Srbija i Balkan
Godinu dana kasnije: Koliko je Banjska otežala poziciju Srbije
Incident u Banjskoj u kome su stradala trojica Srba i jedan prištinski policajac postao je adut u rukama Kurtijevog režima kojim Priština ne samo da otežava bezbednosnu situaciju i život Srba, već pokušava da našteti i međunarodnoj poziciji Srbije
Na ulicama je pustoš, strah ne popušta, u mestu u kome je nekad vrvilo od života više ni deca ne smeju da provire van svojih dvorišta – tako danas, godinu dana nakon sukoba sa prištinskom policijom u kome su poginula trojica Srba i jedan "kosovski" policajac, izgleda Banjska.
Stefana Nedeljkovića (31) iz Zvečana, Igora Milenkovića (50) i Bojana Mijailovića (30) iz Leposavića više nema, stradali su prošle godine, a prištinske vlasti podigle su optužbe protiv 45 Srba među kojima je i bivši lider Srpske liste Milan Radoičić. Sukob u Banjskoj, Kurtijev režim uspeo je da "monetizuje" i pretvori u novi pritisak na Beograd i razlog za zastrašivanje srpske zajednice.
"Broj specijalaca malo je smanjen u odnosu na prošlu godinu. Specijalci su na ulicama, neprestano prolaze džipovi, tu su nepoznati ljudi koji ne govore našim jezikom. Na ulicama su samo uniformisana lica, kosovski specijalci, pripadnici Kfora, Euleksa, razni posmatrači… Banjska je pretvorena u geto", svedoči za RT Balkan Srbin iz Banjske koji zbog straha ne želi da pominjemo njegovo ime.
Jedna od svetlih tačaka u njihovim životima je manastir, koji je tu vekovima, i "koji je iako rušen, paljen, iako su mu ubijani monasi, uprkos svemu preživeo".
"Sve ovo shvatamo kao iskušenje i nema nam druge, nego da čekamo da sve prođe. Ovo je život bez života, najgore je što nema nade da će se situacija popraviti", kaže sagovornik RT Balkan.
Sve se, od tog 24. septembra prošle godine promenilo. I to malo slobode koju su Srbi imali na severu Kosmeta, Kurtijev režim je oteo. Banjska je poslužila Kurtiju, kao izgovor za ubrzano uspostavljanje lažne države na severu Kosova i Metohije, a Kurtijev ministar Ejup Maćedonci, ali i ostali njegovi puleni, malo malo pa pred međunarodnom zajednicom koriste Banjsku kao dokaz da "Srbija planira invaziju" i opravdanje za divljanje ROSU po severu južne srpske pokrajine – jer oni bi, zaboga, trebalo da spreče "reprizu napada srpskih bandi".
"Mislim da je Banjska iskorišćena od strane zapadnih obaveštajnih službi i vodećih struktura Kosova kao lažne NATO države. Po svim indikatorima, obaveštajne službe Zapada, a i samo Kosovo znale su za taj događaj, njegovu režiju, dolazak snaga, raspored…Imali su sve informacije, iskoristile su to da iskompromituju vlast i samu državu Srbiju i sada služi kao povod za međunarodne pritiske upravo tim državama čije obaveštajne službe su učestvovale u događaju", kaže za RT Balkan general Mitar Kovač.
Nesporno je, kaže, naš sagovornik i da su najviše britanske i američke obaveštajne strukture učestvovale u režiji ovog događaja. U prilog tome, svedoče i "predviđanja" britanske poslanice Ališe Kerns koja je mesecima pre sukoba Srba sa prištinskom policijom u Banjskoj, režirala bajku po kojoj se oružje iz Srbije švercuje kolima Hitne pomoći i onda istovaruje u pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji. Ništa manje rečita nisu ni saznanja ruskog portala "Nacionalna odbrana" kako britanski obaveštajci planiraju da odgovornost za Banjsku "prišiju" potpredsedniku srpske vlade Aleksandru Vulinu.
"Lažna država je događaje u Banjskoj iskoristila za okupaciju Kosmeta, nametanje svojih zakona, i demontiranje svih institucija države Srbije. Taj proces je previše poodmakao, ostalo im je samo još da školstvo i zdravstvu integrišu u svoj sistem i uspostave potpunu samovolju na severu. Još će dugo i Albanci a i Zapadnjaci, koristiti to kao argument za pritiske na Srbiju i tražiće pripadnicima grupe koja je boravila u Banjskoj da se predaju vlastima da im se sudi na Kosovu po njihovom lažnom pravosudnom sistemu", upozorava Kovač.
U prilog tome, svedoči i Kurtijeva bahata ucena kojom je odgovorio na mere predsednika Srbije Aleksandra Vučića za razrešavanje situacije na Kosmetu. Uz priznanje lažne države, prištinski premijer zatražio je i da Srbija njegovom režimu isporuči Milana Radoičića, koji je inače, preuzeo odgovornost za događaje u Banjskoj.
"Mislim da ima dovoljno razloga da Srbija zatraži povratak svoje policije na sever Kosova, demontiranje njihovih bezbednosnih struktura i povratak na prostor južno od Ibra. Ako se to ne desi, legitimno je pravo Srbije da zaštiti svoj narod i da uđe na Kosmet s legalnim bezbednosnim strukturama, policijom, žandarmerijom i vojskom i da ostane na tom prostoru do konačnog rešavanja spora", ističe general Mitar Kovač.
Banjsku Kurti koristi ne samo da bi otežao život Srbima na "terenu" i kao izgovor za ubrzano albanizovanje severa Kosmeta, već i da bi otežao poziciju Srbije na međunarodnoj sceni, trudeći se da Beograd predstavi kao glavni faktor destabilizacije u regionu. Banjska je korišćena čak i kao "adut" Prištine u njihovom beskrajnom lobiranju da međunarodna zajednica uvede sankcije Srbiji.
"Pritisci na Srbiju su neprestani i bez Banjske. Oni su stalni i uporni su. Mislim da Zapadne centre moći hvata nervoza jer predviđaju da će ishodi određenih konflikata biti na njihovu štetu. Oni nastoje da naprečac završe nedovršene poslove na Balkanu, a u to je u prvom redu Kosovo i Metohija. Spremaju se za veliki obračun i u tom velikom ambicioznom i nerealnom planu, oni KiM vide kao kopneni nosač NATO trupa pa bi na sve načine hteli da primoraju Srbiju da učini ono što nikad ne može - da prizna ilegalno, nasilno i kriminalno otcepljenje Kosova i Metohije. Banjska je samo još jedan, inscenirani povod za pojačavanje tih pritisaka", ocenjuje diplomata Živadin Jovanović.
Naš sagovornik, međutim, smatra da takvi pokušaji Zapada i njihovih prištinskih piona – nemaju rezultate. Međunarodni položaj Srbije je, uverava, jači nego i u vreme Banjske, i jači nego što je bio 1999.godine kada su iste snage izvršile agresiju na Srbiju, a zatim 2008. godine pokušale da ozakone nezavisnost "Kosova".
"Međunarodni položaj Srbije je znatno bolji i poboljšava se kako delovanjem Srbije, tako i zbog brze promene globalnog i evropskog okvira, jer smo svedoci brze zamene unipolarnog poretka, poretka sile i kršenja prava, poretkom ravnopravnih zemalja i naroda. U tim promenjenim evropskim i globalnim okvirima, Srbija dobija daleko više prostora da se bori za svoja državna i nacionalna prava i državne i nacionalne interese i mora učiniti sve da taj novi pozitivni globalni okvir iskoristi na najbolji način", zaključuje Živadin Jovanović.
