Srbija i Balkan
Reporteri bez granica "raskrinkali" RT Balkan – ili smo mi njih?
Organizacija koja kaže da se bori za slobodu medija i protiv cenzure, pozvala je na cenzuru i zatvaranje naše redakcije
Borba za slobodu informacija i slobodu štampe, bar deklarativno, osnovna je misija Reportera bez granica. Osim kada su u pitanju ruski mediji – u tom slučaju Reporteri bez granica (RSF) i te kako žele da postave granice. Slučajno, ili ne, baš u skladu s ciljevima Zapada, odakle i stiže novac kojim finansiraju svoju, kako kažu, borbu protiv cenzure i pritisaka na medije. Pa su se u to ime osvrnuli (ponovo) na RT Balkan.
Ne, RSF nije reagovao na sve pokušaje da se naša, ali i druge redakcije RT, ućutkaju, a ostali su nemi i na besomučno uvođenje sankcija ruskim novinarima i uklanjanje naloga ruskih medija sa društvenih mreža – naprotiv, borci za slobodu i sami su naskočili na talas medijskog totalitarizma i jednoumlja pa su od Srbije zatražili da ugasi RT Balkan, a od EU i njenih država članica da, ako ne postupi po naređenju, Srbiju pozovu na odgovornost.
"Zahvaljujući RT Balkan, vojna propaganda Kremlja napreduje unutar granica EU. U Srbiji, državi okruženoj članicama EU i zemljama kandidatima, ruski narativi se pakuju za lokalnu publiku pre nego što se distribuiraju širom regiona. Ova fabrika laži mora da se zatvori", uverava nas Pavol Salaj, šef odeljenja RSF-a za EU-Balkan u tekstu "Od Rusije do Srbije: Kako RT širi propagandu Kremlja na Balkanu uprkos sankcijama EU".
"EU i njene države članice moraju Srbiju – koja teži da se pridruži EU – smatrati odgovornom za olakšavanje rada propagandne mašine Vladimira Putina i moraju implementirati sistemska rešenja za zaštitu evropskog informacionog prostora i čvrsto podržati pouzdano novinarstvo kao garanciju prava građana na informacije", dodaje Salaj.
Razlozi kojima organizacija za zaštitu novinara pravda svoj lov na novinare naše redakcije veoma su raznovrsni i širokog spektra – od toga što im se ne dopadaju politička uverenja kolumnista RT Balkan, pa sve do formalnih zamerki na račun našeg impresuma. Na sve to, posebno im bode oči činjenica da RT Balkan na svom portalu nema oglasa i plaćenih reklama.
Pomenuti šef odeljenja RSF Salaj naročito je iritiran odgovorom koji je dobio na pitanja upućena glavnoj urednici RT Margariti Simonjan i glavnom uredniku portala RT Balkan Nikoli Vrziću.
Ove samozvane branitelje slobodne reči, ili puke verbalne inkvizitore, interesovalo je, naime, "šta je bila svrha osnivanja RT Balkan" i kako danas ocenjujemo ispunjenje zacrtanih ciljeva, koliki je nivo uređivačke nezavisnosti u odnosu na rusku vladu, kao i pitanje "da li biste se saglasili sa tvrdnjom da je primarna misija RT Balkan pojačavanje narativa Kremlja".
Naslanjajući se na (tragi)komičnu sugestivnost postavljenih pitanja, RT je poslao odgovor: "Osnovali smo RT Balkan sa jedinim ciljem da nerviramo Reportere bez granica."
Našu slobodu da odgovorimo kako hoćemo na postavljeno pitanje "kolege" iz RFS su ocenile kao "provokativan, politički odgovor koji pokazuje kako se RT pozicionira kao antiteza organizaciji koje brani slobodnu, nezavisnu i pluralističku štampu". Što bi, valjda, trebalo da su oni.
Samoproglašeni bastion medijskih sloboda oličen u Reporterima bez granica nije, međutim, objasnio kako se to pluralizam brani zahtevima za zatvaranje naše redakcije, a isto tako su propustili da objasne i s kojim su ciljem upravo ovakav set pitanja poslali uredništvu RT-a.
Da li su pitanje o svrsti osnivanja, ili o vezama sa na primer, američkom vladom, Reporteri bez granica postavili redakcijama poput N1 ili Nove? Ili, još bolje, Radija Slobodna Evropa i Glas Amerike?
Što se RT Balkan tiče, još na samom početku našeg rada glavna urednica RT Balkan (kako bi RSF rekao, 'tadašnja glavna urednica') Jelena Milinčić rekla je da je RT Balkan registrovan kao srpski medij, iako se finansira iz inostranstva, kao i da je cilj osnivanja da prezentujemo ruski stav i rusko gledište.
Karte su dakle, otvorene od samog početka, a cilj se nije promenio – u svetu u kome sve vesti dolaze iz istih, briselskih i vašingtonskih izvora, RT Balkan svojim čitaocima nudi vesti iz druge perspektive, pogled s druge strane sveta. Zar je to zabranjeno? Izgleda da jeste, sudeći po tim reporterima bez granica osim onih koje sami uspostavljaju.
Uz to, važna informacija za RFS, nije se promenila ni glavna urednica RT Balkan – što su autori "analize" veoma lako mogli da provere, da ih je zanimalo. Možda bi zbog netačnih informacija koje se šire ovim tekstom morali da reaguju "fekt čekeri" iz "severno-makedonske agencija za proveru činjenica koja je izvestila da su RT i Sputnjik dva najbogatija urednička tima u Srbiji, sa najbolje plaćenim novinarima"?
