Srbija i Balkan
Poljoprivrednici trpe gubitke i do 80 odsto zbog suše, traže da se proglasi elementarna nepogoda
U Južnobačkom okrugu je Palmerov indeks izračunavanja suše iznosio od 5 do 5,9, a sve iznad 4 se karakteriše kao "saharski uslovi", kaže za RTS Miloš Vuković, predsednik UO ZSV i direktor ZZ "Zadrugar" iz Bača
I veliki i mali proizvođači hrane saglasni su u oceni da će ovu sezonu završiti sa gubicima, a deo poljoprivrednika već duže vreme traži da država proglasi sušu i posledice visokih temperatura na useve elementarnom nepogodom, piše portal RTS-a.
Ovoj zahtev nedavno je resornom ministarstvu uputio i Zadružni savez Vojvodine (ZSV) tražeći da država pomogne proizvođačima da ublaže nastalu štetu i omogući im ulaganja u jesenju setvu.
Predsednik UO ZSV i direktor ZZ "Zadrugar" iz Bača, Miloš Vuković, kaže da su ispunjeni svi uslovi da se proglasi elementarna nepogoda zbog suše, na osnovu podataka koje je objavio RHMZ u Južnobačkom okrugu.
"Na području opštine Bač 2. jula palo je 34 litre kiše po kvadratnom metru. Do prve dekade jula usevi su izgledali fantastično, pa smo očekivali izuzetno dobre prinose. Međutim, usledio je period ekstremno visokih temperatura. Sledeća kiša bila je 20. jula i to samo dve litre, dok je 3. avgusta pao litar kiše po kvadratnom metru. Još dve litre padavina zabeležene su 29. avgusta. To je ukupno 5 litara za dva meseca", objašnjava Vuković.
U trenutku kada je temperatura vazduha na mernoj stanici bila 40 stepeni, kaže, na njivi je prelazila pedeseti podelak, a takve uslove biljka teško da može da preživi.
Vuković napominje da je Palmerov indeks, koji koristi i RHMZ i na kojem se svaki rezultat iznad četiri poistovećuje sa ekstremnom sušom, u Južnobačkom okrugu iznosio od 5 do 5,9.
Ovakvi, "saharski" uslovi doveli su da usevi šećerne repe i soje pretrpe 70-80 procenata štete, a kukuruza više od 50 odsto. Najgore od svega je, dodaje Vuković, što je ovo četvrta sušna godina za redom u tom delu zemlje.
Ne očekujemo od države da nam nadoknadi štetu, ali apelujemo da pomogne koliko može. Od poljoprivrede će u Srbiji ove godine biti jako mali priliv novca", upozorava sagovornik RTS-a.
ZSV: Sušu proglasiti elementarnom nepogodom
Zadružni savez Vojvodine uputio je zahtev da se što hitnije suša proglasi elementarnom nepogodom i da država preduzme mere kako bi proizvođači preživeli ovu sezonu i mogli da započnu jesenju setvu.
"Suština je da se poljoprivrednici i zemljoradničke zadruge oslobode plaćanja poreza i doprinosa, uključujući one za navodnjavanje i odvodnjavanje, na svim nivoima. Naš zahtev je i da se omogući reprogram kratkoročnih i dugoročnih kredita kod poslovnih banaka uključujući i kamate", kaže Jelena Nestorov Bizonj, predsednica ZSV.
I vlasnici porodičnih poljoprivrednih gazdinstava širom Srbije navode da su ove godine u nezavidnom položaju, zbog čega čekaju reakciju i pomoć države. U suprotnom će, kažu, biti ugrožen čitav sektor proizvodnje hrane.
"Neophodno je da se krediti prolongiraju, da vidimo kako će proizvođači da reše dugovanja prema organizatorima proizvodnje i kako će da dođu do repromaterijala i potrebnih sredstava za zasnivanje proizvodnje za narednu godinu", kaže Jovica Jakšić, predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije.
Kako bi država mogla da pomogne poljoprivrednicima?
Iako navodi da ne zna šta bi poljoprivrednici dobili proglašenjem takvog stanja, kao ni da li bi država mogla da im pomogne i bez toga, Jakšić ocenjuje da, "ako se poljoprivrednici ne budu razdužili kod ugovarača proizvodnje, oni će otići u stečaj i onda može da dođe neko da ih pokupuje", a što će neminovno dovesti do monopola.
"Predlagali smo nadležnima da zbog velike suše i niskih otkupnih cena, država uplati određena sredstva proizvođačima nezavisno od subvencija. Da to bude za kukuruz, suncokret, soju, repu doplata određenog iznosa po kilogramu proizvedene robe", kaže Jakšić.
Alternativa bi bila uvođenje zaštitne cene za pšenicu i kukuruz kao što je to bio slučaj s malinama, dao je primer Vojislav Mrkšić, direktor ZZ "Mrkšićevi salaši" iz Srpskog Itebeja.
"Ako je država zaštitnom cenom na neki način izašla u susret malinarima, može naći rešenje i za zaštitnu cenu, recimo, pšenice i kukuruza. Na taj način bi se izbegla sadašnja situacija u kojoj primarne ratarske proizvode proizvodimo ispod njihove cene koštanja", kaže Vojislav Mrkšić, direktor ZZ "Mrkšićevi salaši" iz Srpskog Itebeja.
Mrkšić napominje da su uvoznici repromaterijala cene formirali kada je cena žitarica bila gotovo dvostruko veća, a da su one ostale nepromenjene.
"To znači da su nam inputi preskupi, a naši proizvodi više nego jeftini. Još nas je zadesila i suša. Stalno se priča da će biti dovoljno hrane da se prehrani domaće stanovništvo. Ali, da li će hrane biti naredne godine i da li ćemo mi moći da uradimo jesenju setvu je pitanje svih pitanja", dodaje on.
Kako se proglašava elementarna nepogoda zbog suše?
Agroekonomski analitičar i nekadašnji pomoćnik saveznog sekretara za poljoprivredu Milan Prostran kaže da se ne seća da je na nivou države ili veće oblasti u Srbiji ikada bila proglašena elementarna nepogoda u poljoprivredi. Lokalno, međutim, jeste, pa je i ovoga puta, smatra, velika odgovornost na lokalnim samoupravama.
Prema njegovom sećanju samo je 1986. godine postojao predlog da se elementarna nepogoda u poljoprivredi proglasi na teritoriji Vojvodine, ali napominje da takva odluka ipak nije donesena.
"Nismo mogli da ubedimo ljude u Bosni i Hrvatskoj da je Vojvodina zaista pretrpela ozbiljnu štetu" usled olujnog vetra, kaže Prostran.
Da bi se suša proglasila elementarnom nepogodom, kaže, potrebno je da postoje jasni kriterijumi i metodologija za utvrđivanje štete, a kako mu se čini, oni su javnosti za sada nepoznati.
"Po nekoj logici procene štete bi trebalo da urade lokalne samouprave, pa da se vidi da li u nekoj lokalnoj samoupravi, okrugu ili na nivou čitave zemlje ima razloga za proglašenje elemetarne nepogode ili nema. I to ne samo za ratarske useve, već i za voće i povrće, jer su i oni stradali ove godine. Još je važnije saopštiti šta sledi iza toga tj. da li će biti odlaganja ili otpisa obaveza koje poljoprivrednici imaju", dodaje Prostran.
RTS navodi da u resornom ministarstvu nisu uspeli da saznaju da li država razmatra o tome da sušu proglasi elementarnom nepogodom, ili o načinima kako bi pomogla proizvođačima i obezbedila državnu prehrambenu sigurnost.
