Ko je novi šef delegacije EP za odnose sa BiH i "Kosovom": Deda ustaša – pomoćnik Luburića, fan NDH

Hrvatski evroposlanik Davor Ivo Štir izabran je za šefa delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Bosnom i Hercegovinom, kao i sa tzv. Kosovom, a tom prilikom poručio je da će predano raditi na evropskoj perspektivi KiM.

Ovo nije prvi put da se ovaj član hrvatskog HDZ-a otvoreno zalaže da se Prištini otvore vrata evropskih i međunarodnih organizacija, prenosi Kosovo onlajn.

"Kosovu je takođe obećana evropska perspektiva i na tome nameravam da predano radim u saradnji sa mojim kolegama iz Evropskog parlamenta i tzv. skupštine Kosova. Mir, bezbednost, dijalog i normalizacija odnosa sa Srbijom, zaštita prava manjina i svih građana Kosova i primena ustavnog poretka na celoj njegovoj teritoriji biće prioritetna pitanja", rekao je Štir.

Kako navodi "Kliks" HDZ je intenzivno lobirao da na ovo mesto stavi člana svoje stranke, a prema izvorima portala, ova ideja se nije dopala većini članova EPP-a i drugih stranaka koje s ovom grupacijom čine većinu u Evropskom parlamentu.

"Kosovu" članstvo u Savet Evrope i UN, Srbiji u EU

Štir je prošle godine, kao hrvatski predstavnik u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope pozvao na prijem tzv. Kosova u tu organizaciju i UN, ali i na "otvaranje vrata" Srbiji za članstvo u EU.

"Otvorite vrata da Kosovo postane deo Saveta Evrope i UN, ali otvorite vrata Srbiji da postane članica EU. I Kosovo i Srbija su okruženi EU i Natoom. Zato smatram da su Srbija i Kosovo sa Zapadom i na Zapadu. Naravno, na vlastima u Beogradu je da se svrstaju na stranu Zapada, da postanu članica EU, a na vlastima u Prištini je da sprovedu neophodne reforme kako bi prvo postale zemlja kandidat, a zatim članica EU", poručio je hrvatski poslanik.

On je kazao da je "evropsko rešenje, kojem se raduje, da Srbija i tzv. Kosovo ponovo budu ujedinjeni, ali ovaj put kao dve države članice ujedinjene Evrope, kao dve države članice EU".

Deda bio pukovnik ustaške vojske

Štir je rođen 1972. u Argentini, u Buenos Ajresu, a navodi se da je potomak političkih emigranata koji su u Argentinu došli posle Drugog svetskog rata.

"Njegov deda Ivan Štir bio je pukovnik ustaške vojske i pomoćnik Vjekoslava (Maksa) Luburića, a deda po majci Milorad Lukač bio je jedan od vodećih emigrantskih političara Hrvatske seljačke stranke", piše na sajtu "Vikipedije".

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović je 2021. u Vukovaru spomenuo Ivana Štira, nazivajući ga "čepinskim ubicom i ratnim zločincem".

To unuku, ipak, nije smetalo u političkoj i diplomatskoj karijeri.

Strah od separatizma, ali samo u BiH

Jedna od konstanti na njegovom političkom putu je podrška tzv. Kosovu.

Tako je još 2017. godine kao hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova, nakon sastanka s prištinskim šefom diplomatije Enverom Hodžajem, izjavio da Hrvatska kroz evropsko partnerstvo želi da doprinese jačanju prištinskih institucija, te pomogne u sprovođenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

"Hrvatska snažno podržava nezavisnost i integritet tzv. Kosova", rekao je Štir na konferenciji za novinare.

Ali kada je u pitanju BiH, Štir je više puta upozoravao na "opasnost od centralističkih i separatističkih snaga u BiH" te agitovao za jačanje federalizma u toj državi.

"Postoji, naravno, entitet koji nosi ime Federacija, ali on ne funkcioniše na taj način i zato sam govorio da se mora federalizovati", izjavio je on tada za RSE.

Ostavku na funkciju šefa diplomatije podneo je 2017. godine, a mediji su pisali da Štir pripada ultrakonzervativnoj struji u HDZ i da mu je bila neprihvatljiva koalicija s liberalnim HNS, strankom koja je bila jedna od najvećih kritičara HDZ-a.

Brine ga i broj Crnogoraca

Štiru je interesantna i susedna Crna Gora, iako mu ne spada "u novi resor".

Nedavno je sa još četiri evroparlamentarca digao glas da se zaustavi inicijativa o izmeni Zakona o dvojnom državljanstvu u Crnoj Gori, jer bi te izmene "mogle da dovedu do toga da Crnogorci u svojoj zemlji postanu manjina".

Zabrinuti hrvatski evroparlamentarac: Crnogorci bi mogli postati manjina u Crnoj Gori

"To je projekat koji otvara mnoga pitanja, prvenstveno što se u najavama moglo iščitati da bi ogroman broj ljudi koji danas ne žive u Crnoj Gori dobili državljanstvo čime bi se mogao promeniti identitet Crne Gore, tj. da Crnogorci, u krajnjoj liniji, budu čak i manjina u vlastitoj državi", rekao je Štir za RSE.

Polemiku je imao i sa predsednikom Srbije, nakon što je pre nekoliko godina pisao o Aleksandru Vučiću u svojim tekstovima.

"Gadosti koje sam pročitao u hrvatskim medijima samo vam pokazuju kolika je zainteresovanost i koordinisanost u akcijama i u napadima na našu zemlju", rekao je Vučić, dok je Štir odgovorio na Fejsbuku, poručivši mu da se bavi svojim narodom "a ne izmišljenim neprijateljima iz Hrvatske".

Štir jednako "Bik"

Davor Štir je diplomirao političke nauke i međunarodne odnose na Katoličkom univerzitetu u Buenos Ajresu, kasnije i novinarstvo, a političku i diplomatsku karijeru gradio je nakon povratka u Hrvatsku u drugoj polovini 1990-ih godina.

U mladosti je slavio 10. april, dan kada je 1941. godine uspostavljena Nezavisna država Hrvatska, ali se kasnije javno odrekao veličanja te tvorevine.

Radio je u hrvatskim ambasadama u Vašingtonu i Briselu, a do 2009. bio je savetnik premijera Ive Sanadera za spoljnu politiku. Član je HDZ-a.

Na parlamentarnim izborima 2011. godine izabran je za poslanika u Hrvatskom saboru, a bio je jedan od najbližih saradnika Jadranke Kosor. U aprilu 2013. Štir je izabran za hrvatskog predstavnika u Evropskom parlamentu, gde je bio do 2016. kada je postavljen na mesto šefa hrvatske diplomatije.

Od 2024. godine je ponovo postao član Evropskog parlamenta.

Mediji ga opisuju kao desničara i konzervativca, bliskog katoličkim krugovima.

Njegovo nemačko prezime Štir u prevodu znači "bik".

Oženjen je i otac troje dece.