Srbija i Balkan
Šta nam donosi bezbednosna saradnja sa BRIKS-om?
Ne samo što je ruski predsednik lično pozvao predsednika Srbije na samit BRIKS-a, nego je Beograd pozvan i da učestvuje na sastanku visokih predstavnika za bezbednost ove organizacije
Iako se često ističe ekonomska saradnja u okviru BRIKS-a, zemlje osnivači – Rusija, Kina, Indija i Brazil, svesne su da je izgraditi multipolaran svet samo na ekonomskim vezama nemoguće. Zbog toga se BRIKS zasniva na tri stuba od kojih je prvi politička i bezbednosna saradnja.
Kao prethodica samitu koji se održava krajem oktobra u Moskvi, od danas do 12. septembra u Sankt Peterburgu održava se sastanak visokih predstavnika BRIKS-a i BRIKS+ zemalja.
Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu pozvao je potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina da učestvuje na ovim sastancima.
Šta Srbiji donosi bezbednosna saradnja sa BRIKS-om?
Bezbednosni problemi se samo gomilaju, pa je svaki napor na planu unapređenja opšte i nacionalne bezbednosti može doneti samo korist, ocenjuje advokat Radiša Roskić, bivši načelnik u BIA.
"To što Srbija nije članica BRIKS-a u suštini nema direktne veze sa aktuelnim bezbednosnim izazovima kada su geopolitička zbivanja veoma komplikovana", kaže Roskić za RT Balkan.
Ocenjuje da bilo kakav kontakt u ovom domenu ne može da nanese štetu Srbiji, osim pod jednim uslovom.
"Osim ukoliko bi posmatrači sa strane iz čisto političkih razloga bili spremni da kritikuju kontakt Srbije sa partnerima prema kojima nisu pozitivno raspoloženi", kaže naš sagovornik.
Pojavljuju se novi lideri, ne samo u međunarodnoj politici i privredi, već o u oblasti bezbednosti, kaže naš sagovornik i napominje da bezbednosni izazovi ne poznaju nacionalne granice, već se prelivaju preko njih.
"Sećamo se perioda kada niko nije želeo da razgovara sa nama o bezbednosti, pa smo bili stavljeni u međunarodni zapećak. Za nas ne može proizvesti nikakvu štetnu posledicu da razgovaramo sa svima", zaključuje Roskić.
Važno je napomenuti da članice BRIKS-a, za razliku od drugih zapadnih konferencija organizuju susrete o bezbednosti na kojima se rasprava odvija na ravnopravnom odnosu, bez nametanja interesa pojedinih zemalja nauštrb drugih, uglavnom američkih.
Rusija, istočni deo Evrope i Azija očekuju od Srbije da stane uz one snage koje se bore za novu Evropu, bez njene militarizacije, kaže za RT Balkan general u penziji Mitar Kovač
"Ova konferencija sigurno za cilj ima da se pošalju upozoravajuće poruke ugrožavanja mira jednoumljem evropskih NATO država i njihovom slepom poslušnosti prema SAD. Ta strategija gura Evropu u rat što se oseća od početka ukrajinske krize, a sada sve intenzivnije i u materijalnom i organizacionom smislu, posebno po raspoređivanju novih borbenih sistema", upozorava Kovač.
Kako dodaje, dok god bezbednost na jedan način vidi Kolektivni zapad, a na drugi suverenističke zemlje, tu nema sreće ni prave perspektive.
"Kada bude Evropa oličena u EU i NATO spremna da razgovara o bezbednosnim problemima, tada se možemo nadati mirnom rešavanju, ali ne verujem da su sazreli još uslovi za tako nešto", zaključuje naš sagovornik.
