Zbog čega su srpski eksperti protiv proglašenja okupacije KiM i zašto je to pravno nemoguće?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da nije doneta odluka o okupaciji dela teritorije Srbije, jer bi to podrazumevalo niz neprihvatljivih posledica poput toga da bi se Kosovo time priznalo kao nezavisna država.

"Naši pravni eksperti su bili apsolutno protiv toga", rekao je Vučić o opciji da se proglasi okupacija na delu teritorije Srbije.

Ne postoji pravni akt Srbije koji se bavi pitanjem okupacije. Po Ustavu Srbije, član 99, Narodna skupština odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje.

Dakle, odluku o proglašenju okupacije dela teritorije morala bi da donese Skupština Srbije. Ipak, Ustav ne propisuje šta se dešava nakon toga, da li bi to automatski značilo i proglašenje ratnog stanja.

Jedini pravni akt koji na neki način tretira pitanje okupacije je Krivični zakonik. Po članu 306 građanin Srbije koji potpiše ili prizna kapitulaciju ili prihvati ili prizna okupaciju Srbije ili pojedinog njenog dela, kazniće se zatvorom najmanje deset godina.

On je, čitajući razloge zbog kojih do proglašenja okupacije nije došlo, rekao je da bi se izvesna pravila o okupaciji mogli primeniti po analogiji, ali da čak ni formiranje tzv. kosovske vojske  ne dovodi do toga da se deo teritorije može smatrati pod okupacijom.

"Ako bi bila proglašena okupacija, oružanim grupama Albanaca na Kosovu bi se priznao status legalne oružane sile", rekao je Vučić i dodao da je to ključni razlog protiv proglašenja okupacije.

On je rekao da je jako bitno da ne dođe do legalizacije i legitimizacije, ističući da bi prihvatanje okupacije bilo bi i krivično delo, kao što to propisuje i KZ.

"Okupacija je moguća samo u međunarodnim oružanim sukobima. To bi značilo da mi priznajemo teritoriju KiM kao teritoriju druge države. Zbog toga ne prilazimo merama proglašenja okupacije", dodao je Vučić.

Međunarodno pravo prepoznaje dve vrste okupacije – ratnu i mirnodopsku.

Mirna ili mirnodopska okupacija moguća je samo ako je okupaciju izvršila država, a ne privatno lice, da sporna teritorija prethodno nije pripadala nijednoj državi, da država fizički kontroliše okupiranu teritoriju putem organa svoje vlasti i da u tom pogledu preuzme međunarodnu odgovornost, kao i da država okupator obavesti o tome ostale članice međunarodne zajednice.

Za razliku od mirnodopske, ratna ili vojna okupacija podrazumeva da se teritorija smatra okupiranom ako se nalazi pod vlašću neprijateljske armije. To naravno povlači posledicu po delovanje vojske države čija teritorija je okupirana.