Predsednica tzv. Kosova Vjosa Osmani učestvovala je na Samitu za Ukrajinu koji je organizovan u Njujorku.
"Počastvovana sam pozivom Bele kuće da se pridružim drugim svetskim liderima na Samitu o Ukrajini, koji je ovoga puta održan u Njujorku, u okviru nedelje zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija", napisala je Osmanijeva na Fejsbuku.
Bela kuća je na svom sajtu predstavila Zajedničku deklaraciju o podršci oporavku i obnovi Ukrajine, gde se navodi da je svoj doprinos tom pitanju dalo više od 30 država i drugih članica Evropske unije.
Na spisku su: Albanija, Bugarska, Kanada, Hrvatska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Island, Italija, Japan, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Holandija, Severna Makedonija, Norveška, Poljska, Portugal, Republika Irska, Rumunija, Slovenija, Španija, Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo, kao i Sjedinjene Američke Države i Ukrajina. A našlo se i tzv. Kosovo.
Evidentno je da među učesnicima nema Srbije, Mađarske i Slovačke, čiji su se šefovi diplomatije u Njujorku prethodno sreli i sa ministrom spoljnih poslova Ruske Federacije Sergejem Lavrovom. Ni Austrija nije navedena na spisku.
"Mi, lideri Grupe sedam (G7) zajedno sa međunarodnim partnerima, ponovo potvrđujemo našu nepokolebljivu podršku Ukrajini danas i u budućnosti, u ratu i miru. Kao što je navedeno na Samitu lidera u Apulji, ostajemo odlučni da pružimo vojnu, budžetsku, humanitarnu i drugu podršku za obnovu Ukrajine i njenog naroda i snažno smo posvećeni pomoći Ukrajini da ispuni svoje hitne kratkoročne finansijske potrebe, kao i za njenom dugoročnom oporavku i rekonstrukciji", navodi se.
U deklaraciji se dodaje da je "jasna odgovornost Rusije koja prema međunarodnom pravu treba da plati štetu koju prouzrokuje", da se "obavezuju da će Kijevu pružiti ekonomsku pomoć kako bi osigurali da Ukrajina održi makrofinansijsku stabilnost, popravi i izgradi infrastrukturu, uključujući i energetski sektor, te da podstakne ekonomski rast, podrži društvenu otpornost i sprovođenje prioritetnih reformi".
Jedno od stvari na koje su se obavezali deklaracijom je i da se Ukrajini stavi na raspolaganje približno 50 milijardi dolara dodatnog finansiranja, kao i da se kreira donorska platforma, čiji napredak će, kako je istaknuto, nastaviti da prate i procenjuju kroz sastanke i godišnju konferenciju o oporavku Ukrajine koja će biti organizovana u Italiji 2025. godine.