Barikade, sirene za uzbunu, neprospavane noći, logorske vatre i šatori na putevima, zatvorene škole, neizvesnost, brige, iščekivanje, kriza, briga za decu, za opastanak...
Život od krize do krize, od barikade do barikade.
Tako, najkraće rečeno, izgleda istorija života Srba na severu Kosova i Metohije. I to ne par meseci ili par godina unazad, već poslednje tri decenije.
"Deca koja su rođena odmah posle bombardovanja sad već imaju svoju decu a naš život ovde je isti – kriza, strah, napetost, borba za opstanak, barikade", kaže za RT Balkan jedan od meštana Severne Mitrovice dok pet - šest kilometara dalje, na Rudaru, Srbi iz ovog grada, iz Zvečana, iz okolnih mesta i sela i dalje dežuraju na barikadi postavljenoj još u subotu posle hapšenja bivšeg policajca Dejana Pantića na Jarinju.
Izuzetno je hladno bilo protekle noći na barikadama. Pred zoru je temepratura bila ispod nule, u Lešku i oko Zubinog Potoka povremeno je provejavao sneg. Kao i prethodnih godina, ljudi na barikadama spas od hladnoće tražili su kraj logorskih vatri, pod šatorima.
"Teško je da teže ne može biti, i hladnoća i neizvesnost i briga za porodice, ali, mi drugog izlaza nemamo nego da se borimo", pričali su prethodne noći Srbi na barikadi u Rudaru kod Zvečana dok su čekali jutro.
Iste slike ovde, na severu, ponavljaju se godinama unazad.
"Teško mi je sad i da se setim kad sam sve bio na barikadama i zbog čega, kad smo i na taj način morali da se borimo za svoja prava. Jedno znam, malo. malo pa smo ovde na Rudaru, 'kod krsta', da nas onda se čekaju neprospavane noći, brige porodica za nas dok smo ovde", reči su jednog od sagovornika iz Severne Mitrovice.
Novinarske priče sa barikada uvek su slične. Različiti su godinama unazad bili samo razlozi za njihovo postavljanje. Barikade su najčešće postavljane u mestu Rudare kod Zvečana, ali i na glavnom mostu u Kosovskoj Mitrovici, na Dudinom kršu, u Leposaviću, Sočanici, Lešku, na Jarinju i Brnjaku, u selu Zupče, u Jagnjenici, blizu sela Varage...
Kako je KFOR bodljikavom žicom presekao put ka Raškoj
"Jedanaest godina mi ovako živimo! Malo, malo pa barikade. Blokiraju oni nas, ali, blokiramo i mi njih. Jeste teško, kod kuće plaču deca, žene strepe, ali, drugačije ne možemo, Srbija je naša majka, naša država, zar da dozvolimo granicu između Leška i Srbije", ostala je 16. septembra 2011. godine zabeležena izjava četvorice momaka iz Leška, Ivana, Gorana, Marka i Veljka pošto je tih dana KFOR preko Jarinja razvukao bodljikavu žicu i prekinuo ovaj putni pravac koji od Mitrovice i Leposavića preko Leška vodi ka Raški i centralnoj Srbiji, odnosno odsekao sever Kosova od ostalog dela Srbije, a Srbi sa severa su onda blokirali KFOR.
Krajem jula te godine, na severu Kosova počela je velika kriza kada su jedinice ROSU iz Prištine počele zauzimanje administrativnih punktova na Jarinju i Brnjaku a Srbi sa severa Kosova blokadu najvažnijih puteva od Mitrovice prema centralnoj Srbiji.
Veliki sukobi tada su izbili blizu sela Zupče i Varage kod Zubinog Potoka.
Postavljene su barikade u jednom useku na magistrali, policajci su pokušali da uklone prepreke, došlo je do sukoba, pucnjave, jedan specijalac teško je ranjen i preminuo je tokom noći. Narednih dana, posle dogovora Beograda, Prištine i komande KFOR-a i povlačenja "kosovskih" specijalaca, na Jarinju i Brnjaku ostao je manji broj "kosovskih" policajaca i pripadnika KFOR-a, a tih dana grupa mladića zapalila je punkt na Jarinju pokušavajući da spreči postavljanje "kosovskih" policajaca i carinika na tom mestu.
Sirene i stotine ranjenih Srba
Mesec dana kasnije ponovo su kod Jarinja postavljene barikade, kriza je trajala punih 11 dana, završena je privremenim sporazumom o režimu na administrativnim prelazima koji je trebalo da traje do polovine septembra.
Već polovinom tog meseca, helikopterima KFOR-a na Jarinje su spušteni mešoviti timovi u kojima su, osim predstavnika EULEKS-a, bili i pripadnici "kosovske" carine i policije.
Odgovor Srba bile su – barikade. Na Jarinju je na put istovareno više šlepera šljunka. Dodatno je ojačana i barikada na Brnjaku, na Jarinje su istovareni novi šleperi šljunka, Srbe su čekale nove neprospavane noći. Barikada je podignuta i na magistrali Kosovska Mitrovica – Leposavić u mestu Dudin krš. Preprečen je i glavni most na Ibru kako KFOR i međunarodne snage ne bi mogli tim pravcem da uđu severni deo Mitrovice.
