Na današnjem Savetu za opšte poslove Evropske unije (EU) kom su prisustvovali ministri spoljnih poslova EU, glavne teme bile su proces proširenja i situacija u zemljama kandidatima.
Na sastanku je usvojen dokument o procesu proširenja, stabilizacije i pridruživanja, a u delu koji se tiče Srbije, kao pozitivan momenat navodi se činjenica da je nova vlada ulazak u EU označila kao glavni strateški cilj. Međutim, to nije dovoljno.
Od Vlade Srbije se zahteva da pokaže "nedvosmislenu privrženost" Uniji, njenim principima i vrednostima, što uključuje i usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Brisela.
Iako pohvaljuju Beograd zbog podrške rezoluciji Ujedinjenih nacija o "ruskoj agresiji na Ukrajinu", ministri EU "posebno žale" zbog toga što Srbija nije uvela sankcije protiv Rusije i Belorusije, ali i zbog "spoljnopolitičkog delovanja koje je suprotno zajedničkom pristupu Unije".
Istovremeno, od srpskih vlasti se traži da se aktivno angažuju u borbi protiv svih oblika dezinformacija i "manipulacija vesti iz inostranstva", što se, naravno, može tumačiti kao vid pritiska na Srbiju da suzbije rad "nepodobnih medija" koji se suprotstavljaju briselskoj propagandi.
Paradoksalno, u istom dokumentu se navodi da je Savet "ozbiljno zabrinut" zbog nedostatka napretka u poboljšanju opšteg okruženja kada je reč o slobodi izražavanja i nezavisnosti medija u Srbiji.
Što se tiče Kosova i Metohije, od Prištine i Beograda se traži da se uključe u dijalog kojim posreduje EU "sa dobrom verom i duhom kompromisa" kako bi se postigao pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, u skladu sa međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU "bez daljeg odlaganja".
Savet očekuje da se svi prethodni sporazumi u potpunosti ispoštuju i sprovedu, takođe bez odlaganja, kao i da se obe strane "uzdrže od jednostranih i provokativnih akcija koje bi mogle da dovedu do napetosti i nasilja".
Međutim, opet je izostao eksplicitan zahtev da Priština formira Zajednicu srpskih opština, na šta su se privremene institucije obavezale Briselskim sporazumom, a u zajedničkom dokumentu ministara EU nema ni osude konkretnih nasilnih akcija koje su prištinske vlasti ovih dana sprovele nad srpskim stanovništvom.
Sa druge strane, Savet za opšte poslove podstiče "Kosovo" da uloži dodatne napore kako bi se obezbedila puna zaštita kulturnog i verskog nasleđa, ali i zaštita prava manjinskih zajednica. Ipak, u toj tački nema govora o srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji, već se ona odnosi na prava pripadnika romske, aškalijske i LGBT zajednice.
Ministri EU su pozdravili odluku "Kosova" da "snažno osudi ruski agresorski rat protiv Ukrajine" uvođenjem sankcija Rusiji i Belorusiji, čime je ono potvrdilo "jasnu geostratešku orijentaciju", zaključuje se u dokumentu.