Srbija i Balkan
Kurtijev mehanizam: Srbi na severu KiM napadnuti ekonomski, psihološki, terorom, strahom
"Ovde vlada goli strah. Svi se plaše, hapšenja, optužbi za zločine, boje se za decu, boje se da će policija upasti u škole, boje se da ćemo ostati bez bolnica, bez imovine, da će nam deca učiti albansku istoriju na njihovom jeziku", kažu Srbi sa severa KiM
U mestu Lešak, na putu između Jarinja i Leposavića, koje je skoro 100 posto srpsko, kosovski premijer Aljbin Kurti položio je juče kamen temeljac za novu stanicu policije. Meštani Leška uvereni su da će nova policijska stanica samo ubrzati odlazak iz ovog mesta Srba koji su veoma blizu da takvu odluku i donesu.
Pre mesec dana, na Ilindan, 2. avgusta, Aljbin Kurti i ministar policije Dželjalj Svečlja otvorili su novu policijsku stanicu u Sočanici, srpskom selu između Leposavića i Severne Mitrovice, najavivši da će ona biti "u službi svih građana".
Nešto ranije, krajem oktobra prošle godine, na Svetu Petku, u neposrednoj blizini OŠ "Jovan Cvijić" u Zubinom Potoku počeli su radovi na izgradnji takođe nove policijske stanice i to na parceli koja je pet godina ranije oduzeta, to jest oteta od ove škole. Najavljeno je i da će, pre nego što zgrada bude podignuta na parceli biti postavljeni kontejneri, kako bi se policija što pre uselila.
U istim danu kada je postavio kamen temeljac za novu policijsku stanicu u Lešku, Kurti je na drugom kraju opštine Leposavić, u selu Bistrica postavio kamen temeljac za izgradnju nekoliko albanskih kuća. Posle toga svratio je i u Severnu Mitrovicu, na ručak, gde su prilikom njegovog dolaska pohapšeni Srba koji su "kršili javni red i mir" tako što su se usudili da u blizini premijera duvaju u pištaljke. To što je upravo Kurti uveo pištaljke u politički život "Kosova" ovde se ne računa. Noć ranije, par stotina metara dalje, na šetalištu u Severnoj Mitrovici najpre su maltretirani, zatim i pohapšeni i prebijeni u policijskoj stanici četvorica srpskih mladića.
"Oluja" za Srbe s KiM
U Prištini su pre koji dan podignute nove optužnice protiv Srba osumnjičenih da su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Samo hapšenje, odnosno sumnja, ovde znače najmanje nekoliko godina u zatvoru dok počne i dok traje suđenje, i skoro pa sigurnu višegodišnju robiju.
"Mi smo, ma koliko to teško bilo izgovoriti, teško poverovati, još teže priznati, usred ′Oluje′. Jedino što ova ′Oluja′ ide skoro bez ispaljenog metka, ali rezultat će biti isti. Kad Kurti završi, ovde će tek pokoji Srbin ostati. Ne treba njemu više nikakva oružana akcija, on nas polako desetkuje taktikom korak po korak", s puno tuge konstatuje jedan od naših sagovornika, Srbin iz Zvečana, koji iz čistog straha za sebe i porodicu nije pristao da mu objavimo makar ime i prvo slovo prezimena.
Ono što se pre samo godinu ili godinu i po dana naziralo, sada dobija konačne obrise. Samo na putu od Jarinja do Severne Mitrovice, na četrdesetak kilometara na Severu KiM, sada je najmanje sedam što policijskih stanica što policijskih baza ili punktova. Od administrativnog prelaza Jarinje, preko baze za specijalce na kilometar od Jarinja, pa dalje Lešak, Leposavić, Sočanica, Bistrički most, Zvečan... Broj patrola koje po Severu nasumice zaustavljaju ljude, često i maltretiraju, više niko ne broji.
Samo koji kilometar od Leška i desetak od Leposavića, u selu Dren prošle godine započeta je gradnja policijske "pogranične" baze na 80 hektara. Posle pobune meštana, gradnja je za sada obustavljena, međutim, vlada u Prištini u međuvremenu je donela konačna rešenja o eksproprijaciji pomenutih njiva i livada na koja Srbi starosedeoci kojima je zemlja oteta više nemaju pravo žalbe. Znači, i u ovom srpskom selu gradiće se baza.
Meštani Drena, februara prošle godine ostali su zatečeni kada su ispod svojih prozora videli specijalce sa automatskim puškama, buldožere, kada su shvatali da će pored svojih kuća, u mirnom selu, koje je potpuno srpsko, ubuduće imati – policijsku bazu, specijalce, mnogo oružja, municije. Da njihovi životi više nikada neće biti kao ranije. I to je, naravno, mnoge podstaklo da počnu razmišljati o odlasku. Neki su i tužili vlasti, advokat Nebojša Vlajić juče je sa RT Balkan rekao da su šanse ovih ljudi da dođu do pravde – nikakve.
