Ministar kulture Srbije Nikola Selaković izjavio je da zaštita kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, kao i one u regionu, mora da zauzme posebno mesto u strategiji razvoja kulture.
"Kosovo i Metohija je mesto gde se bez ikakve odgovornosti i sankcija podjednako puca i na ljude i na ikone. Tamo se pljačkaju i kuće i crkve naših ljudi i u decenijskom kontinuitetu traje iredentističko-separatistička albanska politika, koja za cilj ima proterivanja živih, ali i mrtvih", rekao je Selaković za "Večernje novosti".
Ukazuje da je to jasno kada se pogleda koliko je grobalja oskrnavljeno ili u potpunosti uništeno, koliko je opština na Kosmetu u kojima nema više nijednog živog Srbina, gde ih je bilo na stotine i na hiljade.
Selaković je naveo da Srbija neprestano alarmira i upozorava svetsku javnost da se u srcu Evrope nalaze spomenici hrišćanske kulture i duhovnosti koji su na Listi svetske kulturne baštine u opasnosti.
U tom smislu, istakao je da su Visoki Dečani jedini hrišćanski manastir u Evropi koji čuva strana vojska.
"Zaštita kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, kao i one u regionu, mora da zauzme posebno mesto u strategiji razvoja kulture", rekao je Selaković.
Govoreći o predloženim merama za očuvanje ćirilice, poručio da je legitiman interes države da se bori za ravnopravnost matičnog pisma, a to je srpska ćirilica. Najavio je izradu temeljnog dokumenta nacionalne strategije u oblasti kulture u kojoj će posebno mesto zauzeti zaštita kulturne baštine na Kosovu i Metohiji i regionu.
Ministar je u razgovoru za "Novosti" precizirao da su nabavka dvoazbučnih tastatura za javne ustanove, državne organe, preduzeća u kojima država ima udeo, prednost za ćirilična izdanja pri otkupu knjiga za nacionalne biblioteke i raspisivanje konkursa namenjenog mladim dizajnerima za nove ćirilične fontove samo prve mere od čitavog niza mera koje država ima nameru da sprovodi u saradnji sa Savetom za srpski jezik i očuvanje ćirilice i Odborom za standardizaciju srpskog jezika.
"Dosadašnja ozbiljna ispitivanja su pokazali da ćirilica gubi bitku sa latinicom. Ako mi kao država ne stanemo u njenu odbranu i afirimaciju, ko će? Prema analizama prethodnih nekoliko godina na konkursima za otkup povećavao se broj latiničnih izdanja. I na Sajamu knjiga, vidljivo je da je zastupljenost ćirilice sve manja i manja", ukazao je Selaković.
Ministar je ukazao da strategija mora da postavi jasne kriterijume šta bi naša kultura trebalo da bude u budućnosti, ali i sa kojom pažnjom bi trebalo da brinemo o nasleđu i dodao da bi ozbiljan prostor u strategiji trebalo da pripadne i amaterizmu u kulturi i umetnosti, jer bez dramskih sekcija u školama, KUD-ova, likovnih i literarnih sekcija, ostaćemo lišeni mnogih talenata koji nisu mogli da dođu do izražaja.