Predrag Radonjić u "Relativizaciji": Srbi na KiM prolaze kroz najteži period još od bombardovanja

U novoj epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović razgovarala je s direktorom Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Gračanici Predragom Radonjićem položaju Srba na Kosovu i Metohiji, njihovim odnosima sa zvaničnim Beogradom i zaoštravanjem politike Prištine nakon dolaska Aljbina Kurtija na vlast.

On je istakao da mu je ponekad teško da objasni ljudima kako Narodno pozorište u Prištini i danas postoji i funkcioniše, s obzirom da se on već 25. godina nalazi u Gračanici.

"Sudbina svih srpskih intuicija na Kosovu i Metohiji je veoma slična, recimo i Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici koji je zapravo Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, gde smo se svi nakon kraćeg izgnanstva vratili na KiM", kaže on.

Radonjić je rekao da su se oni tada vratili u delove KiM sa srpskom većinom, a da se danas, nakon dve decenije, ponovo brinu gde će im biti središte.

On je dodao da među Srbima na KiM koji rade u srpskim institucijama postoji egzistencijalni strah za njihov opstanak, kao i da mu je izuzetno teško što je nakon povratka na KiM ponovo nalaze u sličnoj situaciji kao i ranije.

"Nakon svih ovih godina, srpsko stanovništvo i institucije se nalaze u najtežoj situaciji još od bombardovanja, i zaista nam je teško da razumemo i objasnimo zašto se nalazimo u takvoj situaciji", kaže on. 

Radonjić kaže da su Srbi na Kim zatečeni i preplašeni, kao i da ne znaju kakva će im biti budućnost:

"Imamo taj izraženi trend, pogotovo na severu, nezapamćenog odliva ljudi. Čini mi se da je svako ko je da nađe neki drugi posao ili koji je imao rešeno stambeno pitanje da je otišao. Ljudima je teško da ostanu i školuju decu, jer ne znaju šta će biti sa obrazovnim i zdravstvenim sistemom."

Gost Ljiljane Smajlović kaže da iz dana u dan prisustvujemo ukidanju jednog po jednog prava na život, a ne dobijaju ništa zauzvrat.

Radonjić ističe da je dosta njegovih prijatelja poslednjih godina napustilo Kosovo i Metohiju, kao i da se procenjuje da se broj đaka u školama smanjio za oko 20 odsto.

"Sve ovo ne pruža povod za bilo kakav optimizam", ističe on.

Na severu KiM se dešava ono kroz šta su Srbi na jugu već prošli

Komentarišući situaciju u Gračanici, u kojoj i sam živi, Radonjić ističe da je iseljavanje iz tog mesta manje, zato što se u njemu ono što se danas dešava na severu KiM desilo pre desetak godina.

On je napravio još jednu paralelu između severa i juga - naime, Radonjić podseća da su Srbi u Gračanici, na predlog Beograda, nakon proglašenja nezavisnosti 2008. izašli iz lokalnih institucija - zbog čega do danas osećaju negativne posledice. Sada se ista situacija dešava na severu, ističe on.

Radonjić ističe da je srpsko stanovništvo na KiM duboko ukorenjeno i vezano za mesto na kojem živi, zbog čega je spremno da trpi razne nedaće sa kojima se suočava: "Čini mi se da je to nešto za šta Priština i dalje nema rešenje."

On je dodao da je Srbima na KiM potrebna kreativna politika iz Beograda, koja bi im pomogla i i pronašla način da iskoristi vitalnost lokalnog stanovništva kako mu pomogla da opstane.

Kada je reč o ekonomskoj podršci koja dolazi iz Srbije, Radonjić ističe da je ona važna, ali da u njenom trošenju nema dovoljne kontrole - pošto mnogi ljudi koji je primaju zapravo i ne žive na KiM. On je kritikovao i administrativnu neefikasnost, pošto adekvatna pomoć često ne stiže do onih kojima je najpotrebnija.