Na dugom spisku zamerki koje "branitelji" medijskih sloboda imaju na naš račun – jeste i to što je glavna urednica RT, Margarita Simonjan, otvaranje portala najavila između ostalog rečima – "Kosovo je Srbija".
"Anti-NATO i anti-EU narativi pogoršani intervencijom NATO-a na Kosovu 1999. godine – čiju nezavisnost Srbija još ne priznaje – podstakli su široko rasprostranjeno prorusko raspoloženje u Srbiji, čineći je prijemčivim tržištem za narative Kremlja", opominju ovi zabrinuti medijski "stručnjaci".
Ne samo što je, kažu, RT Balkan "izrastao u glavno rusko sredstvo za širenje propagande na Balkanu", već su se domišljati ruski "propagandisti" dosetili da "prilagode narativ Kremlja visoko prijemčivoj lokalnoj publici, omogućavajući mu da se lakše širi po regionu".
Autoru teksta nije palo na pamet da, čisto kao "fun fact", primeti da je jedan od razloga za toplu dobrodošlicu Srba za ruske prijatelje, pa i ruske medije, verovatno, činjenica da je Rusija sve vreme na strani srpskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, ali i to što Rusi nikad nisu "intervenisali" po Srbiji kao NATO i besomučno bombardovali zemlju 78 dana protivno međunarodnom pravu.
Reporteri bez granica, u nastavku svog "raskrinkavanja", puni su hvale prema članovima našeg tima – za naše kolumniste kažu da su poznati novinari ili profesori, umetnici ili prepoznatljive javne ličnosti. Problem im je, međutim, što su poznati po svojim "desničarskim i nacionalističkim političkim stavovima".
Istovremeno, dok postavljaju pitanje finansiranja RT-a iako je to od samog početka sasvim jasno i transparentno, Reporteri bez granica sami kao da se stide onih koji ih plaćaju – u godišnjem izveštaju ove organizacije za prošlu godinu, informacije o finansijerima navedene su uopšteno tek na 34. strani – a tamo piše i da čak 54 odsto novca koji primaju predstavljaju donacije iz državnog sektora zemalja Kolektivnog zapada, dok je 22 odsto donacija iz privatnih džepova. Zapadni novac, nekako je, makar bio i državni, naklonjeniji "istini" od ruskog novca? Pre će biti samo da oni žele da nas ubede da je tako.
Zanimljivo je i što su visoko na listi njihovih dobrotvora koji podržavaju njihovu nazovi "borbu" za slobodu medija, između ostalih fondacije NED i Ford sa odavno opisanim i dokazanim vezama sa američkom CIA, kao i Fond za otvoreno društvo Džordža Soroša, Agencija za razvoj Francuske, Evropska unija, Kraljevina Norveška…
Tako, u svojoj "analizi", Reporteri bez granica, usput pokušavaju i da "properu" svoje dobrotvore.
Nazivajući urednike RT Balkan "influenserima" koji "obezbeđuju vidljivost i uticaj medija u medijskom okruženju Srbije", zameraju novinarima što rade novinarski posao – konkretno, što javnosti otkrivaju one malo poznate, ali za razumevanje stvarnosti, vrlo bitne činjenice.
"Grešni" Vrzić kriv je, tako, što je u jednom TV gostovanju razotkrio veze KRIK-a sa američkom CIA. Naravno, RSF nije mogao da ga demantuje, jer je činjenica da je KRIK član OCCRP-a, organizacije koju su sami visoki zvaničnici Saveta za nacionalnu bezbednost SAD na brifingu za novinare 3. juna 2021. u Beloj kući opisali kao saradnika američke Centralne obaveštajne agencije na raznoraznim poslovima u inostranstvu.
I ne samo to, već OCCRP finansira ista Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) za koju već rekosmo da je do guše umešana u CIA poslove. Problem im je, dakle, što se Vrzić usudio da takvu informaciju obelodani javnosti – nešto što novinari, u današnjem svetu, izgleda nikako ne bi smeli.
Sve u svemu, analiza RSF, koliko god amaterski objašnjavala funkciju RT Balkan, važna je zato što dokazuje koliko je važno da mediji poput RT postoje. Utisak je, naime, iz svake napisane reči da je tekst "diktiran" kako bi se uklopio u postojeći narativ o Rusima kao "lošim momcima", koji svaku informaciju koja stiže s Istoka pokušava da diskvalifikuje kao propagandu i dezinformaciju. Tim pre zato što je reč o tačnim informacijama.
RSF je zapravo samo jedan od vojnika u ratu uticaja, koji se nadovezuje na ofanzivu koju je započeo američki specijalni izaslanik i koordinator Globalnog centra za angažovanje Stejt departmenta Džejms P. Rubin, a koju su nastavili tajkuni iz Silicijumske doline cenzurišući sadržaje ruskih medija na društvenim mrežama.
U takvom informacionom totalitarizmu, gde svaka vest liči na drugu, a mediji gube svoje osobenosti i izgleda da iza svake redakcije stoji neki isti, nevidljivi urednik – RT je baš ono što je potrebno mislećim ljudima koji žele da istinski spoznaju stvarnost oko sebe. Upravo zato i smetamo, i hoće da nas nema. U ime slobode da svi mislimo onako kako zapovede raznorazni reporteri bez granica i savesti i njihovi finansijeri iz obaveštajnih službi.
Najčitanije
Naš izbor
