"Ovo su nesrećna vremena. Ovde niko miran, a niko spokojan, niko srećan a niko dovoljan", citira jutros Njegoša na glavnom šetalištu u Severnoj Mitrovici, opisujući stanje u koje je zapao Sever, jedan od ovdašnjih Srba penzionera.
Veli, izašao da prošeta, a niti zna odakle ide ni kuda je krenuo, niti kud' će ni šta će. Hiljade misli u glavi, uspeo je da zadrži obojicu sinova na Kosovu, obojica su tu u Mitrovici, tu su mu i unučad, a sad više ne zna da li je ogrešio dušu, pogrešio što se i on i njegovi nisu davno pokupili i otišli.
"Sve smo mislili biće bolje, a ono sve gore. Mislili smo da nema kud gore, a ono uvek ima i može gore, i nikako da dotaknemo dno. Kad smo pravili barikade, da se branimo, kad smo strepeli od upada policije, kad su gradom jaukale sirene za uzbunu, kad su nam gorele kuće, mislili smo, od toga nema gore, ispostavilo se da ima. Sad smo, evo, i ovde na Severu okupirani, njihova policija na svakom koraku, baze, patrole, duge cevi, i ko od nas sme sad da potpiše da neće biti još gore. Samo što ne znamo kako bi to moglo da izgleda", priča naš sagovornik.
Pokazuje, gore, na vrh šetališta, odmah uz desno rame Kneza Lazara, gde je nakad bio market "Lazić", pre neki dan Albanci otvorili svoj prodajni objekat. Na dnu šetališta, gde je bio čuveni kafić u kome su se okupljali mostadžije "Dolče vita", takođe Albanci otvorili kafić. Sad su Albanci sa juga glavni gosti i u kafiću i u marketu kod spomenika.
Na sred šetališta otvorena "Pošta Kosova", i druge lokale u centru Severne Mitrovice polako preuzimaju Albanci. Specijalci patroliraju gradom. Po penzije se mora u centralnu Srbiju.
Pre koji dan, jedan od ovdašnjih predstavnika Srba izneo je podatak da je 80 posto viđenijih Srba na raznim spiskovima za saslušanja, hapšenja, među osumnjičenima za razna krivična dela. Drugi je izneo podatak da je za vreme vladavine Aljbina Kurtija između 15 i 17 posto Srba, od ono malo što ih je ostalo posle rata 1999. i pogroma 2004, napustilo Kosovo.
Juče su u kosovskoj policiji u Severnoj Mitrovici saslušani predsednik privremenog organa za Severnu Mitrovicu Ivan Zaporožac i direktor filijale Fonda PIO za KiM Igor Simić. Danas Zoran Todić, predsednik privremenog organa za opštinu Leposavić. Juče saslušani, a osumnjičeni za krivično delo falsifikovanje, rekli su da su časno i pošteno radili svoj posao, u interesu građana, a ni protiv koga. Pitali, kome sad građani da prijave rođenje deteta, smrtni slučaj, od koga da traže obrok, socijalnu pomoć...
Policija, međutim, nastavlja da "radi svoj posao". Ko će sledeći dobiti poziv da se javi u policiju, ili će jednostavno biti presretnut na ulici, uhvaćen i ubačen u džip ili maricu, odveden u zatvor, ovde se i ne zna i zna.
"Ovde smo svi osumnjičeni. Svi smo bili na barikadama, svi ovde imamo zemlju, kuću, stan, nikad čovek nije siguran da li će kome zasmetati, da li će ga staviti na spisak za ugrožavanje njihovog 'ustavnog poretka', 'lica pod zaštitom međunarodne zajednice', za 'ratni zločin protiv civilnog stanovništva'... Dva svedoka, izmišljena, instruirana, neko kome se sviđa vaša njiva ili kuća, ili ih već koristi, i, eto vama robije. Ljudi izađu na ulicu, osvrću se oko sebe da ih neko ne vreba, kad krenemo na Jarinje ili Brnjak, nikad nismo sigurni da ćemo se i vratiti kući", ponavlja naša sagovornik, poznanik iz Severne Mitrovice.
Kaže, primera za dokaz njegovim rečima koliko hoćeš.
Milorad Đoković (56), iz Vitomirice, poslednji Srbin iz tog grada, leži na robiji već skoro dve i po godine pod sumnjom da je počinio ratni zločin. Na spisku za hapšenje našao se pošto je počeo sudski proces za zaštitu svoje imovine otete od strane Albanaca. Kada je dobio presudu Višeg suda u Prištini kojom mu je priznato pravo na imovinu, komšije Albanci do temelja su mu srušili kuću i na tom mestu prave autobusko stajalište, dok Milorad na ročištima vapi da nije kriv.
Nenad Arsić iz Čaglavice već je osuđen na šest godina robije. Ovoliku kaznu dobio je jer je tokom rata na Kosovu, navodno, tukao Jakupa i Skendera Šalju i terao ih da piju rakiju i pevaju „Oj Srbijo mila mati...“ Arsić je pred sudom uzalud ponavljao da su ga braća Šalja optužila jer – nije želeo da im proda deo svog imanja.
Duško Arsić iz Matičana kod Prištine osuđen je proletos na 13 godina zatvora jer je sudsko veće utvrdilo da je on 1999. godine u selu Butovac učestvovao u proterivanju Albanaca i maltretirao jedno maloletno lice.
"Zaglavio sam zbog svoje zemlje", rekao je Arsić na jednom od saslušanja.
"Ovo je besudna, nesrećna zemlja. Pozivi na saslušanja direktorima ustanova u srpskom sistemu, predsednicima privremenih organa samo su nastavak strahovitog pritiska kome smo izloženi. Ljudi trpe, trpe, onda u jednom momentu popuste, ne mogu više da izdrže, spakuju stvari, odu tokom noći, a ujutru samo osvane prazan stan ili prazna kuća u naselju ili u zgradi. Kad će stati sa ovim? Verovatno kad nas Srba ovde na Severu ostane kao u enklavama na jugu, zaseok, par kuća, a okolo albanska sela i sve tako. Kad nas na Severu ostane par hiljada, da mogu da kažu da su multietnička sredina, a nas ne bude ni za jedno dobro selo", priča naš sagovornik iz Severne Mitrovice.
"U lažnoj tvorevini nema sreće ni za Albance"
Uveren je, kaže, niti ima niti će sreće u toj lažnoj tvorevini biti i za Albance. Poslednjih desetak godina stotine hiljada napustili su Kosovo, krenuli put Zapadne Evrope, za hlebom, u borbi za opstanak.
"Razlika između nas i njih jeste što oni idu dobrovoljno, mi – na silu. Veliko pitanje je šta će biti sa ljudima koje sada zovu na saslušanja, hoće li ih u nekom trenutku pohapsiti, ko zna šta će im sve izmisliti. Valja imati u vidu i da su izbori za pet meseci, do tada, kukala nam majka, nama Srbina, dana neće biti da nekog ne uhapse, zatvore, saslušaju, osude. I sve je nama jasno, samo, ruke su nam vezane, šta da uradimo, kako da se branimo, kako decu da zaštitimo. Gaze poslednje tragove srpskih institucija, mi nemoćno gledamo. Ćutimo, trpimo, teško je i zamisliti koliko je to užasno, grozno osećanje. Ta nemoć, i, nek mi niko ne zameri, taj osećaj ostavljenosti, napuštenosti, prepuštenosti sebi i svojoj sudbini", pun tuge i gorčine priča naš sagovornik, poznanik iz Severne Mitrovice.