Slovenija u Njujorku kuka zbog "rušenja međunarodnog prava": Bizarna prezentacija kratkog pamćenja

Slovenija nije poznata kao "diplomatska velesila", ali je zahvaljujući protekciji zapadnih saveznika i Amerike ove godine postala ne samo privremena članica Saveta bezbednosti UN (SB UN), već je tokom septembra i predsedavala tom telu.

Na dnevnom redu su mahom bile teme povezane sa konfliktima u svetu, pre svega u Palestini i Ukrajini.

Govoreći o Palestini, slovenački premijer Robert Golob se odlučio za neobičan potez – snažno je nekoliko puta lupio šakom po govorničkom pultu kada je u Generalnoj skupštini UN u petak pozvao izraelskog premijera Netanjahua da "odmah prekine rat i zaustavi krvoproliće".

Nasuprot tome, Golob je u ime Slovenije vatreno podržao sva pregnuća američke administracije po pitanju rata u Ukrajini.

Još bizarnije je da je predsednik slovenačke vlade u svom govoru optužio Rusiju da je srušila međunarodni red – pri čemu je smetnuo s uma da je upravo Slovenija 1998. i 1999. godine bila nestalna članica SB UN i tada se žestoko protivila svakoj osudi nezakonitog napada na SRJ.

Ne samo to, Slovenija je tada, iako nije bila članica NATO-a, otvorila i svoj vazdušni prostor za napade na Srbiju iz američke baze u Italiji jer su druge susedne zemlje to odbile. Tadašnji slovenački predstavnik u SB UN, kasnije i predsednik Slovenije Danilo Turk, inače profesor međunarodnog prava, u to doba je raznim "kreativnim" eskapadama opravdavao napad NATO pakta na Srbiju odnosno tadašnju SRJ, iako se radilo o flagrantnom kršenju međunarodnog prava.

Sada Slovenija postupa drugačije. Na sednicu SB UN je proteklih dana prvo dovela anonimnu Avganistanku, koja je optužila vladu u Kabulu za čitav niz kršenja ljudskih prava. Zatim je slovenačko predsedništvo SB UN, predvođeno premijerom Golobom, ministarkom spoljnih poslova Tanjom Fajon i ambasadorom u UN Samuelom Žbogarom pozvalo da govori i "predsednik Ukrajine" Zelenski, što je takođe protiv pravila delovanja tog međunarodnog tela.

Sve to je ponukalo ruskog predstavnika u SB UN Vasilija Nebenzju da opomene Sloveniju na očigledno prazna obećanja da će "poštovati pravila" prilikom preuzimanja predsedavanja, a pride je dozvolila nastup 11 zemalja koje nemaju veze sa Ukrajinom. Zbog toga je najavio da neće slušati napade na svoju zemlju, posle čega je ruska delegacija napustila sednicu.

Sednicu je dalje vodio Robert Golob koji je rekao da su evropske zemlje jedinstvene u "osudi ruske agresije" i da je "lično frustriran" što sedi u sali Saveta bezbednosti "koji nije sposoban da utiče na najveći regionalni rat našeg doba".

Golob bi možda bio još više frustriran kada bi se bar na trenutak prisetio da najveći slovenački saveznik u NATO-u, Amerika, čije akcije i politiku Slovenija podanički podržava, čak i kada je po sredi najgori zločin od svih zločina (potpirivanje ratova), nosi na savesti čak 201 rat.

Golob nije doživeo tu vrstu prosvetljenja, pa je samozadovoljno raspredao kako je "Savet bezbednosti izneverio Ukrajinu"; jadikovanje na istu temu zaključio je podsećanjem da "čak i kada su bombe padale, Ukrajina nije ostavila na cedilu međunarodnu zajednicu" jer je prilikom prošlogodišnjih katastrofalnih poplava Kijev "poslao više od 50 članova tima za intervencije u vanrednim situacijama" da pomognu Sloveniji.

"Kada je bilo najvažnije, pomogla nam je Ukrajina. Sloveniji je jasno da, ako pobedi Rusija, pobediće i kršenja Povelje UN. Svet će biti manje bezbedan i svi će platiti cenu", istakao je on.

Zato Slovenija "ne želi da bude deo takvog sveta", pa će slovenački premijer upreti sve snage da spreči da to postane nova normala.

"Slovenija će biti uz Ukrajinu sve dok ne ostvari viziju pravednog mira, a znamo da će Ukrajina biti uz nas ako nam zatreba", zaključio je.

