Strateško partnerstvo u energetici: Šta će sutra u Vašingtonu potpisati SAD i Srbija?

Stejt department je najavio da će sutra u Vašingtonu ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić i podsekretar SAD za ekonomski rast, energetiku i životnu sredinu Hoze Fernandez potpisati sporazum o strateškoj saradnji na polju energetike u Srbiji.

RT Balkan je pokušao da sazna šta je sadržina dokumenta.

Dokument će, kako se navodi u najavi Stejt departmenta, proširiti mogućnosti američkih kompanija da investiraju u energetski sektor Srbije, uključujući i "promovisanje američkih investicija koje će ojačati odnose SAD i Srbije".

Tragom te informacije upitali smo Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo rudarstva i energetike da nam dostavi na uvid nacrt pomenutog sporazuma ili da nam odgovore šta u načelu ovaj sporazum predviđa.

Odgovor od resornih ministarstava nismo dobili, ali su nas uputili na Vladu Srbije, kojoj smo poslali isti zahtev. 

Iz Službe za medije Vlade Srbije potvrdili su da su dobili naš imejl, ali do kraja radnog vremena odgovori nisu stigli.

U saopštenju Stejt departmenta navedeno je da će se šef srpske diplomatije Marko Đurić i zamenik ministra SAD za ekonomski rast, energetiku i životnu sredinu, Hoze V. Fernandes, obratiti u 16.30 časova (10.30 po lokalnom vremenu u Vašingtonu).

Energetska saradnja Srbije sa drugim državama

U energetskom sektoru, Srbija je do sada imala najznačajniju saradnju sa Rusijom, naročito kada je u pitanju uvoz gasa i nafte. Rusija se pokazala kao najznačajniji partner Srbije u očuvanju njene energetske stabilnosti.

Srbija, inače, ruski gas dobija preko Turskog toka po izuzetno povoljnoj ceni. Godišnja potrošnja gasa u Srbiji iznosi oko tri milijarde kubika, a tokom 2022. godine, Srbija je uvezla nešto više od 2,7 milijardi kubnih metara gasa iz Rusije.

Srbija je, inače, zajedno sa Bugarskom završila projekat izgradnje novog gasovoda koji bi trebalo da prenosi gas iz Azerbejdžana. Ovaj projekat najavljen je kao pokušaj da se smanji oslanjanje na ruski gas, budući da bi on mogao da pokrije 60 odsto trenutne potrošnje Srbije. Ipak, Beograd je ugovorio da će na ovaj način tokom 2024. i svake sledeće godine do 2026. dobijati gas u obimu koji odgovara tek nešto više od 10 odsto godišnje potrošnje zemlje.

Iako će on doprineti boljem snabdevanju, jasno je da Rusija za Srbiju ostaje najvažniji izvor gasa.

Kada je u pitanju nafta, Srbija je do 2022. godine dominantno kupovala naftu ruskog porekla i ona je činila polovinu ukupnog uvoza, dok je druga polovina bila iz svih ostalih izvora. Posle uvođenja evropskih sankcija, značajno je smanjena količina nafte ruskog porekla, a od decembra 2022. godine više nema mogućnosti uvoza preko "Janafa", a druga opcija trenutno ne postoji, jer Srbija nije povezana na "Družbu".

Vlada Srbije je inače u decembru usvojila Zaključak kojim se "Izgradnja naftovoda Mađarska–Republika Srbija" utvrđuje kao projekat od strateškog značaja za Republiku Srbiju. Projekat povezivanja na "Družbu" je na spisku prioritetnih investicija kao jedan od strateških u oblasti snabdevanja naftom.

Srbija time dobija još jedan pravac dopremanja nafte, sigurnost snabdevanja rafinerije "Pančevo" i jeftiniji transport. Osim toga, naša zemlja više neće zavisiti od hrvatskog naftovoda "Janaf" preko kojeg, zbog sankcija EU, od 5. decembra 2022. ne možemo da kupujemo crno zlato iz Rusije.