Gost Ljiljane Smajlović kaže da ga nervira "praznoglavost" onih koji smatraju da se Kosova treba "osloboditi" kao nekog gangreoznog tkiva.

"Čini mi se da to prvi govore oni koji su do pre 10, 20 godina govorili 'Srbija do Tokija'. Uopšte ne mogu da shvatim taj fatalizam u razmišljanju, koji je čini mi se veoma raširen", ističe on.

Radonjić naglašava da je jaka Srbija izuzetno važna za Kosovo i Metohiju, kao i da se sve srpske teritorije na kraju krajeva brane u Beogradu.

On je rekao da stav onih koji misle da Kosovo i Metohiju treba "pustiti niz vodu" dolazi iz neznanja, kao i da je svako ko je to mislio nakon posete Kosovu promenio svoj stav.

Radonjić je izrazio žaljenje što, kako mu se čini, u Srbiji svako bavljenje Kosovom ima konotaciju nečeg "anahronog" ili "primitivnog". On je dodao da je određenu vrstu diskriminacije zbog toga što dolaze sa KiM osetio ne samo u inostranstvu, na primer u Crnoj Gori, već i u Beogradu.

"Postoji taj stereotip da su Srbi sa KiM ili primaoci socijalne pomoći ili kriminalci, a negde između toga se nalazi 90 odsto ljudi koji su sasvim normalni, ali iz ta dva klišea teško mogu da izađu", ukazuje on.

Srbi na KiM žive u konstantom strahu

Na pitanje da li se, kako je to nedavno Olja Bećković pitala svog sagovornika, oseća kao "talac Milana Radoičića", Radonjić kaže da se ne oseća, ali da se Srbi na KiM generalno osećaju kao taoci svega: od međunarodne zajednice, preko Aljbina Kurtija do struktura koje su za sebe uzele ekskluzivno pravo da ih zastupaju.

Komentarišući situaciju u kojoj se nalaze zaposleni u zdravstvu i prosveti na KiM, Radonjić ističe da lekari i univerzitetski profesori uglavnom ne žive na KiM, već da na njega dolaze povremeno, kako bi obavili svoj posao.

Gost Ljiljane Smajlović objašnjava da Srbi na KiM žive u gotovo konstantnom strahu od tzv. kosovske policije, kao i da bi on aktuelno stanje u južnoj srpskoj pokrajini mogao da upredi sa aparthejdom.

"Bitno mi je da napomenem da sve greške koje smo mi možda pravili devedesetih godina, sada se ponavljaju na možda i gori način", ukazuje on i dodaje da je Priština "izgubila bilo kakav kredibilitet bivše žrtve".

Radonjić, međutim, ne veruje da bi situacija bila bolja da su se Srbi bolje ophodili prema Albancima u vreme Jugoslavije, zato što se, nažalost, "nesrećni krug na Balkanu nikada ne prekida", a svako ko se u određenom trenutku nađe na poziciji sile nju koriste na neprimeren način.

"Čini mi se da su kosovski Albanci došli do neke vrste kulminacije takvog raspoloženja", ističe on i dodaje da to nije problem samo sa Kurtijem i njegovom vlašću, koji je stvorio atmosferu da je potrebno hitno rešenje "srpskog problema".

"Rešavanje srpskog problema" bi, naravno, značilo da se Srbi isele sa KiM, ističe Radonjić i dodaje da pritisci postoje na svim nivoima.

Sagovornik Ljilje Smajlović ističe da je na KiM došlo do eksplozije albanskog nacionalizma nakon što je na vlast u Prištini došlo Aljbin Kurti, kao i da je situacija u tom pogledu danas gora nego u vreme kada su na vlasti bili nekadašnji lideri tzv. OVK, Ramuš Haradinaj i Hašim Tači.

Radonjić ističe da je se na Kosovu i Metohiji događa fenomen tzv. puzeće nezavisnosti, odnosno da je na njemu "Srbije sve manje, a Kosova sve više".