Pitanja razumevanja i funkcionisanja nacionalnog identiteta u praktičnoj geopolitici velikih sila i korporacija igraju veliku ulogu. One po potrebi stvaraju i razaraju nacionalne grupacije da promene sliku nekog regiona i omoguće sebi veći uticaj, a suzbiju i oslabe protivnike. Balkan se može posmatrati kao velika laboratorija u kojoj su ovi projekti aktuelni dva veka.
Ovako za "Novosti" govori dr Miša Đurković, naučni savetnik Instituta za evropske studije (IES), koji je organizovao naučni skup na ovu temu, a radovi su sada dostupni u knjizi "Konstruisanje sintetičkih nacija" u izdanju IES i "Katene mundi".
"U nauci ima veoma malo analiza ovoga tipa, što je razumljivo jer se radi o nečemu što se danas na Zapadu tretira kao politička nekorektnost, teorija zavere i slično. Fondacije i drugi koji dominiraju zapadnom naukom nemaju interes da se o tome govori. Takve stvari su prihvatljive u okviru postkolonijalne teorije i kritičke teorije rase, ali ne kad su u pitanju Sloveni koji se i dalje tretiraju kao evropski 'treći svet' ili 'evropski crnci', u čemu se vidi neprekinuta koncentracija zapadnog kolonijalizma i imperijalizma", ističe Đurković.
Austrougarska je "kao predstraža i apostolska država Vatikana" u 19. veku vodila proksi rat stvaranjem novih nacija.
"Na Istoku se usmeravala protiv ruskog pravoslavlja, na primer, Meternih je 1843. naložio da se narečje oko Lavova kodifikuje kao osnova novog ukrajinskog jezika. Na Balkanu je delovanje išlo pre svega protiv Srba. Studija dr (Aleksandra) Rakovića Srbi i religijski intervencionizam, 1991-2015 pokazuje da je reč o istorijski dugim procesima koji su vezani za podrivanje pravoslavlja i srpskog etničkog prostora generalno, uključujući i katoličke i muslimanske Srbe u Hrvatskoj, BiH, Makedoniji, Crnoj Gori, na Kosovu i Metohiji", istakao je dr Đurković.
Bečki socijalni inženjering nije primenjen samo na Balkanu, dodaje on.
"Pod uticajem Pax Christiana Latina formirani su identiteti niza naroda Istočne Evrope - Poljaka, Litvanaca, Letonaca, Estonaca, Finaca, Mađara, Čeha, Slovaka, Slovenaca i Hrvata. Istorijske okolnosti su stvorile sukob između areala 'latinske' i pravoslavne civilizacije koji obuhvata Ruse, Srbe, Bugare, Makedonce, Moldavce, Rumune i Grke", rekao je dr Dmitrij Arnauhov sa Državnog pedagoškog univerziteta u Novosibirsku.
On ukazuje da je "tokom više od hiljadu godina konfrontacije ta dva hrišćanska areala pokušavana ekspanzija, koja je obuhvatala i pokušaje zamene identiteta naroda na granicama ove dve civilizacije. Primer su pokušaji transformacije identiteta balkanskih naroda: hrvatizacija Srba, rumunizacija Moldavaca, polonizacija Litvina. Najveći pokušaj transformacije identiteta na istočnoevropskom prostoru je uvozni projekat zamene ruskog identiteta".
Sve je počelo sa Prvim srpskim ustankom koji je 1804. otvorio Istočno pitanje: ko će vladati Balkanom posle propasti Otomanskog carstva. Zato do oslobođenja balkanskih naroda i stvaranja njihovih država nije došlo ni lako ni brzo.
"To se desilo tek 1912. sa balkanskim ratovima, zbog dugog odbijanja Francuske i Britanije da to dopuste. Zapadna nauka, putopisci i austrijski dokumenti jasno pokazuju da na najvećem delu tog prostora žive ljudi koji govore srpski jezik štokavskog narečja. Govori se o Srbima tri vere: pravoslavne, ali i muhamedanske i katoličke. Vatikan i Habzburška monarhija (kasnije Austrougarska) zato pokreću mašineriju propagande, korupcije, međunarodnog lobiranja, špijunaže i sile kako bi sprečile da se Srbi homogenizuju i da naprave jaku, solidnu državu koja bi dominirala ovim prostorima i bila atraktivna za južnoslovensko stanovništvo carevine", rekao je dr Đurković.
Opsesija traje i danas
Austrougarska je od obnove Srbije imala podršku Britanije i Francuske u kreiranju antisrpskih nacija da bi se sprečio izlazak Srbije na Jadran, zbog opsesije da bi preko nje i Rusija izašla na topla mora. Ta opsesija traje i danas, kaže dr Miša Đurković.
"U tom svetlu treba posmatrati odvajanje Crne Gore koje je podržao i značajan deo ruske državne elite, nadajući se da će preko direktnog dogovora sa Đukanovićem postići ovladavanje ovim prostorom. Zapad je izveo priču bolje, pa su ovi delovi ruske elite poput Deripaske i Luškova radili u njihovom interesu", dodaje on.
Habzburšku politiku su nastavile komunističke elite Jugoslavije i Sovjetskog Saveza potekle iz Kominterne.
"U nauci je već konstatovano da ideologija crnogorskog separatizma, odnosno doktrina o crnogorskoj naciji nije nastala u Crnoj Gori, već je uneta sa strane. Njeni tvorci su proistekli iz bečkih, peštanskih i vatikanskih državnih kancelarija. Akademik Milorad Ekmečić ističe da će ista doktrina biti ugrađena u političku platformu jugoslovenskih marksista", rekao je dr Budimir Aleksić iz Istorijskog instituta u Podgorici.
Sintetisanja nacija danas predvode "globalisti" i "novolevičari" čije su ideologije kreirale "korporacije i njihove države"
"Naše vreme može se opisati kao vreme ideologije nestabilnih ili 'kvir' identiteta. Ideja je da ne postoji ništa stalno, počev od čoveka, zajednice, pa sve do nacije. Sve se shvata kao fluidno, konstruisano, privremeno, podložno radikalnim izmenama... Ova ideologija poreklo ima u interesima velikih korporacija i njihovih fondacija, koje je instrumentalizuju nastojeći da od regionalnih identiteta grade kvazinacionalne, da bi time slabile etničku supstancu, geografsku kontrolu i geopolitičke interese drugih nacija ili država. Čak ni globalne sile prvog reda koje poseduju nuklearno oružje, nisu pošteđene od pokušaja da se na taj način oštete i ugroze", zaključuje dr Đurković.