Generalni direktor za susedstvo i proširenje u Evropskoj komisiji Gert Jan Kupman izjavio je danas da očekuje da će do prvih isplata iz Plana rasta za Zapadni Balkan doći pre kraja godine.
Kupman je novinarima u Briselu, nakon što je u Evropskom parlamentu za spoljne poslove i budžet govorio o primeni novog Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, ocenio da je za nekoliko meseci ostvaren ogroman napredak i poručio da će Komisija poslati reformske agende na odobrenje Komitetu država članica EU.
"Sa oduševljenjem zaključujemo da je već posle nekoliko meseci došlo do ogromnog napretka. Komisija će poslati dokumente na odobrenje Komitetu država članica. Nadamo se da time implementacija može uskoro da počne i radujemo se što ćemo završiti sa svih šest država. Mislim da je to ogroman napredak, pokretanje reformi, finansiranje i investicije u regionu. I prve isplate pre kraja godine", naveo je Kupman.
Kada je reč o Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), Kupman je ocenio da svi partneri žele da budu deo SEPA, a da su Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija u fazi kada su, prema sopstvenoj proceni, završile reforme, dok druge zemlje rade na tome.
Na pitanje šta je sa Srbijom, Kupman je rekao da Beograd radi na tome.
"Mislim da rade na tome, apsolutno, i voleo bih da vidim da napreduju", naveo je Kupman.
On je istakao da je to nešto "izuzetno pozitivno".
"To znači da bi svaki građanin Zapadnog Balkana koji živi u zemlji koja je u SEPA, u smislu transfera, živeo u Evropskoj uniji. Finansijski biste bili kao svaki drugi građanin EU", poručio je Kupman.
Kupman je danas učestvovao u EP na zajedničkoj diskusiji sa članovima odbora EP za spoljne poslove i budžet, koja je bila usredsređena na Instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan, posebno na Reformske agende koje su podneli partneri sa Zapadnog Balkana koji teže članstvu u EU.
Svi partneri sa Zapadnog Balkana imali su obavezu da predaju Briselu reformske agende, predviđene Planom rasta za Zapadni Balkan, kojim se regionu, uključujući Srbiji, omogućava pristup dodatnoj finansijskoj pomoći od šest milijardi evra u periodu od 2024. do 2027. godine.
Isplata sredstava zavisi od uspešne primene reformi navedenih u reformskoj agendi svake zemlje korisnice.