Strateško partnerstvo s Kinom predstavlja prepreku na "evroatlantskom" putu Srbije, ocenjuje "Glas Amerike" povodom učešća srpskog ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića na bezbednosnom forumu u Lianjungangu.
Međutim, ironično je što izjave pojedinih sagovornika koje ovaj list citira pružaju razloge zašto bi Beograd trebalo da nastavi sa ovakvim kursom u spoljnoj politici.
Tako Donatijen Rui iz vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije među čijim su najvećim sponzorima "Lokid Martin", "Rejteon" i "Nortrop Gruman" navodi da "deluje da srpske vlasti pokušavaju da podsete Evropu, i donekle Amerikance, da imaju i druge partnere, i da ne žele da usmeravaju spoljnu politiku na samo jednu konkretnu stranu".
To što je Srbija ide najlogičnijim spoljnopolitičkim putem imajući u vidu svoju (geopolitičku situaciju) je, međutim, loše, ocenjuje Rui, zato što "zemlje Evropske unije trenutno nastoje manje da se oslanjaju na Kinu u pogledu ekonomskog rasta i u sferi bezbednosti".
Poruka je, izgleda, da treba izabrati autodestruktivno zarad ideologije (i to tuđe), umesto logičnog i korisnog.
Rui sličan pogled ima i na susret potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina s predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom i sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije Sergejem Šojguom, ocenivši da je to postupak zemlje koja kao merilo za partnerstva sa drugim državama smatra produktivnost odnosa među njima.
"To naravno nije ništa novo. U vreme kada Evropska unija nastoji da oživi proces proširenja, ne izgleda dobro za dugoročnu evroatlantsku putanju Srbije", navodi sagovornica "Glasa Amerike".
Zašto sagovornica "Glasa Amerike" govori o "evroatlantskoj" putanji Srbije kada je Beograd, zvanično, samo na "evropskom" putu nije objašnjeno.
Isto tako, Kurt Basiner iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije, u čijoj se biografiji na sajtu Predstavničkog doma SAD navodi da je, između ostalog, radio za Balkansku inicijativu američkog federalnog Instituta za mir koji redovno sarađuje s Stejt departmentom i Ministarstvom odbrane SAD, ocenjuje da to što Srbija "gaji zajedničke vrednosti sa Rusijom i Kinom, uprkos vezama sa EU i SAD" od "suštinskog značaja za dinamične geopolitičke relacije u kojima se nijedan njihov činilac ne oseća potpuno zadovoljno ili udobno".
Srbija hoće da jačanjem saradnje sa Kinom i Rusijom napravi ravnotežu sa svojim odnosima sa Zapadom, koji nisu baš udobni za Beograd, što Basiner smatra lošim, pošto to nije kompatibilno sa perspektivom članstva Srbije u EU.
Da Basiner u sledećem dahu ne poziva EU da se "agresivinije založi za sopstvene vrednosti", odnosno da izvrši još veće pritiske na Srbiju, čitalac bi pomislio da on Beograd savetuje da se potpuno okrene Kini (i Rusiji).
Čak i sâm "Glas Amerike" navodi argumente u prilog saradnje sa Rusijom i Kinom, napomenuvši da je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova nedavno objavilo publikaciju u kojoj je američku nevladinu Nacionalnu zadužbinu za demokratiju (NED) označilo instrumentom Sjedinjenih Država za mešanje u unutrašnja pitanja drugih zemalja
"Objavljene su tvrdnje i navodi da se NED mešao u izborni proces aprila 2022. i decembra 2023. u Srbiji podržavajući, kako je navedeno, proameričke opozicione kandidate. Navedeno je i da su organizacije koje je sponzorisao NED organizovale demonstracije sa kojima se zahtevala ostavka srpskih vlasti", piše "Glas Amerike".
Ovaj portal čak i podseća da NED "od 2001. godine, pomaže reformske procese u Srbiji", ali izostavlja činjenicu da MSP Kine nije jedino koje je upozorilo na perfidnu prirodu ove organizacije, već da je i bivši vršilac dužnosti predsednika NED-a u intervjuu za "Vašington post" 22. septembra 1991. izjavio:"Mnogo toga što danas radimo, CIA je radila u tajnosti pre 25 godina."