Srbija i Balkan
Sve po "standardima" EU: Kako Evropska komisija brani Crnu Goru od Srba i Srpkinja?
"Evropska konvencija o državljanstvu Saveta Evrope iz 1997. godine značajno liberalizuje pogled na dvojno državljanstvo, a nije nepoznata činjenica da put u EU podrazumeva, u najmanjem, uzimanje u obzir standarda koje propisuje SE", kaže za RT Balkan Vasilije Marković, master pravnik
Poprilično naredbodavnim tonom koji se redovno koristi kada su u pitanju zemlje kandidati za prijem u EU, Evropska komisija upozorila je Crnu Goru, kako je dužna da ovu instituciju "drži u potpunosti obaveštenom o svojim namerama" a pre "bilo kakve odluke o dvojnom državljanstvu".
Kao zemlja kandidat, Crna Gora treba da se uzdrži od bilo koje mere koja bi mogla ugroziti strateški put zemlju u EU, uključujući korišćenje prerogativa za dodelu državljanstva", odgovorio je portparol EK na pitanje RSE "da li će Brisel pratiti situaciju povodom zahteva za uvođenje dvojnog državljanstva u CG".
U Podgorici je ovih dana u organizaciji Crnogorskog PEN centra održana tribina "Dvojno državljanstvo – ukidanje suverenog odlučivanja", na kojoj su, prenose podgorički mediji, profesori i pravni eksperti zaključili da bi izmene Zakona o crnogorskom državljanstvu, koje bi omogućile dvojno državljanstvo za građane iz Srbije koji su poreklom iz Crne Gore, "predstavljale ozbiljnu pretnju suverenitetu i političkom poretku Crne Gore" i da bi u krajnjoj meri bile "pogubne po Crnu Goru".
Na tribini je saopšteno i da bi moguće olakšice u pogledu sticanja crnogorskog državljanstva mogle biti zloupotrebljene za stvaranje biračkog inženjeringa, da bi "dovele u pitanje stečenu državnost Crne Gore", kao da je cilj da se "izbriše suverena Crna Gora". Iznet je i podatak da bi posle izmena zakona crnogorsko državljanstvo moglo da stekne oko 300.000 ljudi.
RSE koji je preneo upozorenje EK Crnoj Gori, čitaoce je uzgred obavestio i da se za "potpisivanje sporazuma o dvojnom državljanstvu sa Srbijom i drugim zemljama zalažu proruske i prosrpske partije koje dominiraju u crnogorskoj vlasti", kao i da je "inicijativu podržao i premijer Milojko Spajić".
Šta je uzbudilo Brisel i Podgoricu?
Nije baš najjasnije šta je toliko uzbudilo duhove u Briselu i Podgorici, pa su usledile ovako jake reakcije baš u ovom trenutku, upozorenja da se "ne kvari evropski put". Činjenica je da je premijer Milojko Spajić još u februaru na poslaničko pitanje DPS-a odgovorio da "niti je izašao sa predlogom o izmeni Zakona o državljanstvu, niti je inicirao izmene pomenutog zakona", već je prethodno samo "izneo svoje mišljenje na tu temu", na koje "valjda ima pravo". U međuvremenu nije bilo novih, zvaničnih informacija na ovu temu.
Šta to o ovom pitanju zna Brisel, a ne znaju građani Crne Gore, i zašto tolika nervoza u sedištu EK?
"Nisam iznenađen što su upaljene crvene lampice u međunarodnoj zajednici zbog pomenutog zakona kojim bi se ispravila višedecenijska nepravda prema hiljadama i hiljadama Srba i Srpkinja u Crnoj Gori koji su čak i rođeni u našoj zemlji a nisu imali pravo na dostojan život, pravo na državljanstvo, pravo na liječenje, na školovanje, na rad, dakle pravo na život, samo zato što su Srbi", kaže za RT Balkan, komentarišući upozorenje iz Brisela, predsednik Slobodne Crne Gore Vladislav Dajković.
Dajković kaže da ga živo zanima "kako to da Briselu nije smetalo kada je Milo Đukanović davao državljanstvo jednom osvedočenom kriminalcu i kontroverznom biznismenu Taksinu Šinavatri samo zato što mu je dao određeni novac, ili, bolje reći, mito".
"Ili kada su hiljade i hiljade Roma, drugih raseljenih lica albanske nacionalnosti koji su dolazili u Crnu Goru, za svega sedam do 10 dana dobijali lične karte i sticali pravo glasa. Dakle, tada nije bilo crvenih lampica i tada se žmurilo na jedno oko kada su te stvari sprovođene kao deo agende politike Mila Đukanovića. Smatram da će ipak na kraju ovaj zakon biti usvojen i da će brojni Srbi i Srpkinje u Crnoj Gori dobiti pravo na dostojan život", kaže Dajković.
