Srbija i Balkan
Skeniranje zenice oka, otisci prstiju: Šta ćemo sve morati da pokažemo pri ulasku u EU
Dok iz EU uveravaju da će novi sistem ulaska ukinuti detaljne provere na granicama, pečatiranje pasoša i višesatno čekanje na šalterima, mnogi se pitaju šta stoji iza ove odluke
Ostalo je nešto duže od mesec dana do primene novog sistema registracije ulazaka u i izlazaka iz EU, a kako se vreme približava sve je više pitanja koja se nameću kada je reč o zaštiti podataka koje ćemo ostavljati na graničnim prelazima ili aerodromima.
Ulaz-izlaz sistem - EES ("Exit Entry") u Evropsku uniju stupiće na snagu 10. novembra za državljane oko 60 država, uključujući i zemlje Zapadnog Balkana. Podrazumeva najpre prijavu pre svakog polaska na put u EU, putem onlajn formulara ili mobilne aplikacije tako što se unesu osnovni podaci - ime, prezime, datum rođenja, broj pasoša, vreme i mesto ulaska i vreme i mesto izlaska iz EU, i eventualne podatke o zabrani putovanja, učešću u ratovima i slično.
Da nema mesta panici u novom sistemu putovanja za RT Balkan tvrdi Zoran Živković, predsednik Društva za informacionu bezbednost Srbije i stručnjak za savremene IKT sisteme i informacionu sigurnost, koji kaže da se neke od najavljenih mera već decenijama primenjuju prilikom ulaska u SAD, arapske zemlje, države Dalekog istoka...
"Dve decenije se uzimaju biometrijski podaci i to je način na koji jedna država pokušava da reguliše ulazak u svoju zemlju, štiti se i ima pravo da postavi uslove pod kojim može da se uđe. Suštinski, ukoliko je to po zakonu, a u ovom slučaju jeste, jer se već sedam, osam godina usaglašavaju detalji u okviru EU, veoma se vodilo računa o zaštiti privatnosti svakog pojedinačnog putnika koji dolazi u EU, načini da njegovi podaci ne postanu javni, ne budu ukradeni i zloupotrebljeni", ističe Živković.
Ključna promena
Drugi korak, posle prijave puta, do ulaska u EU je na samoj granici, gde se pokazuje pasoš a službenici vrše proveru podataka i, ukoliko je sve u redu, putnik može da uđe na teritoriju EU. Podaci ostaju u sistemu za naredna putovanja i više neće biti uzimani, već samo proveravani.
Prilikom prvog ulaska u EU od stupanja na snagu ovog sistema sledi ključna promena - skeniranje zenica oka i otisak četiri prsta desne ruke.
Za ovakve zahteve, ističe naš sagovornik, obezbeđene su super brze kamere visoke rezolucije u koje je dovoljno samo jednom da se pogleda, što može da zameni udaranje pečata carinika.
Zašto ponavljati proceduru sa biometrijskim podacima koju smo radili prilikom izrade pasoša u Srbiji, jer od 2008. putna dokumenti sadrže pomenute stavke?
Naš sagovornik tvrdi da ove mere nisu rasne prirode, niti ima dvostrukih aršina, već se uvodi standard za sve koji ulaze u EU, u cilju sprečavanja brojnih zloupotreba, pre svega ljudi koji se bave kriminalom, trafikingom, ili koji žele ilegalno da uđu u određeno zemlju.
"Iako se ti podaci čuvaju u Srbiji, evropski sistem nije bio podržan da očita, uporedi i potvrde te podatke, pa je sada osmišljeno da ih uzme i čuva u zaštićenim nacionalnim serverima o ulascima i izlascima. Nemoguće je napraviti tako efikasan centralizovan sistem da se sa jednog servera omogući kontrola protoka miliona ljudi koji svakodnevno ulaze i izlaze u EU", podvlači naš sagovornik.
Govoreći o mogućoj zloupotrebi podataka, Živković kaže da nije nemoguće ukoliko baza podataka dospe u pogrešne ruke, ali da se to ne očekuje osim u svrhu provere od strane državnih agencija.
Konačan korak - dobijanje dozvole
Konačan korak do ulaska u EU je sistem za autorizaciju putovanja, kada će putnik morati da sačeka i potvrdu da li mu je dozvoljen u ulazak.
EES je deo sistema kontrole granica koji će biti finalizovan na leto sledeće godine, kada bi trebalo da počne sa radom ETIAS – novi sistem izdavanja dozvola za ulazak u EU.
Radi se o dozvoli za put koja se traži preko interneta pre putovanja, koja važi tri godine ili do isteka pasoša. Cena joj je 7 evra.
