Srbija i Balkan
Novi protest Albanaca u Preševu: Ko potpaljuje jug Srbije
Protesti Albanaca u Bujanovcu i Preševu su tempirani tako da se neutrališe jak efekat diplomatskih kontakata Srbije kada je reč o Kosovu i Metohiji, kaže za RT Balkan Ljuban Karan
Drugi po redu protest Albanaca u Srbiji zakazan je u Preševu i to na poziv Nacionalnog saveta Albanaca, odnosno predsednika ovog tela Nevzada Lutfiuja, kao i gradonačelnice Preševa Ardite Sinani.
Ponovo pod motom "Za dostojanstvo i identitet", organizatori protesta istakli su da su, kako je preneo "Albanijan post", sistematska diskriminacija, uskraćivanje osnovnih prava, pasivizacija adresa neki od razloga za nezadovoljstvo.
Prethodni protest održan je u Bujanovcu sredinom avgusta, uz albanske i zastave SAD, intoniranje himne Albanije i minut ćutanja za poginule pripadnike tzv. Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca.
Zahtevi koji su se čuli sa ovog protesta, ponovljeni su i povodom današnjeg: prestanak pasivizacije prebivališta Albanaca, priznavanje diploma sa KiM, radna mesta i institucije otvorene za sve, sprovođenje potpisanih sporazuma i ispunjavanje obaveza države prema Albancima.
Kako na državu Srbiju gledaju organizatori protesta, o tome slikovito svedoči poziv Sinanijeve na protest "Albancima Preševske doline", što je separatistički albanski naziv za opštine na jugu Srbije. Na tragu takvih nastojanja je i već citirani izveštaj "Albanijan posta" koji navodi da su se nakon protesta u Bujanovcu navodno pojavili "antialbanski grafiti" poput "Smrt Albancima" i - "Kosovo je Srbija".
Na zahteve Albanaca koji sebe smatraju, ni manje ni više, nego "najdiskriminisanijom zajednicom u Evropi", kako je to na prethodnom skupu rekao Lutfiu, odgovorilo je Koordinaciono telo Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu.
Oni su sredinom avgusta saopštili da su Albanci sa juga Srbije zloupotrebljeni i da je cilj protesta izazivanje novih tenzija i destabilizacija regiona. Pojasnili su da, što se tiče potpisanih sporazuma, politički predstavnici Albanaca nisu odgovorili na više poziva na dijalog koji su uputili Vlada Srbije i Koordinaciono telo. Kao i da, između ostalog, udžbenici na albanskom jeziku još nisu u školama jer čekaju odobrenje Nacionalnog saveta Albanca.
Koordinaciono telo ocenilo je tada da je pravi razlog protesta odlazak u opoziciju Šaipa Kamberija, Nagipa Arifija i Šćiprima Muslijua u opštini Bujanovac.
Da su u svemu tome umešani i drugi prsti i interesi, uveren je sagovornik RT Balkan bivši oficir Kontraobaveštajne službe Ljuban Karan.
Pre svih premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, koji, kako navodi Karan, uz pritiske na Srbe na Kosovu i Metohiji, koji su dostigli nivo da podstiču tihi egzodus, pokušava da prenese problem Srba s Albancima i na druge oblasti Srbije.
"To nije prvi put da to pokušava i ima uspeha u tome zato što ima uporišta među albanskim stanovništvom koje je na pozicijama na kojima je i Kurti. Možda taj procenat nije veliki, ali dovoljno je da se propagandom, pretnjama i pritiscima narod podstakne da na neki način pravi probleme Srbiji kao državi", ističe Karan.
Protesti Albanaca u Srbiji su tempirani tako da se neutrališe jak efekat diplomatskih kontakata, ističe naš sagovornik, koji podseća da je u Njujorku u toku sednica Generalna skupština UN na kojoj bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo da govori o situaciji na KiM, ali gde će imati i brojne sastanke sa državnicima iz celog sveta.
"Sve ide u pravcu što jačeg ometanja rada srpskog rukovodstva koje se odlučilo na diplomatsku ofanzivu u vezi sa KiM, ona je pokrenuta i već je dala neke rezultate. To se, dakle, radi smišljeno i sastavni je deo ometanja diplomatske ofanzive Srbije koja očito počinje da pravi probleme prištinskom rukovodstvu", ukazuje Karan.
Karan ističe i da je siguran da iza protesta stoje i neke obaveštajne službe.
"Prištinska pre svega koja izgleda nema nikakvih problema niti tema nego se bavi time što se dešava vezano za Albance u ovom delu Srbije. Moguće je da se umešala i albanska, ali i nešto što ja zovem obaveštajni čopor na Balkanu, a to su ostale obaveštajne službe u regionu koje su zainteresovane da Srbija bude u što većim problemima", kaže Karan.
Pod tim, kako pojašnjava, misli na hrvatsku, bošnjačku, pa i crnogorsku obaveštajnu zajednicu.
"Umešani su i interesi velikih obaveštajnih službi, pre svega CIA, ali i britanske i nemačke, kojima je interes priznanje Kosova kao nezavisne države. One na ovaj način potpomažu tome da Srbija prihvati ucene i pretnje vezano za priznanje Kosova, odricanje od Republike Srpske, prekid veza sa Rusijom i Kinom. One ne samo da rade na tome, već su kolovođe i upravljaju događajima", zaključuje Karan.