Pomenuti RSE u tekstu u kome je jedan od međunaslova "Zakonom do uticaja Srbije na crnogorske izbore?", navodi i podatak da "više manjih evropskih zemalja, kao što su Austrija, Holandija, Litvanija i Estonija, ne dozvoljavaju dvojno državljanstvo". Na pominje se, međutim, da mnogo više zemalja EU, među kojima su i neke veličine Crne Gore, dozvoljavaju dvojno državljanstvo. Belgija, Bugarska Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Holandija, Irska, Italija, Letonija, Mađarska, Malta, Nemačka, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska na spisku su zemalja u kojima je dvojno državljanstvo dozvoljeno.
Zakon o crnogorskom državljanstvu jedan od najrestriktivnijih u Evropi
I Vasilije Marković, master pravnik, podseća u razgovoru za RT Balkan da većina od 27 članica EU u svojim zakonodavstvima dopušta dvojno državljanstvo.
"Mnoge od njih svoja zakonodavstva u tom pogledu liberalizovala su relativno skoro, a poslednja među njima je vodeća država EU - SR Nemačka, koja od pre nekoliko meseci više ne predviđa odricanje od prethodnog državljanstva kao obavezni uslov za sticanje nemačkog državljanstva. Dvojno državljanstvo, dakle, nije per se proskribovano niti nekompatibilno sa evropskim standardima. Naprotiv. Evropska konvencija o državljanstvu Saveta Evrope iz 1997. godine značajno liberalizuje pogled na dvojno državljanstvo, a nije nepoznata činjenica da put u EU podrazumeva, u najmanjem, uzimanje u obzir standarde koje propisuje Savet Evrope", kaže Marković.
Dodaje da Crna Gora, međutim, u ovom pitanju to ne čini, jer je jedna od svega dve države koje su stavile rezervu na član Evropske konvencije o državljanstvu posvećen dvojnom državljanstvu, a "imajući na umu izložene međunarodne standarde, te zakonodavnu politiku većine država članica EU, razlog za ovakav stav ne treba tražiti u pravnoj, već pre u političkoj argumentaciji".
Prema Markovićevim rečima, Zakon o crnogorskom državljanstvu, jedan od prvih zakona koji su usvojeni nakon proglašenja nezavisnosti 2006. godine, i danas je, uprkos višekratnim izmenama od tada, "jedan od najrestriktivnijih zakona te vrste u Evropi i šire".
"Od 2006. do danas mnogo se toga promenilo i u svetu i u Crnoj Gori, te su inkluzivne, široke i na stručnosti i argumentima zasnovane rasprave o smeru i potrebi izmena Zakona o crnogorskom državljanstvu više nego potrebne crnogorskom društvu. U tom smislu, i organizovana tribina crnogorskog PEN centra u Podgorici, pa i kritički tonovi koji su se na njoj mogli čuti spram najavljenih izmena su dragoceni za razvoj pluralističkog društva u Crnoj Gori", nastavlja Marković.
Po njegovom mišljenju, kada se kritikuje liberalizacija crnogorskog stava prema dvojnom državljanstvu, nažalost se previđa činjenica da bi omogućavanje dvojnog državljanstva bio ključan doprinos tome da Crna Gora i zaista postane građanska država, umesto što je to samo na papiru.
"Naime, Ustav Crne Gore je jedinstven primer u svetu koji za nosioce suverenosti ne određuje građane, već isključivo crnogorske državljane, isključujući time iz legitimnog učešća u oblikovanju političkog života, ali i ostvarivanja čitavog niza drugih prava veliki broj lica koja decenijama žive u Crnoj Gori ili su sa njom na drugačiji način povezana, a poštuju pravni poredak te države. Onaj isti pravni poredak koji ih, iz navodnih bezbednosnih a u suštini nedemokratskih razloga, odbacuje kao „strano telo", kaže Marković.
Dvojno državljanstvo u Crnoj Gori po važećim propisima je nezakonito.
"Omogućavanje dvojnog državljanstva ispravilo bi višedecenijsku nepravdu i omogućavanje pristupa ovom ′pravu na druga prava′, a u isto vreme bilo bi i dokaz posvećenosti Crne Gore izgradnji građanskog karaktera društva, u skladu sa neumitnim evropskim tendencijama. Rečju, dvojno državljanstvo uspelo bi da fino usaglasi i ostvari kako splet privatnih, tako i jedan od najvažnijih javnih interesa u savremenom crnogorskom društvu", zaključuje u razgovoru za RT Balkan Vasilije Marković.
