Izmenjeno Pregovaračko poglavlje 35, koje je deo pristupnih pregovora Evropske unije i Srbije, a u koje je uključen Ohridski sporazum i aneks njegove primene o putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, ne može se naći na zvaničnim sajtovima ni srpskih ni EU institucija koje su u aprilu ove godine promenile prvobitnu verziju i sklonile je od javnosti.
"Pregovaračko poglavlje 35 nije otvoreno za javnost dok traje dijalog", rekla je za RT Balkan ministarka za evropske integracije Tanja Miščević. Međutim, dijalog (Beograda i Prištine) trajao i kada je napisana prethodna (tj. prvobitna) verzija Poglavlja 35 - a ona je bila (i jeste i dalje) dostupna javnosti.
Za sve dodatne informacije ministarka Miščević nas je uputila na Kancelariju za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.
Do objavljivanja ovog teksta na našem portalu, nismo dobili odgovore iz Kancelarije za KiM u vezi sa (ne)dostupnošću izmenjenog pregovaračkog Poglavlja 35.
Na pitanje RT Balkan da nas upute gde se može naći izmenjeni tekst Poglavlja 35, iz Evropske komisije uputili su nas na Evropski savet, koji je, kako su naveli, zadužen za objavljivanje zajedničkih pozicija pregovaračkog okvira.
Evropski savet, kao ni Delegacija EU u Srbiji, nisu odgovorili na naše pitanje gde se može pronaći ovaj dokument. Pa je utoliko intrigantnije pitanje zašto je najednom sakriven od javnosti.
Ohridski sporazum i kasniji aneks bili su tema dijaloga Beograda i Prištine vođenog uz posredovanje EU početkom prošle godine, a kako je tada, u martu prošle godine, izjavio visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj dve strane su se složile da primene Aneks o sprovođenju evropskog predloga o Kosovu i Metohiji, dodajući da je dogovor postignut još krajem februara. Naveo je i da će sporazum postati deo pregovaračkog okvira za pristupanje EU.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji nije potpisao sporazum, izjavio je nakon tih martovskih razgovora na Ohridu da će implementacija sporazuma biti sprovedena samo "do naših crvenih linija", kao i da se Srbija protivi članstvu tzv. Kosova u UN.
Kasnije je, prilikom posete Srbiji i regionu u oktobru prošle godine, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila da Ohridski sporazum predstavlja de fakto priznanje Kosova od strane Srbije, kao i da je normalizacija odnosa "neophodan preduslov za evropski put".
Nakon razgovora sa Fon der Lajen u Beogradu, predsednik Vučić ponovio je na konferenciji za medije da Srbija nikada neće priznati nezavisno "Kosovo".
Poglavlje 35, inače, uključuje sva pitanja koja ne mogu da se svrstaju ni u jedno drugo poglavlje ili pitanja koja se pojave pošto je određeno poglavlje privremeno zatvoreno, a u slučaju Srbije ono je specifično i obuhvata praćenje sprovođenja postignutih dogovora u okviru dijaloga Beograda i Prištine.
Poglavlje 35 može se lako naći na internetu. To je, međutim, verzija ovog dokumenta iz novembra 2015. godine, kada se, takođe, uveliko vodio dijalog Beograda i Prištine pod okriljem EU ali je i Poglavlje 35, uz sva ostala u Pregovaračkom okviru EU i Srbije, bilo dostupno javnosti.
U njemu su navedena pitanja i oblasti dogovorena sporazumima iz 2013. i 2015. (Briselski sporazumi), a koje Srbija treba da sprovede.
Takođe, konstatuje se da Srbija u potpunosti razume da "proces pridruživanja EU i proces normalizacije treba da teku paralelno", a citira se i zvanični stav naše zemlje da će "Srbija ostati u potpunosti posvećena nastavku procesa normalizacije i dijalogu sa Prištinom".
Kada je u aprilu ove godine Savet za opšte poslove EU, koji čine ministri spoljnih poslova država članica, usvojio izmene poglavlja 35, pojedini mediji u Srbiji objavili su delove usvojenog teksta.
"Potrebno je da Srbija u potpunosti sprovede obaveze koje proističu iz Sporazuma o putu normalizacije između Kosova i Srbije u skladu sa Aneksom o njegovoj implementaciji, dogovorenom 18. marta 2023. Svi razgovori u vezi sa primenom Sporazuma odvijaće se u okviru dijaloga uz podršku EU", navedeno je u izmenama, a preneli su RTS i "Glas Amerike", navodeći da su imali uvid u dokument.
Gorepomenuti sporazum o normalizaciji ima 11 tačaka i njime je predviđeno, između ostalog, da će Srbija i Kosovo razvijati dobrosusedske odnose, da će međusobno priznati dokumenta i nacionalne simbole (pasoše, diplome, registarske tablice, carinske pečate).
Članom 4 određeno je da nijedna od strana ne može predstavljati drugu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime, kao i da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, što je ravno de fakto priznanju samoproglašene nezavisnosti.
Članom 7, osim "formalizovanja statusa" Srpske pravoslavne crkve na KiM, predviđeno je i obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa samoupravljanja za srpsku zajednicu na KiM, mogućnost finansijske podrške Srbije i direktan kanal komunikacije srpske zajednice sa Vladom Kosova.