Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je u Brisel, gde će danas učestvovati na radnom ručku koji za lidere sa Zapadnog Balkana organizuje predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Predviđeno je da se Vučić odvojeno sastane i sa odlazećim evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem, prenosi Tanjug.
Vučić je u sredu rekao da će sastanak koji organizuje Fon der Lajenova biti važan i da će se razgovarati o Agendi rasta, kao i o reformama neophodnim na putu za jedinstveno evropsko tržište, što znači pre toga i jedinstveno balkansko tržište.
"Verujem da će to biti jedan važan sastanak u kojem će nam predsednica Evropske komisije ukazati na to da će Marta Kos voditi onaj deo koji je u EK zadužen za proširenje EU i da ćemo imati priliku da se upoznamo sa njihovom novom agendom", naveo je Vučić.
Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero rekla je uoči ručka da Fon der Lajenova organizuje radni ručak sa liderima Zapadnog Balkana kako bi se sagledali odnosi i saradnja EU i Zapadnog Balkana u kontekstu Plana rasta za Zapadni Balkan. Pisonero je rekla da Evropska komisija trenutno završava svoju procenu reformskih agendi, koje su podneli partneri sa Zapadnog Balkana.
Nakon što završi sa procenama, kako je dodala, komisija će konsultovati države članice EU tokom predstojećeg odbora Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), a u slučaju pozitivnog mišljenja, komisija će preći na usvajanje i odobravanje reformskih agendi i, pre prvih isplata, zaključiti ugovore o olakšicama i kreditima sa svakim od korisnika.
Pored predsednika Srbije na radni ručak su, kako je navela Pisonero, pozvani premijeri Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore – Edi Rama, Hristijan Mickoski i Milojko Spajić, predsedavajuća Savetu ministara BiH Borjana Krišto i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti.
Svi partneri sa Zapadnog Balkana imali su obavezu da predaju Briselu reformske agende, predviđene Planom rasta za Zapadni Balkan, kojim se regionu, uključujući Srbiji, omogućava pristup dodatnoj finansijskoj pomoći od šest milijardi evra u periodu od 2024. do 2027. godine.
Isplata sredstava zavisi od uspešne primene reformi navedenih u reformskoj agendi svake zemlje korisnice.
Radi se o reformama koje se odnose, između ostalog, na vladavinu prava, demokratiju, institucionalne reforme, te sprečavanje korupcije i sukoba interesa, kao i preduzimanje neophodnih koraka kako bi se osiguralo da sredstva ne budu zloupotrebljena, piše Radio slobodna Evropa.
Kako se navodi, Bosna i Hercegovina je propustila rok za reformsku agendu, i tek je 17. septembra poslala jedan dokument, za koji izvori smatraju da je "nepotpun" i ne održava sve preporuke EK.
Potrebno je da države članice EU kao i Komitet pretpristupne pomoći (IPA) daju pozitivno mišljenje o reformskim agendama da bi Evropska komisija potom prešla na usvajanje ovih agendi i zaključivanje ugovora o olakšicama i kreditima sa svakim od država korisnika. Tek nakon ovih koraka mogu slediti prve isplate.
Od ukupne sume, dve milijarde evra biće obezbeđene kroz grantove odnosno bespovratnu pomoć, a preostalih četiri milijarde evra u obliku zajmova sa povoljnim kamatnim stopama.