Komentar iz Sarajeva: BiH između hrvatskih i srpskih "rafala", samo NATO članica ima pristup svemu

Oružje i naoružanje su uz energiju ključni pojmovi poslednjih godina u Evropi, naročito od početka rata u Ukrajini. Države izdvajaju stotine miliona, pa i milijarde evra za kupovinu oružja, a izuzetak nije ni naš region gde prednjače Hrvatska i Srbija, piše sarajevski portal "Kliks".

Hrvatska je od Francuske, kao ključnog proizvođača borbenih aviona u Evropi, za 1,2 milijarde evra kupila 12 polovnih aviona "rafala", od čega je šest već dopremila i aktivno obučava vojno osoblje. Još dva "rafala" u Hrvatsku stižu do kraja godine, a do proleća 2025. preostala četiri.

"Kliks" ukazuje da će, iako je reč o polovnim avionima, Hrvatska na njima imati pristup svim aplikacijama i opcijama koje se posebno regulišu, stoga što je članica NATO saveza.

S druge strane, Srbija je prošle nedelje potpisala ugovor sa Francuskom o kupovini 12 novih "rafala" za čak 2,7 milijarde evra, ali zbog NATO propisa, jer nije članica tog vojnog saveza, neće imati puni pristup svim aplikacijama tog tipa aviona.

Prodaja "rafala" Srbiji: Francuska jača poziciju, strah od curenja tehnologije Rusiji i Kini

No to nije toliko ni bitno u ovom trenutku, komentariše sarajevski portal, koliko širi kontekst priče o regionalnom naoružavanju. Treba istaći da je Hrvatska iskazala interes, a prema poslednjim informacijama dobila je i zeleno svetlo za nabavku osam samohodnih višestrukih američkih raketnih sistema HIMARS.

Kakvu opremu nabavljaju Hrvatska i Srbija najbolje ilustruje podatak da HIMARS u Evropi imaju još samo Ukrajina, Poljska i Rumunija.

Kada je reč o borbenim avionima "rafal" u Evropi ih osim Francuske (234) još imaju Hrvatska (12), Grčka (24) i sada će ih imati i Srbija u narednih 5 do 6 godina.

Naš izbor

Da li Srbija kupuje grčke "miraže"?

Sarajevski portal podseća da je pre "rafala" Srbija počela jako mnogo da ulaže u protivavionske sisteme i da je kupila šest ruskih raketnih sistema "pancir", četiri kineska PZO raketna sistema FK-3, francuske radare za nadzor vazdušnog prostora GM 400 i GM 200. Nešto ranije Srbija je kupila od Kipra 11 ruskih jurišnih helikoptera Mi-35P.

U međuvremenu i Srbija i Hrvatska najavljuju vraćanje obaveznog vojnog roka. I mada se već skoro tri godine u Evropi govori o nekom novom poretku, o sve većoj potrebi ulaganja u sigurnost, postavlja se pitanje za koga se to Srbija i Hrvatska naoružavaju i ko im može biti pretnja? "Kliks" navodi da je gotovo nemoguće temu naoružavanja komšija BiH posmatrati izvan političkog konteksta.

Kakva je onda pozicija BiH u procepu dve susedne zemlje koje troše milijarde evra u naoružavanje? Možda se i jedni i drugi, kako je rekao predsednik Hrvatske Zoran Milanović, naoružavaju za sedam dana fiktivnog rata. A možda i ne. Kakvu političku poruku šalju i jedna i druga zemlja pre svega BiH u političkom kontekstu, gde i jedna i druga aktivno pokušavaju da utiču na unutrašnje političke procese. 

Sarajevski portal navodi da je u Oružanim snagama BiH još tema osnovna oprema vojnika, dok susedne zemlje čak i u odnosu na ostatak Evrope prednjače po potrošnji za naoružanje.

Šta takva BiH može uraditi i kako se postaviti između čekića i nakovnja s obe strane granice? Nekoliko je scenarija koje nabraja sarajevski portal.

BiH može biti spokojna, jer ima jake košije, uz napomenu da susedi ne pretenduju na teritoriju BiH. Drugo, BiH se može osloniti samo na NATO put i pod tim kišobranom tražiti zaštitu, iako će to članstvo uveliko zavisiti od srpske politike u BiH, ukoliko se budu poštovale procedure koje su se do sada sledile. I na kraju, BiH može biti prepuštena sama sebi u scenariju gde će samo iščekivati da komšije, ako ne vojno, onda politički pokušati da ostvare svoje interese uz konstantni pritisak i pokazivanje vojnih mišića.