Bubić: Može li Evropski sud za ljudska prava da ohrabri Sud BiH da, ipak, pozove Šmita za svedoka?
Poziv Kristijanu Šmitu da se pred Evropskim sudom za ljudska prava sasluša u svojstvu svedoka, bez obzira na koje okolnosti, dokaz je da nema razloga da se u istom svojstvu ne pozove i sasluša pred Sudom BiH, tim pre što se Šmit sam nije ni pozivao na imunitet, makar ne javno, istakao je advokat Goran Bubić u kolumni za Srnu.
Prema pisanju "Avaza", Kristijan Šmit će svedočiti u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu u predmetu "Kovačević protiv BiH".
Advokat navodi da je "Avaz" je objavio da je Šmit u Strazbur pozvan "kao vrhunski tumač Dejtonskog mirovnog sporazuma".
"Ovim se istrajava na laži jer visoki predstavnici u BiH, i kada su bili legitimno postavljeni, nikada i ničim nisu bili ovlašćeni da budu tumači Opšteg okvirnog sporazuma za BiH i njegovih aneksa, osim Aneksa 10 – Sporazuma o civilnom sprovođenju mirnog rešenja", navodi Bubić, dodajući:
"No, ova vest je interesantna iz drugog razloga. Sud BiH je odbio predlog odbrane predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da se u krivičnom postupku Kristijan Šmit sasluša kao svedok, obrazlažući to diplomatskim imunitetom koji Šmit ima."
Sud BiH se, naime, u rešenju od 21. maja, kojim je odbijen predlog odbrane, pozvao na Informacije o diplomatskom statusu visokog predstavnika za BiH, Ministarstva inostranih poslova BiH broj: 11/2-31-05-1-43421-2/23 od 11. decembra 2023. godine, za koju odbrani nije poznato kako je i na čije traženje dospela u krivični spis ovog predmeta.
"Ovaj akt se ne spominje u optužnici, niti se na njega pozivalo Tužilaštvo BiH. Ova informacija od našeg ministarstva nije naslovljena na broj krivičnog predmeta, ne zna se po čijoj naredbi je u predmetu, jer je u Sudu BiH registrovana samo pod tzv. SU brojem (sudska uprava). Može se pretpostaviti da je u spisu po naredbi tadašnjeg predsednika Suda BiH", objašnjava branilac Milorada Dodika.
U svakom slučaju, navodi advokat, poziv Kristijanu Šmitu da se pred Evropskim sudom za ljudska prava sasluša u svojstvu svedoka, bez obzira na koje okolnosti, dokaz je da nema razloga da se u istom svojstvu ne pozove i sasluša pred Sudom BiH. Ovo tim pre što se Šmit sam nije ni pozivao na imunitet, makar ne javno.
"Zato bi ovakvo postupanje Evropskog suda za ljudska prava trebalo ohrabriti Sud Bih da se Šmit, ipak, pozove i sasluša kao svedok u krivičnom predmetu protiv predsednika Dodika i Miloša Lukića. Pojavljivanje pred sudom države BiH, u kojoj stoluje, doduše pod protivrečnim okolnostima, nije nikakvo unižavanje već bi predstavljalo izraz poštovanja prema pravosuđu BiH, ukazuje advokat, dodajući:
"Ovo je poželjno i s etičkog stanovišta, a ne bi bilo protivno ni dobrim običajima."
Prema Bubićevim rečima, drugo je pitanje stvarnih motiva pozivanja Šmita pred Evropski sud za ljudska prava ceneći jasan stav tog suda da se visoki predstavnik u BiH ne može mešati u pitanja regulisana Ustavom BiH iskazan upravo u predmetu "Sejdić i Finci protiv BiH".
Odluka u predmetu "Kovačević", navodi advokat, evidentno otvara pitanja regulisana Ustavom BiH. Takođe, u predmetu "Dušan Berić i drugi protiv BiH" (ukupno 26 apelanata smenjenih odlukom Pedija Ešdauna, tadašnjeg visokog predstavnika u BiH), u tački 25 Odluke o dopustivosti, navodi se: "Visoki predstavnik tvrdi da je njegov ured formiran i dobio ovlašćenja od raznih međunarodnih instrumenata, uključujući i pravno obavezujuće rezolucije Saveta bezbednosti UN-a..."
Sud dalje citira tadašnji stav visokog predstavnika u BiH da je Savet bezbednosti UN-a "...njegova kancelarija uvek se smatrala sastavnim delom nastojanja, prema Poglavlju 7 Povelje UN-a, za uspostavljanje i održanjem mira u regionu".
"S druge strane, Šmit u brojnim intervjuima tvrdi da je imenovan od Saveta za implementaciju mira na predlog tadašnje kancelarke SR Nemačke Angele Merkel i da Savet bezbednosti UN nije nadležan za njegovo imenovanje. Zato bi u okviru standarda poštenog suđenja bilo fer da se Šmit kao svedok pojavi pred Sudom BiH u krivičnom postupku protiv predsednika Dodika i Lukića i razjasni ove i druge protivrečnosti", ukazuje Bubić, ističući:
"Očigledna je kolizija između sadržine Aneksa 10, pa i ranijih shvatanja Evropskog suda, s jedne strane, u odnosu na javne izjave Šmita. Osim ako ove očigledne razlike ne pomiri tzv. sudski aktivizam, kako se čini verovatnim."
Bubić podvlači da se "evidentnim nedoslednostima stavlja prst u oko vladavini prava i dalje gura ovaj politički proces u kojem se od Tužilaštva BiH favorizuje nelegitimni strani državljanin na štetu državljana BiH".