Srbija i Balkan
Sukob u vladajućoj koaliciji: Spomenik Draži Mihailoviću, ko (ne)će da skloni Tita iz Kuće cveća
Sa inicijativom gradonačelnika nisu saglasni poslanici SPS-a i PUPS-a, kao ni potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavio je podizanje spomenika Draži Mihailoviću u parku na Terazijskoj terasi, kao i izmeštanje groba Josipa Broza Tita iz Beograda.
"Mislim da on konačno treba da ima spomenik u Beogradu, na dostojanstvenom mestu u centru gradu. Moj predlog će biti park Terazijska terasa, ispod Terazijske česme. Očekujem da dobijemo podršku demokratski orijentisane opozicije", rekao je Šapić, a prenose mediji.
On je dodao i da je izmeštanje tela Josipa Broza iz Muzeja Jugoslavije izuzetno važna stvar za srpski narod i za budućnost ove zemlje.
"Takođe i izmeštanje Moša Pijade, Ive Lola Ribara, Đure Đakovića, Ivana Milutinovića sa Kalemegdanske tvrđave, sa prostora koji je najveća naša kulturna baština, stara 2.000 godina", rekao je on novinarima u Skupštini grada, javlja Tanjug.
Dodao je da odluku o tome donosi Ministarstvo kulture i da je Kalemegdan pod zaštitom Zavoda zaštitu spomenika Srbije, kao i da je Muzej Jugoslavije takođe u nadležnosti Ministarstva kulture.
"Ono što ja mogu da kažem, jeste da ću i ja lično i gradske službe maksimalno pomoći ukoliko dođe do te odluke da se izvrši kvalitetna ekshumacija, da se ta tela prebace tamo gde budemo odlučili. Ako su Španci mogli posle 44 godine generala Franka da izmeste iz Doline palih na neko normalno groblje, mi nismo varvari za razliku od tih istih boljševika i komunista koji su generalu Draži Mihajloviću rasuli kosti da ne znamo ni danas gde mu se nalaze", rekao je Šapić.
Šapićeva najava, međutim, nije naišla na odobravanje među drugim članovima vladajuće koalicije.
Potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin je, komentarišući najavu gradonačelnika Beograda, rekao da "Demokratska stranka više nije na vlasti i vreme njihovog obračuna sa ulicama i spomenicima je zauvek prošlo".
"Srbija nije Ukrajina ili Litvanija, pa da ruši spomenike antifašistima i potire sve što je bilo pre generacije koja sada vlada. Ako Šapić misli da obeleži osamdesetu godišnjicu oslobođenja Beograda tako što će rušiti spomenike partizanima, onda izgleda nije razumeo da su Beograd oslobodili partizani i Crvena armija i da to nije stvar političkih uverenja ili odnosa prema političkoj praksi Josipa Broza Tita, već je to neoboriva činjenica", istakao je on.
Vulin je rekao i da bi "izmeštanje Tita bila sjajna prilika da se posvađamo, a veliki poklon Sarajevu ili Zagrebu koji bi jedva dočekali da ga sahrane i sebe prikažu kao nastavljače antifašističke tradicije".
"Mnoge zemlje Afrike i Azije su odbile da priznaju takozvano Kosovo, jer Srbiju smatraju naslednikom SFRJ koju je kakva god bila vodio baš Tito. Rusija nam je pokazala koliko je važno neodreći se svoje istorije, pa je objedinjujući simbole carstva i SSSR-a objedinila i svoj narod. Demokratska stranka više nije na vlasti i vreme njihovog zatiranja prošlosti i obračuna sa ulicama i spomenicima je zauvek prošlo", poručio je Vulin.
Odbornik Socijalističke partije Srbije Aleksandar Antić takođe se usprotivio predlogu, ističući da se ne slaže sa delom obraćanja gradonačelnika Aleksandra Šapića koji se tiče istorijskog nasleđa i odnosu prema nama još uvek bliske prošlosti.
"Stavovi koje je gradonačelnik izneo nisu naša zajednička politika i predstavlja njegov lični stav. Ja razumem i prihvatam tuđe političke stavove, pa čak i kada se sa njima ne slažem, a sa ovim stavovima se apsolutno politički ne slažem", rekao je Antić na sednici Skupštine grada.
Sličan stav izneo i je i odbornik PUPS-a Stefan Krkobabić.
"Nemamo mesta da vršimo reviziju istorije. Pokreti su izjednačeni još 2003. godine. Mi smo jedini narod koji ima dva oslobodilačka pokreta i iskreno ću vam reći da mi iz PUPS-a nikada nećemo podržati da neko pomisli da partizani nisu oslobodili naš Beograd i tu se u potpunosti slažem sa kolegama iz SPS, gospodinom Antićem, da svaka revizija može da dovede samo do još veće podele u društvu, rekao je Krkobabić.
Dragoljub Draža Mihailović, komandant Kraljevske vojske u otadžbini, osuđen je u političkom procesu 1946. godine na smrt zbog navodnih ratnih zločina i kolaboracije s nacističkom Nemačkom, nakon čega je streljan.
Viši sud u Beogradu rehabilitovao ga je u maju 2015. godine, navodeći da je suđenje Mihailoviću bio političko-ideološki proces komunističkog režima.
