Naš izbor
Srbija i Balkan
Da li Srbija treba da prihvati Putinov poziv na samit BRIKS-a?
Na nedavno održanom forumu BRIKS-a, Beograd je imao svoje predstavnike. Za mesec dana održava se samit ove organizacije koji će okupiti svetske lidere, na koji je pozvan i Vučić. Da li bi Srbija trebalo da prihvati poziv Vladimira Putina?
Neodređeno, ni pozitivno, ni negativno danas je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovorio na pitanje da li će prihvatiti poziv predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina za učešće na samitu BRIKS-a u Kazanju.
Kako je rekao, tih dana ima najavljene važne goste iz inostranstva, ali je dodao da do tada – od 22. do 24. oktobra – ima još dosta vremena.
Vučić je time ostavio mogućnost da Srbija ipak uzme učešće na samitu kojem će prisustvovati predsednik Kine Si Đinping, kao i predsednik Turske, članice NATO koja je aplicirala i za članstvo u BRIKS-u, Redžep Tajip Erdogan.
Da li bi Srbija trebalo da ima svog predstavnika na (dovoljno) visokom nivou na tako važnom skupu?
Srbija ima više razloga da učestvuje i bude prisutna na sastancima BRIKS-a, smatra nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović.
Kako navodi, sve zemlje koje su uz BRIKS su na pravoj strani istorije, pa i Srbija koja je uvek bila na pravoj strani istorije, treba da bude s njima.
"Članice BRIKS-a i zemlje koje podržavaju ovu organizaciju prema Srbiji imaju, ne neutralan stav, nego eksplicitno podržavaju Srbiju na međunarodnom planu. Prirodnije je da Srbija bude sa njima, nego sa članicama NATO-a ili sa nekim centrima moći koji i danas imaju iluzije da je moguće sačuvati unilateralni poredak i vladavinu nekih njihovih pravila, a ne međunarodnog prava," smatra Jovanović.
Naš sagovornik ističe da su među članicama BRIKS-a Rusija i Kina koje u Savetu bezbednosti UN podržavaju Srbiju o pitanju Kosova i Metohije, dok ostale članice BRIKS-a podržavaju teritorijalni integritet Srbije u ostalim telima UN, a nisu ni glasale za Rezoluciju o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN.
A šta kažu predstavnici parlamentarnih političkih stranaka, da li bi Srbija trebalo da prihvati poziv za učešće na samitu BRIKS-a?
To je stvar o kojoj će odluku doneti Vlada Srbije zajedno sa predsednikom države, kaže ministar Đorđe Milićević, inače funkcioner Socijalističke partije Srbije.
"Nije kulturno, a nije ni praksa da član kolektivnog organa iznosi lični stav i lično mišljenje. Taj stav mogu izneti unutar vlade, ali u dogovoru vlade i predsednika, Srbija će imati svoj stav", pojašnjava Milićević u izjavi za RT Balkan.
Na pitanje koji je stav SPS-a čiji je funkcioner, Milićević odgovara da je pitanje državno, a ne stranačko.
"Nije ovo stranačka politika i nije ovo stranačka stvar, ovde je u pitanju Srbija, a Srbija i građani Srbije su uvek na prvom mestu i tu nema podele na stranke", podvlači Milićević.
Sa druge strane, za Pokret socijalista, čiji lider je potpredsednik vlade Aleksandar Vulin, nema dileme – Srbija bi trebalo da ima svog predstavnika na samitu BRIKS-a.
"Mi oko toga nemamo dileme – naša je i inicijativa da se uđe u proceduru pristupanja Srbije BRIKS-u onako kako smo dostavili predlog Skupštini", kaže poslanik PS Đorđe Komlenski za RT Balkan.
Kako dodaje, jasan je i stav Vulina o pitanju BRIKS-a.
"O prihvatanju poziva će odlučiti onaj kome je poziv upućen kao i Vlada Srbije, da li će i koga odrediti kao predstavnika na samitu u Kazanju", napominje Komlenski.
Važno je da Srbija ima svog predstavnika na samitu BRIKS-a, smatra poslanik grupe Mi – Snaga naroda Branko Lukić.
"To je važno ako želimo da opstanemo ekonomski, sa ovim zapadnjacima nećemo opstati sigurno ni kao društvo ni kao država", dodaje Lukić u izjavi za RT Balkan.
Kako smatra, na samit bi trebalo da ode predsednik Srbije jer je on i pozvan, ali dodaje da je pitanje da li će zbog spoljnih pritisaka smeti da uzme učešće na samitu.
"Naša poslanička grupa je dobila poziv za učešće na forumu BRIKS-a koji je nedavno održan u Moskvi i odazvali smo se. Ja se nadam da ćemo dobiti poziv i za ovaj na nivou samita koji je važniji. Ako dobijemo poziv, sigurno ćemo da odemo", napominje naš sagovornik.
Ako je Srbija na putu ka Evropskoj uniji, teško da može da bude i u BRIKS-u, kaže nasuprot tome lider Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić za RT Balkan.
"Jedno je antipod drugom. Ako Srbija teži ka EU i ima 80 odsto robne razmene sa EU, logično je da teži da sarađuje sa onima sa kojima ima najveće ekonomske odnose i investicije. Ne znam kakve su forme i oblici BRIKS-a, ali je to kontradiktorno onome što je Srbija trasirala kao svoju strategiju već decenijama unazad", smatra Aleksić.
Dodaje da njegova izjava nije stav partije čiji je lider, jer se Narodni pokret Srbije nije bavio pitanjem BRIKS-a, zato što smatra da "Srbija ima mnogo većih problema, nego da se geostrateški određuje".
I potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić odbila je da za RT Balkan komentariše ovo važno geopolitičko pitanje za Srbiju, navodeći da nije pratila politička dešavanja danas, jer se bavila ogradom letnjikovca odbornice SSP-a u Pećincima.
Pokušali smo da dođemo do odgovora vladajuće Srpske napredne stranke, od koje i najviše zavisi odluka o učešću na samitu BRIKS-a, ali nijedan od trojice funkcionera SNS-a koje smo kontaktirali nije hteo da odgovori.
Ostaje da sačekamo 10. oktobar kada bi, kako je najavio predsednik Vučić, trebalo da bude doneta odluka o učešću Srbije na skupu u Kazanju.