Desetak dana kasnije, blizu groblja na Jarinju došlo je do sukoba Srba sa pripadnicima KFOR-a. Međunarodne snage koristile su gumene metka ali i bojevu municiju pa je 118 Srba ranjeno, sedmorica su imala teže povrede. Ostalo je zabeleženo da je paljba trajala 45 minuta.
Krajem oktobra te godine, KFOR je započeo uklanjanje barikade u mestu Jagnjenica kod Zubinog Potoka kojom je bio preprečen jedan od puteva između Zubinog Potoka i Kosovske Mitrovice. Okupio se veliki broj Srba, došlo je do sukoba, KFOR je upotrebio suzavac, barikada nije uklonjena.
Tih dana, gotovo svakodnevno čule su se sirene u Severnoj Mitrovici, ljudi su u kolonama odlazili prema glavnom mostu ili prema Dudinom kršu gde je bila velika barikada.
Krajem novembra 2011. KFOR je ponovo pokušao da ukloni barikadu u Dudinom kršu, međunarodne snage koristile su tešku mehanizaciju, upotrebljen je suzavac, nekoliko Srba je povređeno.
Novi sukob izbio je samo par dana kasnije, 28. novembra 2011. kada je KFOR uklonio barikadu u selu Zupče kod Zubinog Potoka, zapaljen je jedan kamion, izbio je sukobi na barikadu u Jagnjenici, čula se pucnjava iz vatrenog oružja, oko 100 Srba je povređeno.
Pet dana kasnije, postignut je sporazum oko adminstrativnih prelaza uz posredstvo EU, barikade su uklonjene.
Šest meseci kasnije, sredinom 2012. nove barikade su podignute u mestu Rudare. Usledila je akcija KFOR- na uklanjanju, Srbi su potisnuti preko mosta na Ibru prema Zvečanu, čula se pucnjava, trojica Srba su ranjeni, neke kuće blizu mosta su izrešetane.
Dve nedelje kasnije, na istom mestu, u Rudaru ponovo su postavljene barikade, ovaj put u znak protesta zbog zatvaranja alternativnih putnih pravaca ka centralnoj Srbiji. KFOR je 16. juna 2012. tokom noći uklonio te barikade, ovog puta nije bilo incidenata.
"Kosovska policija" hapsila kolege srpske nacionalnosti
I naredne godine nisu za Srbe na severu KiM bile ništa lakše.
"Kako iz sećanja izbrisati martovski pogrom kada smo odavde, iz Severne Mitrovice gledali kako gori naš hram, par kilometara dalje u južnom delu grada, kada su gorele naše crkve širom Kosova i Metohije. Pa dešavanja na glavnom mostu koji smo morali neprekidno da branimo, pucnjave, ranjavanja", prisećaju se Srbi iz Severne Mitrovice teških trenutaka iz proteklih decenija.
Smenjivale su se, jedna za drugom krize. Krajem maja 2019. kosovska policija počela je širom severa hapšenje pripadnika KPS srpske nacionalnosti. Srbi su reagovali postavljanjem barikade u mestu Varage koja je ubrzo razbijena oklopnim vozilima "kosovske" policije. U Varagama, na nekoliko mesta prebijeni su ljudi u svojim kućama, razbijeni su lokali. KFOR je pratio situaciju, helikopteri međunarodnih snaga nadletali su mesto događaja.
Posle najava iz Prištine da počinju primenu odluke o preregistraciji vozila i o ličnim kartama, Srbi sa severa Kosova 31. jula ove godine, posle sirena koje su se čule u severnom delu Kosovske Mitrovice, Zubinom Potoku, Leposaviću, blokirali su puteve u mestu Rudare i kod Varaga, blizu Zubinog Potoka. Barikade su uklonjene dan kasnije pošto je iz Prištine saopšteno da je primena odluke o preregistraciji odložena na 30 dana.
Barikada na Jarinju bilo je i u septembru 2021. godine kada su Srbi protestovali zbog odluke vlasti u Prištini o registraskim oznaka. Na Jarinju tada je, na oko kilometar od administrativnog prelaza bilo poprečeno na desetine kamiona, a magistrala je bila blokirana u dužini od oko kilometar i po.
Na Jarinju je tada na jednom od kamiona bio okačen i veliki transparent na kome je pisalo "Dobro došli u Zajednicu srpskih opština". Kada je ta barikada početkom oktobra uklanjana, "kosovski" specijalci koji su se povlačili sa Jarinja tražili su da taj transparen bezuslovno bude skinut, a kamion koji je bio parkiran pored puta sklonjen.
Teško je i najrevnosnijim hroničarima događaja na severu Kosova od bombardovanja 1999. godine i dolaska međunarodnih snaga da popišu sve incidente, krize, ranjenei razbijene glave.
"Pokušavam decu barem da zaštitim od ovoga, od ove atmosfere, ali, teško ide. Oni u ovom odrastaju, ovo je njihovo detinjstvo. Dostupne su im informacije, sve znaju, uveče kad krećem na barikadu dečaci mi kažu da se čuvam, kasnije noću, kad se vratim, nađem ih budne, čekaju me da dođem kući pa da tek onda zaspu. I, to je naš život ovde na severu, od krize do krize, od barikade do barikade i tome se, na žalost ne vidi kraj", reči su jednog od Srba iz Zvečana zabeležene danas na Jarinju.