Podaci, međutim, svedoče da se često iza velikih reči, naročito kada je u žiži ponašanje Slovenije kao države, krije obilje licemerja.

Podsetimo, Slovenija je bila prvi put izabrana za nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN u periodu 1998-1999. Prvi put je predsedavala Savetom bezbednosti UN u avgustu 1998. i novembru 1999. godine. U to vreme je veliki vojni savez na čelu sa tada najmoćnijom silom sveta napao malu državu u Evropi kršeći međunarodno pravo.

Kuba, Belorusija, Kina, Indija, Gabon i Namibija i neke druge zemlje oštro su kritikovale nezakonitu upotrebu sile.

Diskusija u UN počela je 24. marta 1999. na zahtev Rusije, da bi 26. marta postalo jasno da rezolucija, koju su predložile Belorusija, Indija i Rusija – nije usvojena.

I kako je reagovala službena Ljubljana kada je bila napadnuta Savezna Republika Jugoslavija – bez odobrenja Saveta bezbednosti UN? Da li je i tada predstavnik Slovenije upozorio da je "jasno da će, ukoliko pobedi NATO, pobediti i kršenja Povelje UN" i da će "svet biti manje bezbedan i svi platiti cenu"?

Je li slovenački predstavnik u UN istakao da Slovenija "ne želi da bude deo takvog sveta koji krši Povelju UN"?

Odgovor je: Ne, nije. Bilo je sasvim obratno – Slovenija je u raspravama u Generalnoj skupštini UN dosledno podržavala agresore (SAD i NATO), iako tada nije bila deo američkog vojnog pakta u koji je ušla tek pet godina kasnije.

Slovenija se protivila osudi agresije na SRJ, glasala protiv usvajanja rezolucije S/1999/328 i uporno opravdavala bombardovanje Srbije.

Danilo Tirk koji je u doba bombardovanja Srbije bio na funkciji slovenačkog ambasadora u UN, tada nije ostavio sumnju u slovenačke duple aršine, rekavši:

"Tačno je da se sila ponekad koristi iako nema eksplicitnu osnovu u rezolucijama Saveta bezbednosti. To nije novina. Možda se to razlikuje od savršenog sveta koji bi svako želeo da ima, ali je deo realnog sveta."

Kada je Rusija pokrenula posebnu vojnu operaciju nijednom predstavniku "Kolektivnog zapada" nije palo na um da kaže išta slično poput Tirka daleke 1999. A Tirk je tada otišao još dalje, pa je tvrdio da je "odgovornost za mir, istina, primarna, ali ne i isključiva odgovornost Saveta bezbednosti".

Tako je pravdao vojnu akciju NATO-a u slučaju da Savet bezbednosti UN bude "blokiran" ili zbog razlika u stavovima ne donese odluku o ratnom pohodu Zapada na SRJ. Uz to je istakao da je SB UN više puta oćutao prilikom intervencija "regionalnih" organizacija (na primer NATO-a), otuda ne treba da talasa ni kada je na meti Srbija.

"Upotreba sile od strane vlade u Beogradu protiv civilnog stanovništva stvorila je uslove zbog kojih je bila aktuelna vojna akcija neizbežna. Voleli bismo da takvu vojnu akciju u potpunosti odobri Savet bezbednosti, ali to nije bilo moguće... U sadašnjim okolnostima, važno je shvatiti da Savet bezbednosti u skladu sa Poveljom ima glavnu, ali ne i isključivu odgovornost za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti", rekao je 1999, na početku bombardovanja SRJ, slovenački predstavnik u SB UN Danilo Tirk, podvukavši da će Slovenija glasati "protiv" rezolucije koja bi zahtevala hitan prekid agresije na Srbiju.

Drugim rečima, Slovenija je zdušno branila NATO kada je bombardovao Srbiju, i propagirala stav da u određenim slučajevima "humanitarne krize" države imaju odrešene ruke da same intervenišu sa svojom vojskom. Dve decenije kasnije, u primeru Ukrajine, Slovenija i drugi američki satrapi u zapadnom vojnom paktu zaboravljaju proklamacije kojima su branili bombardovanje Srbije.

Zato, kada danas predstavnici Slovenije i drugih država EU i tzv. Zapada zbore o Ukrajini, sustižu ih i demantuju – sopstvene reči i njihova nikada zaboravljena (ne)dela.