Procedura kojom se zahteva dozvola trajaće svega nekoliko minuta, ukoliko ne postoje zakonske prepreke za to (raspisana poternica, zabrana ulaska u EU i slično). U tom slučaju procedura može da traje i do 30 dana, u zavisnosti od toga da li je potrebno da se dostave dodatna dokumenta ili službenici žele da razgovaraju sa putnikom.
Geopolitički kontekst odluke
Uspostavljanjem EES/ETIAS sistema EU želi da uspostavi kontrolu migracija i konačno dobije tačne podatke ko ulazi u EU i koliko dugo ostaje u njoj, ali i da ubrza prelazak granice skraćenjem procedura.
"Pitanje motiva zašto je doneta odluka o ovakvom sistemu kontrole granica usko je vezana za širi geopolitički kontekst u kome danas živimo", kaže za RT Balkan stručnjak za informacionu bezbednost Miloš Jovanović.
Ističe da treba apsolutno napraviti i vezu sa migrantskom krizom koja trese Evropu i idejom odbrane granica EU i šengenskog područja, što se najviše odnosi na Nemačku koja ima ozbiljne probleme sa migrantima.
Ako se ovome doda i rat u pojasu Gaze u kontekstu muslimanskog faktora, dodaje naš sagovornik, bezbednosni aspekt je izuzetno izražen i otvara nove pretnje.
"U Evropi živi veliki broj muslimanskog stanovništva koji se saoseća sa svim dešavanjima na Bliskom istoku, tako da je centralizacija podataka ključni apsekt uspostavljanja ovakvog sistema radi efikasnije odbrane spoljnih granica EU", naglašava Jovanović.
Bezbednost podataka najveći izazov
Naš sagovornik ističe da tehnološki razvoj ne može i ne treba da se sputava, podaci svakako moraju da se razmenjuju ali i da je pitanje bezbednosti ličnih podataka veoma važno.
"Najveći izazov ovog sistema je da se osigura bezbedna razmena podataka kako ne bi bilo zloupotrebe. Nisam siguran da mi više imamo mogućnost da sačuvamo sve te podatke unutar naše zemlje", ocenjuje Jovanović i dodaje da veruje da će čuvanje podataka biti centralizovano i da je to zapravo svrha sistema.
"Centralizacija podataka je ključni apsekt uspostavljanja ovakvog sistema radi efikasnije odbrane spoljnih granica EU", tvrdi Jovanović.
Iako srpski pasoš sadrži brojne biometrijske podatke koji mogu da se vide jednostavnim očitavanjem na graničnim prelazima i aerodromima, ovde se ipak radi o o centralizaciji pristupa na nivou cele Evropske unije.
Hrvati već putuju bez pasoša
Što se tiče tehničke strane, postavlja pitanje mogućnosti da se ta odluka sprovede na nivou cele EU.
"Oprema za očitavanje biometrijskih podataka je već postavljena na nekim prelazima unutra Evropske unije, ako je verovati pečatiranje pasoša biće elegantno preskočeno skeniranjem irisa, odnosno zenice oka", kaže Jovanović i ukazuje da je Hrvatska prva zemlja u EU koja je omogućila da njihovi državljani putuju bez pasoša u torbi, dovoljno je da imaju mobilni telefon.
Naime, razvijena je aplikacija koja dozvoljava da se pasoš koji već sadrži biometrijske podatke skladišti u aplikaciji i dovoljno je samo pokazati na prelazima unutar EU.
Zalaže se da se putovanja pojednostave u smislu formalnih procedura ali na način da istovremeno bude osigurana bezbednost podataka i fizička bezbednost putnika.
Pao sistem
Sigurno da ne postoji putnik koji bar na kratko nije doživeo čuveno "pao sistem", bilo na kopnenim graničnim prelazima ili na aerodromu.
Još je sveže sećanje na nedavni kolaps nazvan "najvećim tehnološkim prekidom u istoriji", koji je zahvatio čitav svet zbog samo jednog ažuriranja operativnog sistema.
Ne postoji nijedan apsolutno bezbedni sistem, kaže Jovanović, ali da je bitno da ne dođe do curenja ovih podataka usled nekog hakerskog napada na sistem.
Jovanović upozorava da veliki broj opasnosti po budući sistem. Jedan od njih može da bude nedostupnost informacionih sistema u određenom vremenskom periodu.
"Treba uvek imati u vidu da internet funkcioniše kao mreža linkova, odnosno isprepletanih kablova širom kontinenta, uključujući mora. Ako dođe do neke destrukcije, ili geopolitičkog potresa, ratnih dejstava, možda Sever i Jug neće moći da komuniciraju", upozorava na moguće opasnosti naš sagovornik i zaključuje da je odluka EU o kontroli sistema granica opravdana, ali da je realizacija upitna.
