Srbija i Balkan
Rama od NVO pravi državu? Bektaši traže status poput Vatikana
Reč je o zajednici koju konzervativni muslimani šiiti i suniti smatraju jereticima i sektom
Zajednica Bektaša, čiji se svetski centar nalazi u Tirani, traži od Albanije poseban status poput Vatikana u Italiji, a najave albanskog premijera Edija Rame, da će u bliskoj budućnosti objaviti planove u vezi sa tim zahtevom, iznenadile su poglavara ove zajednice Hadži Dede Baba Edmonda Brahimaja.
On je u izjavi za "Kosovo onlajn" potvrdio da od države traže poseban status i naveo da su Bektaši u Albaniji registrovani kao nevladina, neprofitna organizacija.
"Želimo da nam albanska država odobri poseban status poput Vatikana u Italiji. Mi to zaslužujemo, to zaslužuje naša zajednica. Kako je rekao Papa Jovan Pavle Drugi, bez Bektaša ne bi bilo Albanije. Zamislite koliko je bektašizam bio važan za ovu zemlju. Ovde, u našem centru, imamo 35 hektara površine. Ovo je svetski centar Bektaša. Želimo poseban status. Tu nema ništa loše. Mi to moramo da rešmo kao Albanci, ne smemo da čekamo da stranci dođu i reše to umesto nas", rekao je Baba Mondi.
Prema njegovim rečima više od pedeset posto stanovništva Albanije su Bektaši, što potvrđuje studija koju je uradila ta zajednica.
"Uradili smo jednu knjigu o geografskoj rasprostranjenosti naših vernika u Albaniji, koju ćemo objaviti i pokazati međunarodnim institucijama i našim vernicima da bi se znalo ko su Bektaši. Ona će pokazati koje su to oblasti gde se nalaze bektaši. Kod nas je bilo 113 tekija, i 1.100 turbeta. To su za nas bila sveta mesta. Svi su verifikovani i biće obeleženi na mapi, da ih vidi cela Albanija i ceo svet. Mi Bektaši se trudimo da budemo faktor mira, kakvi smo bili i kakvi ćemo uvek biti", kaže Baba Mondi.
Baba Mondi smatra da proglašenje bektaškog centra za državu, kakva je Vatikan, nema prepreka čak ni teritorijalnih, jer imaju velike posede u Albaniji. Naglašava i to da se za većim delom imovine koja im je oduzeta u vreme komunizma, zahteva pred ovdašnjom Agencijom za restituciju.
Bektaška zajednica, kada joj je rad u Turskoj zabranio Mustafa Kemal Ataturk, u Albaniju se preselila pre jednog veka. Zvanično je priznata 1920. godine na kongresu u Lušnji kojim je uspostavljana albanska država. Kasnije 1930. godine Ahmet Zogu je posebnim dekretom dozvolio uspostavljanje svetskog centra Bektaša u Tirani. Njeni članovi su bili mnoge istaknute ličnosti poput književnika Ismaila Kemalija, ali i donedavnog predsednika Iljira Mete. Albanija je Dan Novruza, njavažniji praznik Bektaša, za državni praznik proglasila 1992. godine.
Bektaši su islamski derviški red, bratstvo koje sledi učenje Hadži Bektaša Velija, anadolijskog mistika i derviša iz 13. veka. Tokom osmanskog perioda pokret bio je veoma uticajan među janičarima i širio se na Balkan, najviše u Albaniji. Konzervativni muslimani šiiti i suniti smataju ih jereticima i sektom. Bektaša ima i na Kosovu, u Severnoj Makedoniji kao i u još 31 zemlji.
