Zahteve koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izložio po pitanju Kosova i Metohije, ne treba uzimati za ozbiljno, poručuje predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani, dok njen kolega, premijer Aljbin Kurti, kaže kako su zahtevi "neprihvatljivi" i deo "agresivne kampanje za nove sukobe".
Mere koje je predsednik Srbije izložio podeljene su u pet oblasti, koje uključuju povratak na status kvo ante, prepoznavanje KiM kao područja posebne socijalne zaštite, otpornost srpskih institucija na KiM, uspostavljanje posebnog tužilaštva za pravno gonjenje onih koji vrše represiju nad Srbima, i odluku o nelegalnosti svih prištinskih institucija nakon nelegalno proglašene nezavisnosti.
Vučić je zahtevao i da se pripadnici srpske zajednice vrate u institucije koje su napustili novembra 2022. Tražio je i raspisivanje novih izbora u opštinama na severu KiM, gde su na vlast trenutno albanski gradonačelnici jer su Srbi bojkotovali poslednje izbore.
Evropska unija okarakterisala je ovo kao pozitivan korak, iako očigledno da put ka miru nije onaj kojim bi prihvatile da krenu prištinske institucije.
Osmani, naime, prema pisanju Radija Slobodna Evropa, tvrdi da Vučić ne želi istinski povratak Srba u institucije, već da samo pokušava da skrene pažnju zapadnih zemalja.
"Kada Vučić govori o njihovom povratku (Srba) u institucije, on to predstavlja samo kroz reči i retoriku kako bi skrenuo pažnju demokratskog sveta sa onoga što se zapravo dešava – a to su njegovi napori, napori njegove vlade i vojske, u stalnoj obuci paravojnih snaga čiji je jedini cilj nasilje", izjavila je Osmani.
Kurti, čiji su jednostrani akti i progon Srba doveli do Vučićevog ispostavljanja zahteva, rekao je da najavljene mere "proizilaze iz očaja, da nisu racionalne, ni miroljubive".
"Suprotno, deo su agresivne kampanje za nove sukobe koji, bez sumnje, nemaju mesto na Kosovu", kaže ekspert za sukobe Aljbin Kurti, a prenosi RSE.
Osmani je u obraćanju medijima izrazila sumnju da su Vučićevi zahtevi iskreni, te dodala da prištinske institucije ipak moraju raditi na tome da "svi građani, bez obzira na etničku pripadnost, bili ravnopravni".
"To (nepoverenje prema Vučićevim izjavama) ne znači da mi, kao kosovske institucije, ne treba da radimo u bliskoj saradnji sa svim našim građanima srpske nacionalnosti, kako bi, u skladu sa zakonskim procedurama, bili prisutni u svim kosovskim institucijama", dodala je Osmani.
Odbacujući Vučićeve mere, Kurti je ponovio svoje zahteve.
"Prvo treba da razgovaramo o tri uslova koje sam postavio... predaja Milana Radoičića kosovskim vlastima, potpisivanje Sporazuma (o normalizaciji odnosa) i povlačenje pisma bivše premijerke (Srbije Ana Brnabić), koja je rekla da ne priznaje ni nezavisnost Kosova, ni mesto u UN za Kosovo i da ne poštuje teritorijalni integritet Kosova", rekao je Kurti.