Srbija i Balkan
Bocan-Harčenko: Odnosi Srbije i Rusije su čvrsti, zainteresovani smo da ih razvijamo i dalje
Srbija ima svoj stav, ima ga u odnosu prema saradnji s Rusijom, ali i oko Kosmeta, gde je on dosledan i čvrst, a znam koliko je teško bilo da se brani taj stav uz sav pritisak i napade Zapada, rekao je ambasador RF na predavanju u Institutu za međunarodnu politiku i privredu
Rusija je veoma zainteresovana za razvoj odnosa sa Srbijom, ona će ostati naš partner, ostaćemo uz Beograd i što se tiče Kosova i Metohije i zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, rekao je ambasador Ruske federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.
"Koristićemo i dalje naš položaj kao stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da pomognemo", dodao je ruski diplomata.
Bocan-Harčenko je pred prepunom salom u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu održao predavanje na temu "Rusko-srpski bilateralni odnosi u aktuelnim geopolitičkim okolnostima" u kojem se osvrnuo na trenutnu situaciju u svetu, jačanje BRIKS-a i rađanje multipolarnog sveta, kao i pozicije Srbije i Republike Srpske i njihove odnose sa Ruskom federacijom.
Bocan-Harčenko je istakao da Srbija i Rusija imaju čvrste odnose, kao i da je najvažnije što Srbija nije pristala na sankcije zapadnih zemalja prema RF, što, kako je istakao, ostavlja prostora za dobar odnos i nastavak saradnje.
"Delujemo, priznajem, u veoma otežanim okolnostima što je objektivna realnost, ali veoma smo zainteresovani za razvoj odnosa sa Srbijom", rekao je Bocan-Harčenko.
On se osvrnuo i na govor predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija početkom ove nedelje, ocenivši da lično misli da je taj govor bio hrabar.
"Izdvaja se stav Srbije iz niza država koje samo ponavljaju ono što Zapad govori. Srbija ima svoj stav, ima ga i u odnosu prema saradnji s Rusijom. Oko Kosmeta, taj stav je dosledan i čvrst, a znam iz ličnog iskustva, iz dana kada je Rusija bila u Kontakt grupi u pregovorima, koliko je teško bilo da se brani taj stav uz sav pritisak i napade Zapada", istakao je ruski ambasador.
Kada je reč o Kosmetu, podsetio je i na važnost Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN ističući da bez obzira na dijalog Beograda i Prištine pod okriljem EU, u najtežim situacijama svi gledaju na Savet bezbednosti.
"SB ostaje osnovni teren rasprave o KiM jer kriza nije rešena i ostaje kao veoma opasna za region Balkana. Zapad je odmah počeo da krši Rezoluciju 1244, ali ona postoji i nastavićemo da štitimo nezavisnost i teritorijalni integritet Srbije svom snagom", istakao je Bocan-Harčenko.
Upitan kako vidi poziv Srbiji da prisustvuje samitu BRIKS-a u Kazanju i odlaganje odgovora predsednika Vučića na poziv ruskog predsednika Vladimira Putina, ruski diplomata je rekao da je predsednik RF Vladimir Putin uputio taj poziv srpskom kolegi uzevši u obzir stanje ruskih odnosa sa Srbijom, kao i da ruski predsednik ima viziju budućnosti odnosa dve zemlje.
"Mi i dalje gradimo budućnost naših odnosa. BRIKS je u sklopu ovoga. Osećamo interes koji u Srbiji postoji za ovu organizaciju i ne ulazimo u to što je Srbija kandidat za članstvo u EU. To je suverena odluka Srbije. Ona jeste kandidat, ali ima svoju nezavisnost za razvoj i drugih odnosa sa svima, bilo sa Rusijom, Kinom ili arapskim zemljama. Pritisak uopšte ne dolazi u obzir, a u našim odnosima sa predsednikom Vučićem nemam primere da je on na nešto zaboravio", istakao je Bocan-Harčenko.
Ističući da BRIKS privlači veoma veliku pažnju u Srbiji, da je interes za njega iskazao i potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin, Bocan-Harčenko je napomenuo da ne razume zašto se doživljava da se BRIKS konfrontira sa Zapadom.
"Podudaranje u nekim oblastima saradnje je moguće, ali tu nema nikakvog sukoba ili suprotstavljanja", rekao je ruski ambasador.
On se osvrnuo i na situaciju u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj rekavši da je i to jedna od kriznih tačaka u regionu.
"Štitićemo Dejtonski sporazum i sva prava koja je RS stekla kao rezultat dejtonskih pregovora i na osnovu mirovnog sporazuma jer samo na tom osnovu BiH može da opstane", rekao je ruski diplomata.
Na kraju svog predavanja on je postavio i jedno retoričko pitanje publici.
"Da li vi znate, pošto ja ne znam, postoji li ijedno pitanje ovde u regionu koje je Zapad srećno i potpuno rešio? Po mom saznanju, nijedno. Gledajući na situaciju od 1991. godine, nijedno pitanje nije rešeno", istakao je Bocan-Harčenko.
Napomenuo je da su najveće krize vezane za Kosmet i Bih, ali da ostaju manje ili veće tenzije i kada je u pitanju Hrvatska, ostaju tenzije i među onim državama koje su u međuvremenu postale članice Evropske unije.
"To pokazuje da su bile iluzije, kojih sada u regionu nema, da će samo članstvo u EU automatski rešiti sva pitanja. I ja sam čuo više puta od naših tadašnjih partnera u EU da će čim se Zapadni Balkan pridruži EU, sve odjednom nestati preko noći jer nema granica, nema naroda, nema razlika, svi su srećni i svi odjednom žive u slozi. Međutim, nekim krugovima, prvenstveno u Vašingtonu, nije u interesu da se reše otvorena pitanja i potpuno smiri situacija na Balkanu jer što je za Evropu teže, njima je bolje", rekao je Aleksandar Bocan-Harčenko.
