Takozvano kosovsko ministarstvo odbrane raspisalo je, kako je ranije i najavljeno, konkurs za prijem novih 300 vojnika Kosovskih bezbednosnih snaga koje, prema međunarodnom pravu, ne bi trebalo ni da postoje.
Konkurs je otvoren od 9. septembra do 8. oktobra, a obuka novih vojnika počeće već tokom novembra ove godine. Kosovski ministar odbrane Ejup Maćedonci ranije je saopštio da će KBS do 2025. godine u operativnoj upotrebi imati tri pešadijska puka.
Najavljujući povećanje broja vojnika vojske lažne države, Maćedonci je polovinom avgusta u objavi na društvenim mrežama saopštio da je "vojska Kosova u okviru ovog mandata do sada regrutovala 1.931 vojnika i kadeta i da je 40 kadeta u procesu regrutacije". Dodao je i da kosovske vlasti neće na ovome stati.
"Obećali smo da ćemo povećati odbrambene kapacitete u tom pravcu, osim što smo skoro udvostručili ukupan broj vojnika, uložili smo da vojska Kosova u svom vojnom arsenalu ima najsavremenije sisteme naoružanja", rekao je Maćedonci.
Tzv. kosovski ministar odbrane ranije je izjavio da je tokom 2023. budžet Kosovskih bezbednosnih snaga povećan za 100 posto, sa 102 na 204 miliona evra, kao da je od toga 115 miliona potrošeno za nabavku sistema naoružanja.
Intenzivno naoružavanje KBS-a
Uz povećanje brojnosti ljudstva istovremeno traje i intenzivan proces naoružavanja kosovske vojske u kome glavnu ulogu igraju oružane snage SAD, Velike Britanije, Nemačke, Turske i Albanije.
Početkom ove godine Kongres SAD odobrio je isporuku Kosovu 246 raketa i 20 lansirnih sistema "džavelin", paket ovog protivoklopnog oružja vredan je 75 miliona dolara, a specijalci SAD uveliko obučavaju pripadnike KBS-a na Kosovu. Uz ovo, oficiri KBS-a školuju se u Velikoj Britaniji, a sa oružanim snagama Albanije uvežbavaju borbena dejstva.
U viša navrata poslednjih godina Nemačka i SAD kosovskoj vojsci isporučile su više kontingenata vojnih vozila, od čega je deo bio poklon, a deo je plaćen iz budžeta ministarstva odbrane tzv. Kosova.
Sredinom prošle godine Turska je Kosovu isporučila bespilotne letelice "bajraktar" koje se već koriste u izviđanju administrativne linije i dubine teritorije centralne Srbije, ranije i protivoklopne sisteme OMTAS, a u toj zemlji nedavno su se obučavale posluge minobacača iz KBS-a. "Kosovo" je od Turske dobilo kao donaciju i tri oklopna izviđačka vozila "kobra" a još šest ovih vozila je kupilo.
Procene su da su KBS početkom godine imale oko 4.000 aktivnih pripadnika i da bi taj broj u naredne dve godine trebalo da naraste na 8.000 pripadnika aktivnog i rezervnog sastava. "Kosovo" je za poslednjih nekoliko godina uložilo oko 240 miliona evra za kupovinu oružja i druga ulaganja.
Kosovske bezbednosne snage trenutno su u desetogodišnjem "procesu tranzicije" koja bi trebalo da se završi 2028. kada bi ova formacija trebalo da preraste u "Vojsku Kosova".
KBS ili "Vojska Kosova"
Inače, po Rezoluciji 1244 Kfor bi trebalo da bude jedina naoružana vojna formacija na Kosovu i Metohiji.
"Sjedinjene Države u potpunosti podržavaju sveobuhvatnu tranziciju Kosovskih bezbednosnih snaga u višenacionalnu, profesionalnu, teritorijalno odbrambenu i NATO-interoperabilnu snagu", izjavio je prošle godine ambasador SAD u Prištini Džefri Hovenijer.
Sredinom juna prošle godine, kako je saopšteno iz MO tzv. Kosova, treći puk KBS-a, u tom trenutku sastav od oko 220 vojnika, marširao je od kasarne u južnom delu Kosovske Mitrovice do sela Svinjare, što je tada izazvalo veliku uznemirenost među Srbima u severnom delu grada. Inače, selo Svinjare etnički je očišćeno tokom martovskog pogroma kada su Srbi bili prinuđeni da napuste svoje kuće i imanja a većina njih sada živi u naselju iznad Zvečana.
Snage Kfora tada su, umesto da oružano zaštite Srbe i njihovo selo nadomak Kosovske Mitrovice, pomogle u evakuaciji na severnu stranu Ibra.