Naš izbor
Srbija i Balkan
RT Balkan analiza: Šta donosi BRIKS u odnosu na EU?
Iako se BRIKS ne uspostavlja kao sistem alternativan EU, činjenica je da ga mnogi vide upravo kao težu evroatlanskim organizacijama; Šta, međutim, ova zajednica zemalja nudi svojim članicama?
Dok je Srbija godinama čamila u čekaonici za Evropsku uniju, geopolitički zemljotresi u svetu od tog bloka napravili su organizaciju iz koje se beži, umesto da se ka njoj trči. Paralelno, dok su se urušavale institucije nekada značajne političke "čivije" a njen ugled u svetu propadao jer se sve manje usuđivala da izađe iz jarma Vašingtona, Globalni jug ponudio je, po svemu sudeći, mnogo pravedniju i moćniju organizaciju – BRIKS.
"Mi to gledamo iz ugla 'BRIKS kao alternativa EU,' dok iz ugla čitave planete, upravo BRIKS postaje centar svega. Kakva EU? Njih ne interesuju ni EU, a ni Amerika, osim u smislu u kome ona predstavlja opasnost kao agresivna struktura. BRIKS nije konkurent bilo kome, već se pozicionira kao novi kvalitet. BRIKS se ne stvara da bi dominirao, već da bi odbranio temeljne vrednosti međunarodne saradnje", ističe u razgovoru za RT Balkan ekonomista Branko Pavlović.
BRIKS je, prema njegovim rečima, okrenut razvoju odnosa sa državama koje žele da se razvijaju na pravedniji način. A taj razvoj ogleda se u čitavoj lepezi odnosa – nije u pitanju samo trgovina, već i finansije i nauka i tehnologija i bezbednost (antiterotistička jer BRIKS još uvek nema vojnu komponentu). Organizacija insistira na poštovanju međunarodnog prava, a kako dodaje naš sagovornik, postavlja i nove zajedničke finansijske institucije i pokreće dedolarizaciju.
"BRIKS za četiri milijarde ljudi iz država koje su mu članice i žele da mu se pridruže, predstavlja model kako svet može da izgleda. BRIKS postaje centar sveta lagano razvijajući institucije koje mogu da iznesu jednu fer i normalnu saradnju u kojoj ne mora neko da izgubi da bi onaj drugi dobio, već u kome možemo svi da se razvijamo", ukazuje naš sagovornik.
Pavlović napominje da je BRIKS u mnogome sličan nekadašnjem Pokretu nesvrstanih - zasniva se na saradnji, razumevanju, uvažavanju različitih interesa, apsolutnom poštovanju suvereniteta i nemešanju u unutrašnje odnose drugih država.
Pavlović kratko sumira zašto je BRIKS mnogo nadmoćniji nad ovom evropskom organizacijom jednostavno pitajući: "Da li ikom EU deluje kao organizacija koja dopušta da svako u skladu sa svojim kulturološkim obrascem, istorijom, tradicijom organizuje politički sistem u svojoj zemlji kako bi želeo?".
Elastičnost u odlučivanju i ravnopravnost
O sličnim prednostima za RT Balkan govori i novinar Borislav Korkodelović:
"BRIKS, nije komandna struktura poput EU, G7 i NATO-a. U BRIKS-u vlada višeglasje, što može da bude i problem, ali tu svaki učesnik može biti na dobitku, za razliku od zapadnih struktura u kojima su vodeće nekadašnje kolonijalne sile. Takvo okruženje nije prirodno Globalnom jugu, većini, nekadašnjem kolonizovanom, porobljivanom svetu koji teži suverenosti ili je suveren".
BRIKS, prema njegovim rečima daje "elastičnost u odlučivanju" i u toj organizaciji su države, bez obzira na veličinu privreda ili teritorija, kao i broj stanovnika – ravnopravne u odlučivanju.
Uz to, kako napominje naš sagovornik, značajna su i "oruđa" BRIKS-a poput Šangajske organizacije za saradnju, kineskog projekta "Pojas i put", Evroazijske unije na čelu sa Rusijom, kao i ASEAN-a (sve njih čine države članice BRIKS-a). Sve ove organizacije daju nove mogućnosti i otvaraju dodatne aspekte saradnje članica.
"Interesantan je primer Turske, kao članice NATO-a koja u isto vreme želi da bude član BRIKS-a, jer uviđa sve nedostatke višedecenijskog puta u EU kao i manjkavosti koje nosi članstvo u NATO-u", ukazuje naš sagovornik.
Srbija koja je još od Svetozora Markovića "i Istok i Zapad" i koja je jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, prema mišljenju naših sagovornika, i po svojoj istoriji i po "vokaciji stanovništva" pripada globalnoj većini odnosno Globalnom jugu, smatra Korkodelović.
"Mi smo most između Istoka i Zapada, a budućnost je u BRIKS-u i organizacijama koje oličavaju globalnu većinu", ističe naš sagovornik.
Nezaustavljiv razvoj bez uslovljavanja
Diplomata Zoran Milivojević podvlači kako je BRIKS "nezaustavljiv". Naglašava kako je prošireni BRIKS već prevazišao G7 koja je simbol dominacije kolektvnog zapada na ekonomskom planu.
"BRIKS čine zemlje budućnosti koje imaju razvojne potencijale koje drugi nemaju. Reč je o najmnogoljudnijim zemljama za svim neophodnim resursima za budući razvoj", ističe naš sagovornik.
Organizacija funkcioniše bez uslovljavanja, a o tome koliko je tako nešto značajno govori i činjenica što BRIKS sa zahtevima za prijeme obuhvata dve trećine čovečanstva.
"EU ne može da parira BRIKS-u ni u ekonomiji ni bilo čemu drugom. Ona je pred ozbiljnim reformama i u senci politike Vašingtona tako da nema neophodan suverenitet, i politički integritet da na globalnoj sceni ponovo bude četvrti faktor, pored Vašingtona, Moskve i Pekinga. Zato EU mora sarađivati sa BRIKS-om ako želi da na globalnoj sceni bude faktor u odlučivanju", naglašava Milivojević.
Srbija, podseća on, već ima strateško partnerstvo sa dve članice BRIKS-a a to su Rusija i Kina.
"Bez obzira na objektivne okolnosti koje Srbiji sada diktiraju orijentisanost ka EU, što zbog okruženja, što zbog ekonomske međuzavisnosti, ona se ipak ne odriče komunikacije sa najznačajnijim zemljama BRIKS-a. Po svojim vrednostima Srbija već participira u BRIKS-u. Time što ne uvodi sankcije Rusiji i ne redukuje odnose s Kinom, indirektno je povezana i sa BRIKS-om, a te veze Beogradu, ne pada na pamet da kvari", zaključuje Zoran Milivojević.
