Britanski ambasador hoće da uređuje medije u Srbiji: Nediplomatsko deljenje packi neposlušnima

Stigavši prošlog leta u Srbiju, tada novi ambasador Velike Britanije u Beogradu Edvard Ferguson, predstavio se kao benigni ljubitelj ćevapa čiji je prvi "diplomatski zadatak" bio da odvede decu da probaju srpske specijalitete.

Vrlo brzo videlo se da je Ferguson svetlosnim godinama daleko od naivnog gurmana, već da su mu ambicije, kao i mnogim njegovim prethodnicima daleko kompleksnije – podržao je rezoluciju o navodnom genocidu u Srebrenici, podržao iskopavanje litijuma, a sada je mešanje u unutrašnja pitanja Srbije doveo do vrhunca svojim pokušajem da uređuje i dnevne novine.

Ferguson je, naime, na svom Iks nalogu odlučio da potpuno nediplomatski očita "lekciju" iz novinarstva dnevnom listu "Politika". Umesto da sedne i napiše dobri stari demanti, britanski ambasador odlučio je da će javna kritika biti daleko efikasniji pritisak na uredništvo, pa je tako, označavajući stranicu ovog medija, javno poručio da je "razočaran".

Njegovo razočarenje, izazvao je tekst "MI6 protiv Vulina", koji je "Politika" prenela sa ruskog portala "Nacionalna odbrana", a u kome se tvrdi da je plan MI6 da se uskoro, preko medija i "agenata u opoziciji", objave isfabrikovana svedočenja, "dobijena pod fizičkim pritiskom i mučenjem građanina srpske nacionalnosti koji se sedam meseci nalazi u albanskom zatvoru na Kosmetu, a kojima se Vulin optužuje za organizaciju oružanog incidenta u selu Banjska na KiM" (u to vreme Vulin je bio direktor Bezbednosne informativne agencije – BIA).

"Hej, 'Politiko', razočaran sam što nas niste kontaktirali i tražili komentar na ove, u Kremlju izmaštane gluposti. Ipak očekujem više od najstarijeg dnevnog lista u Srbiji. Kako se tekst ovog tipa uklapa u vaše osnivačke principe?", napisao je na Iksu Ferguson, podelivši link za njega spornog teksta, ali i stranicu prvog izdanja "Politike", uvodnika koji je daleke 1905. godine objavio Vladislav Ribnikar pod nazivom "Zadatak nezavisne štampe".

U tom uvodniku, inače, citiran je govor Ota fon Bizmarka u nemačkom parlamentu, gde se, između ostalog, kaže i da je zadatak medija "da podjednakom revnošću deli udarce i desno i levo od sebe". A baš to je zasmetalo britanskom ambasadoru. Jer, ko se to, zaboga, usuđuje da "dodeli udarac" britanskim obaveštajcima? Zar svi, pa i srpski mediji, ne bi morali da budu poslušnici britanskih interesa, blagonakloni i blagoglagoljivi, kad god je reč o nečemu što se tiče ove ostrvske države?

"To je još jedna ilustracija licemerja Zapada i njihovih predstavnika koji svima drže lekcije o slobodi štampe, o slobodi govora i o osnovnom demokratskom načelu. Ali oni to tumače tako da je štampa i javnost drugih zemalja slobodna da piše samo onako kako to odgovara hegemonizmu i ekspanzionizmu tih zemalja. Takvo ponašanje ambasadora je ilustracija jednog gotovo rasističkog odnosa prema svim zemljama koje vode samostalnu i nezavisnu politiku, jer oni tu nezavisnost tumače kao nezavisnost u kretanju po interesima zapadnih zemalja", ocenjuje diplomata Živadin Jovanović.

Za njega je nezamisliv scenario da srpski ambasador u Londonu deli packe britanskim medijima poput, recimo "Tajmsa", ali ga ovakvo ponašanje britanskog izaslanika u Srbiji i ne iznenađuje.

Naš izbor

Novi britanski ambasador u Srbiji: London sprema agresivniju politiku, oprezno s njim

"Sloboda postoji samo dotle dok neko podržava hegemonizam, ekspanzionizam i eventualno unipolarni svetski poredak. Sve izvan toga je nesloboda, autoritarizam i nedemokratija. Samo ono što odgovara njihovim neokolonijalističkim i ekspanzionističkim interesima je sloboda štampe i govora – i to je demokratija. U stvari, u njihovom opštem nastupu, demokratija je maska za ekspanziju egoističkih interesa i dominacije", zaključuje Jovanović.

I politikolog Aleksandar Pavić ovakvo držanje lekcija srpskim medijima vidi kao "brutalno mešanje u naše unutrašnje poslove".

"Nijednom ambasadoru nije mesto da se meša u uređivačku politiku medija zemlje domaćina. Vašington, London, Brisel i Pariz su sada krenuli u cenzuru sopstvenih medija, ali i ruskih medija po celom svetu, kao i cenzuru svega što na bilo koji način može da se poveže sa Rusijom, dok se Vulin isprofilisao kao član vlade zadužen za odnose s Rusijom. Postoji jedna stara izjava – 'nemojte da verujete ni jednoj vesti dok nije demantovana'. I Ferguson je, svojim vrlo neveštim i grubim demantijem, na ovakav način praktično potvrdio pisanje 'Politike'", zaključuje Pavić, dodajući da se iz postupka britanskog ambasadora, vidi stara britanska navika "da se ponašaju kolonijalno".

"Politika" je već duže vreme na društvenim mrežama sa Zapada označena kao medij koji sarađuje sa državom. U atmosferi nove hajke na ruske medije, i uopšte medije koje čitaocima predstavljaju drugačije narative od onih koje Britanci ili Amerikanci plasiraju, postavlja se samo pitanje, da li je sledeći korak britanskog ambasadora da, zbog ovakve "neposlušnosti" najstarijeg medija na Balkanu, zatraži i zabranu "Politike"?