Nemačka je uradila ono što je obećala - ponovo je uvela privremene kontrole na svim svojim granica u okviru napora za borbu protiv neregularnih migracija i prekograničnog kriminala.
Planirano je da dodatne kontrole traju, za početak, šest meseci. To znači da će "ceo paket mera stacionarne i mobilne granične policije postojati na svim granicama, uključujući i mogućnost odbijanja ulaska u skladu sa evropskim i nacionalnim pravom", navodi se u saopštenju nemačkog ministarstva.
Da li je zbog ovih mera Srbija u riziku da postane "parking za migrante"?
Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović za RT Balkan kaže da Nemačka ovim merama zapravo šalje poruku svojoj javnosti da ona može da se izbori sa migracijom koja hrli u zemlju iz svih pravaca, posebno u svetlu nedavnih tragičnih događaja u kojima su učestvovali ilegalni migranti za koje je bila predviđana deportacija.
"U Nemačkoj vlada hronična diskusija u vezi sa migracijama, i ta uzavrela politička atmosfera motiviše vladajuću stranku da preduzima mere kojima bi pokazala da se na neki način bori protiv migracija. U tom pravcu treba shvatiti i sporazum sa Kenijom, u okviru kojeg bi trebalo da omoguće 250.000 radnih mesta za Kenijce, dok s druge strane, rade na tome da vraćaju one koji nisu ispunili uslove da dobiju azil", kaže Đurović.
Dodao je da je nemačka vlast pokazala da migracije koristi u svoje dnevno-političke svrhe.
"Rekao bih da su te mere unutarpolitičke prirode, a kada govorimo o efektima na samu migraciju veoma su upitne. U drugim zemljama to vide kao odstupanje od Šengena gde kontrola na saobraćajnicama usporava i ekonomski protok robe, i prolazak građana ljudi koji su državljani Evropske unije. Sve ovo ukazuje da su ove mere više političke prirode, a efekata je veoma malo", podvlači naš sagovornik.
Na pitanje kako će se ove mere odraziti na balkansku rutu, konkretno Srbiju, Đurović kaže da je Srbija u stalnom riziku i da je na direktnom putu globalne migracije koja ide ka Evropi.
"Srbija jeste tranzitna zemlja za iregularne migrante i oni ne žele da traže azil u našoj zemlji. Granične kontrole nisu imale nikad veći efekat. Činjenica da ako migranti budu zaustavljeni na granici između Austrije i Nemačke ne znači da će oni biti vraćeni u Srbiju", ističe sagovornik RT Balkan i dodaje da bi to moglo da se dogodi jedino u slučaju da naša država promeni politiku prema migracijama i preuzima ih, što je gotovo nemoguće.
Da bi se stekla takva okolnost, da se migranti vrate u Srbiju, potrebno bi bilo da se pokrene komplikovana procedura dokazivanja odakle i kuda su prolazili, uz pomoć kamera, mobilnih telefona... Tako da oni koji su već došli do Nemačke, a niko ih nije zaustavio i nemaju dokaz da su prošli kroz Srbiju, nikako ne bi mogli biti vraćeni u našu zemlju, pojašnjava Đurović.
Prema njegovim rečima, ove godine je do ovog trenutka kroz Srbiju prošlo između 40 i 45 hiljada ljudi, i svega tri, četiri hiljade se zadržalo. Mali broj njih je u kampovima, koji su, kako kaže, gotovo zatvoreni i svega pet, šest od 17 prihvataju azilante.
Krijumčari najviše profitiraju
"Budući da nemaju više gde da budu smešteni, ti migranti se ne zadržavaju kod nas, već brzo prolaze, ali isto tako odlaze u urbana mesta van očiju institucija i sistema i postaju plen krijumčara koji ih smeštaju u privatni smeštaj, a potom ih ilegalno prevoze preko naših granica.
Đurović ukazuje da u slučaju Srbije postoji jedna začkoljica kada su migracije u pitanju, koju deli sa većinom zemalja u Evropi.
"Reč je o uvozu radne snage u Srbiju i to iz zemalja odakle izbeglice dolaze. Migranti koji prolaze kroz Srbiju na putu do Evrope jesu ljudi iz Sirije, Avganistana, Pakistana, Libana, Bliskog istoga, kurdske izbeglice. Budući da će naša zemlja i u budućnosti imati sve veće potrebe za kvalifikovanom i nekvalifikovanom radnom snagom, bojim se da Srbija ne vidi budućnost i u izbeglicama koje takođe mogu da doprinesu društvu na adekvatan način", ukazuje naš sagovornik.
Dodaje da je Srbiji trenutno potrebno između 60 i 80 hiljada radnih dozvola kako bi nadomestila nedostatke na svom tržištu radne snage i da je vrlo često nemoguće dobiti idealnu radnu snagu iz uvoza, jer, kako kaže, a njima uvek dolaze i oni koji onih koji beže od rata, siromaštva.