Marija Stevanović u "Relativizaciji": Roditelji treba da snose odgovornost za postupke učenika

U novoj epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović razgovarala je s nastavnicom iz Trstenika Marijom Stevanović, koja je pre dve godine bila predmet nasilja učenika, koji su joj izmakli stolicu za katedrom i ceo incident snimili. 

Stevanovićeva, koja se vratila na posao tri meseca nakon incidenta u Tehničkoj školi u Trsteniku i koja trenutno radi isključivo kao školski bibliotekar, rekla je da i dalje trpi psihičke posledice napada. 

"To se proživljava kroz svaku buku. Postala sam osetljiva na jake zvuke, a ranije nisam bila", kazala je sagovornica Ljiljane Smajlović. Takođe je napomenula da je, posredno, incident negativno uticao i na njenu ćerku. 

Ona je istakla da je u disciplinskom postupku protiv trojice učenika učinjen "veliki propust", pošto se pravnik škole nije pojavio na sastanku sa nastavnicima kako bi im objasnio kako se sprovodi postupak kažnjavanja, odnosno isključivanja dotičnih đaka iz nastave, što na kraju nije učinjeno.

Što se sudskog postupka protiv učenika tiče, dvojici dečaka koji su u tom trenutku bili maloletni dodeljena je mera pojačanog vaspitnog nadzora od strane centra za socijalni rad.

Jedan od te dvojice učenika, koji joj je izvukao stolicu i koji je prethodno imao nekoliko prekršaja, nije se odazivao na sudske pozive pod izgovorom da nije bio u zemlji. Roditelji drugog se nisu pojavili na sudu u dva navrata, te je suđenje moralo da bude odloženo.

Nijedan od pomenutih roditelja joj se nije izvinio niti izrazio žaljenje. Otac učenika koji joj je izmakao stolicu, a koji je inače u drugom navratu "lažirao samoubistvo", pokušao je da umanji značaj postupaka svog deteta, rekla je ona.

"Njemu je sve to igra. Njemu je i lažiranje samoubistva njegovog deteta igra", kazala je Stevanovićeva. 

Nastavnica iz Trstenika je istakla da se treći učenik, koji je bio punoletan, jeste izvinio na kraju sudskog postupka, a isto su učinile njegova majka i tetka. Njemu je tada pružila ruku i poželela mu da bude uspešan čovek, dodala je sagovornica Ljiljane Smajlović.

Napomenula je da je jedna od utešnijih strana to što se ostali đaci u školi ophode prema njoj s poštovanjem.

"Većina dece zna, i poštuju me. Ja sam kao njihov roditelj i oni mogu biti napadnuti na radnom mestu. Ti mladi ljudi koje viđam... Sad sam u biblioteci pa dolaze da uzmu udžbenik ili lektiru, popričaju sa mnom, posavetujem ih za neke stvari. Mlade generacije traže da neko s njima priča", kazala je Stevanovićeva.

Eskalacija nasilja u školama

Marija Stevanović je napomenula da se od incidenta koji je ona pretrpela moglo čuti za veliki broj slučajeva nasilja nad nastavnicima. Ona napominje da je majka koja je napala nastavnicu u školi "Jovan Dučić" na Novom Beogradu zbog ocene deteta preskočila žalbu na ocenu koja u tom trenutku nije bila konačna, i odmah prešla na nasilje.

Ljiljana Smajlović je napomenula da se u međuvremenu dogodila i tragedija u OŠ "Vladislav Ribnikar". Nakon što je autorka "Relativizacije" konstatovala da je pravno gonjenje roditelja u takvim slučajevima trend koji je počeo relativno skoro u SAD, uprkos činjenici da se školske pucnjave u toj zemlji dešavaju već četvrt veka, Stevanovićeva je rekla da smatra da roditelji treba da snose odgovornost. 

"Mi smo odgovorni za svoju decu od trenutka kada ih dobijemo... Ja znam kad moje dete uzme nešto. Neke stvari roditelji stvarno moraju da proprate, i to je na nama. Da li smo samohrani roditelji ili živimo sa nekim, nema opravdanja", kazala je Stevanovićeva.

Ona je dodala da joj nije jasno kako je porodica Kecmanović dosledno opisivana kao uzorna i skladna. Napomenula je da deca mogu nositi "maske" u određenim situacijama, na primer kada su u školi, dok ne zna kako se K.K. ponašao i šta je radio kod kuće.

Istakla je da nastavnici imaju obavezu da vode evidenciju o ponašanju i učinku đaka i da zatim opišu napredak svakog u elektronski indeks. Međutim, napomenula je da "45 minuta, dva do tri puta nedeljno", koliko prosečan nastavnik provodi vremena sa đacima iz jednog odeljenja, ne ostavlja prosvetnim radnicima dovoljno vremena da se u optimalnoj meri posvete i obrađivanju gradiva i pedagoškim aktivnostima.

Stevanovićeva je kazala da od tragedije u OŠ "Vladislav Ribnikar" češće zasedaju komisije za disciplinske postupke. Ujedno je ocenila da mere koje je država uvela za bezbednost učenika i prosvetnih radnika, prevashodno u vidu školskih policajaca, nisu dovoljne, i da se nastavnici plaše za sopstvenu bezbednost.