"Napadnuti smo sa svih strana"
Meštanima sela Gornji Jasenovik, opština Zubin Potok, iznad jezera Gazivode, data je još manja šansa. Na njihova imanja upali su pre dve godine specijalci sa buldožerima, poravnali teren, izgradili pravo utvrđenje, meštanima, pod pretnjom oružjem, nisu ni dozvolili da se približe svojoj, privatnoj imovini. Tek posle toga, vlasti u Prištini počele su proceduru eksproprijacije otete zemlje.
Sem nekoliko kuća u selu Šaljska Bistrica u opštini Leposavić, za koje je Kurti juče položio kamen temeljac, prema najavama vlasti u Prištini, u opštinama Severna Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić i Zvečan u planu je izgradnja 200 kuća koje će biti namenjene uglavnom Albancima, u manjem broju i Bošnjacima i Turcima, Aškalijama.
"Samo onaj ko ne želi, ne vidi da smo napadnuti sa svih strana. Da smo pod opštom ofanzivom. Prvo, ali ne i najvažnije, finansijski, ekonomski. Neki su već i zaboravili da je pre više od godinu dana zabranjena srpska roba na KiM. Zatim je početkom godine sledila zabrana korišćenja dinara, prekinut je platni promet sa Srbijom pa po plate moramo u Rašku ili Vranje, zatvorene su naše banke, pošte... Zabranjene su KM tablice, srpske vozačke dozvole...", nastavlja naš sagovornik.
"Drugo, napadnuti smo psihološki. Mislim da nema teritorije na svetu sa ovoliko policije, bukvalno su na svakom koraku. Postavljene su kamere na sve strane, ne može čovek na ulicu, pred kuću da izađe da ga neka kamera, policijska ne snimi. Ovde vlada goli strah. Svi se plaše, hapšenja, optužbi za zločine, boje se za decu, boje se da će policija upasti u škole, boje se da ćemo ostati bez bolnica, da će nam deca učiti albansku istoriju na albanskom jeziku... Ljudi se plaše da puste decu na ulicu da se igraju. Treće, napadnuta je naša imovina, u toku je otimačina lokala, stanova", priča naš sagovornik iz Zvečana.
Nevolje sustižu jedna drugu
Ovde jedna nevolja sustiže i prestiže drugu. Staro srpsko groblje kod hrama Svetog Dimitrija u Severnoj Mitrovici, preorano buldožerima prošle godine, da bi se napravio prilazni put kući jednog od Albanaca, i kada su kosti Srba sahranjenih na tom mestu završile na smetlištu, više niko i ne pominje. Retko se pominju stotine spomenika porušenih na srpskom groblju u južnom delu Kosovske Mitrovice, ili desetine hiljada spomenika na grobljima širom Kosova koje je popisala profesorka Mitra Reljić.
O pravoslavnim hramovima koje vlasti u Prištini otimaju, proglašavaju za kosovsku baštinu, ili katoličke svetinje, ovde se priča nekoliko dana, a onda i to padne u zaborav.
U centru Severne Mitrovice, preko tendera i licitacija koje organizuju vladine agencije iz Prištine, Albanci preuzimaju lokal po lokal. Zauzimaju prostor. Srbi, s jedne strane, nisu obavešteni o licitacijama, a i kada jesu, teško im je da učestvuju jer su, na drugoj strani, u igri ogromne pare. To što Srbi koji su ogromna većina u Severnoj Mitrovici ne zalaze u te lokale, što nema ekonomske opravdanosti za njihovo otvaranje, ovde nije važno. Jer, ovde se ne radi o ekonomiji nego o politici, o zauzimanju prostora.
Jedan od čelnika Srpske liste pre koji dan saopštio je da je od dolaska Kurtija na vlast između 15 i 17 posto Srba napustilo Kosova. Upućeni kažu da je ova procena minimalna.
"Od svega najgora je ova atmosfera beznađa kojoj smo izloženi. Strah, strahoviti pritisci, osećanje da ovo više nije život dostojan čoveka, da nema nade... Izbor ili da se pomirimo sa okupacijom ili da idemo. S druge strane, osećanje odgovornosti i prema precima i prema deci... Ko misli da je lako ostaviti kuću, stan, zemlju, sve što si imao i sticao, gde su ti se deca rađala i rasla, gde su ti grobovi roditelja, nek proba samo da zamisli kako je to raditi, pa će videti kako nam je. Nama, nesrećnim ljudima, Srbima sa Kosova", kaže naš sagovornik iz Zvečana.
