga, upasti u učionice, školske kabinete, među epruvete i školska učila, među decu, u operacione sale, u ambulante, čekaonice, među sterilizatore i bolničke krevete? Ili će ova operacija ipak biti izvedena na neki drugi način, administrativnim merama, posredno, laganim stezanjem omče, a da rezultat bude isti?

Upadi u škole i bolnice, očekivani, vise ovih dana kao sekira iznad glave Srbima na severu Kosova.

"Poslao sam jutros decu u školu, a u glavi jedna misao – šta ako narednih dana, nedelja, meseci, preuzmu i škole? Šta onda da radimo? Da dozvolim da mi deca uče po njihovom sistemu, njihovu istoriju ili da se spakujemo i odemo? A i da odemo, kako da odemo i gde da odemo? Je li ovo njihovo srećno i bezbrižno detinjstvo? Imamo li mi roditelji pravo da ovo radimo, da ih zadržavamo ovde? A, imamo li pravo da ih odvojimo od Kosova", pita jutros jedan od naših sagovornika, Srba iz Severne Mitrovice.

Kaže, ako se to dogodi, a nema sumnje da hoće, Srbe čekaju i najteži dani posle 1999. godine. U stvari, dodaju, tada je bilo bolje, tada su oni sa prostora južno od Ibra mogli da se sklone na Sever, Sever je bio nada, bastion slobode, koliko toliko i bezbednosti...

Srbi pokušali da uđu na posao u Kosovskoj Mitrovici, Kurtijeva policija im ne dozvoljava (FOTO)

"Kad je bio martovski pogrom 2004. Srbi iz Svinjara, tu samo preko Ibra, sklonili su se u Zvečan. Pre toga, Srbi iz Južne Mitrovice, hiljade njih, utočište su našli na Severu, Severna Mitrovica bila je naše srce i naša duša, utočište, temelj... Kud ćemo sad kad je Mitrovica okupirana? Kad su specijalci na svakom koraku, svakoj raskrsnici, putu, kada su njihove baze na sve strane!, pita naš sagovornik.

Diplomata Zoran Milivojević u razgovoru za RT Balkan nema dilemu da će Aljbin Kurti i njegova vlast narednih nedelja i meseci, nastaviti akcije na Severu i na čitavom Kosovu, da će biti novih hapšenja, optužbi za ratne zločine, presuda i to na svakodnevnom nivou.

"Kurtijev cilj je da iskoreni Srbiju sa Kosova i da zauzme sever KiM, da odstrani sve institucije i da uspostavi punu kontrolu i suverenitet na čitavoj teritoriji do kraja mandata odnosno od izbora. Ostali su još zdravstvo i školstvo i ne bi me iznenadilo da krene i to da zauzima. Srbi mogu da očekuju hapšenja svaki dan, optužbe i etničko čišćenje. Nema tu nikakve dileme", kaže Milivojević.

Iskusni diplomata procenjuje da je, osim udara na Srbe, želja Kurtija i da sa Kosova istera i UMMIK i KFOR, da dovede u pitanje i međunarodne institucije koje su tamo u skladu sa međunarodnim pravom, Rezolucijom 1244 i da isprovocira širi sukob i priču završi na taj način.

"Suština je da se ovo što radi Kurti poklapa i sa interesima zapadnih sila. I oni bi hteli da kosovsku priču zaokruže što pre i što efikasnije i da se sve završi time da Srbija prizna Kosovo, odnosno da srpski narod na KiM prizna prištinsku vlast, kosovsku državu, da počne tako da se ponaša. Da promene faktično stanje i da obesmisle dijalog o normalizaciji, da se ZSO skine sa dnevnog reda, da se prizna Ohridski sporazum", kaže Milivojević.

Možda Kurti, nastavlja Milivojević, neće upasti u škole, bukvalno, danas ili sutra, ali će svakako krenuti da dovodi u pitanje njihovo funkcionisanje, da dovodi u pitanje čitav obrazovni sistem koji funkcioniše po programima i  planovima Ministarstva prosvete Srbije.

Koliko su akcije Prištine zaista "samostalna dela"?

"Može da dovede u pitanje kako škole fizički da funkcionišu, može neku školu da zatvori, da oduzima imovinu, da nastavnike maltretira, da otima udžbenike, da taj način krene na škole, sve je zaista moguće", kaže Milivojević.

Kako će izgledati školstvo, kako će izgledati zdravstvo na Kosovu i Metohiji kada te više nego važne segmente života srpske zajednice preuzmu prištinske vlasti?

"Pokušajte da se stavite u naš položaj. Šta biste vi uradili da vam u školi u koju šaljete dete nameću da ono tamo uči tuđu istoriju i kulturu, možda i na tuđem jeziku? Da jutros pošaljete dete u školu, a na ulici tuđi policajac koji ne govori vašim jezikom", pita jutros jedan od naših sagovornika, Srbin iz Severne Mitrovice.

"Ako Kurti preuzme školski sistem, uvešće svakako nekakav svoj školski program, planove. Preuzimanje školskog sistema u potpunosti obesmišljava opstanak Srba na KiM. To isto važi i za zdravstvo. Ako to nametne, onda će krenuti da nametne i svoj jezik, svoju kulturu, istoriju, obrazovanje, da uvodi naprosto kosovsku kulturu, to je jako opasno, to bi verovatno prvo na jugu moglo da krene", reči su Milivojevića.

Udar na bolnice i škole biće, sigurni su naši sagovornici, Srbi sa severa KiM jako opasan trenutak po opstanak srpske zajednice. Boje se da bi to moglo značiti novi jak talas odlazaka, iseljavanja, napuštanja Kosova.

"Bojim se, posle tog ostaće samo oni koji moraju, oni koji nemaju kuda da odu. To je etničko čišćenje. Mislim i da će ono što dolazi ići po metodologiji koju je svojevremeno primenjivao Enver Hodža. Menjanje imena, nametanje tuđeg jezika, nametanje tuđe kulture,  prisiljavanje da se odreknete svoje. A čim vam dotaknu svetinje, a to je jezik, to je vaše ime i prezime, crkve, od toga nema ničega težeg. To je smisao, to je suština cele priče", kaže Milivojević.

Iskusni diplomata procenjuje i da u situaciji ako Kurtiju međunarodna zajednice ne dozvoli recimo preuzimanje mosta, upad u bolnicu, on će se okrenuti drugim metodama.

"On će onda da hapsi i maltretira ljude na dnevnoj bazi. U svakom slučaju on neće odustati od svojih namera i to se vidi. Nego, nije problem u njemu, znamo šta on misli, šta je njegova politička platforma. Problem je što mu se to dozvoljava. Time se uspostavlja novo faktičko stanje i prestaje razlog za dijalog o normalizaciji. To je njegov cilj, da prestane razlog za formiranje ZSO kao prethodnog pitanja", zaključuje Milivojević.

 U svemu ovome otvaranje mosta na Ibru postalo je simboličko, ali, ništa manje važno pitanje. Otvaranje mosta, uvereni su Srbi sa kojima ovih dana razgovaramo, biće tačka na okupaciju, a i ovaj termin se među njima sve više i slobodnije koristi, tačka na jedan period u kome je Severna Mitrovica bila oslonac i nada da možda i nije sve završeno.