Na pitanje da li razmatra zahtev Nemačke za ukidanje zabrane uvoza robe iz Srbije, privremene prištinske institucije odgovorile su da su posvećene "da 10. godišnjica Berlinskog procesa bude uspešna", prenosi RSE.
Ambasada Nemačke u Prištini potvrdila je da je "bilo mnogo razgovora između nemačkih i kosovskih zvaničnika na ovu temu", jer "Nemačka želi da postigne rezultate u vezi CEFTA na ovogodišnjem samitu Berlinskog procesa".
Zahtev za ukidanje zabrane uvoza robe iz Srbije na tzv. Kosovo uputio je početkom septembra specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Saracin uz obrazloženje da ova zabrana blokira rad CEFTA-e.
On je rekao da bi "Kosovo" zbog ove zabrane moglo da ugrozi učešće u Berlinskom procesu – inicijativi koja ima za cilj da pomogne ekonomski razvoj šest zemalja Zapadnog Balkana i njihovo približavanje Evropskoj uniji.
Vlada tzv. Kosova donela je odluku o zabrani uvoza robe iz Srbije sredinom jula 2023. godine iz, kako je rečeno, bezbednosnih razloga.
Tada je srpska policija uhapsila trojicu kosovskih policajaca. Iako su u međuvremenu pušteni, odluka o zabrani uvoza robe iz Srbije ostala je na snazi.
EU je u više navrata izjavila da je takva odluka prištinskih vlasti suprotna CEFTA sporazumu i duhu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između "Kosova" i EU.
Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok rekla je 1. oktobra, na pripremnoj konferenciji sa ministrima spoljnih poslova zemalja Zapadnog Balkana, da su naredne dve nedelje odlučujuće za uspešno održavanje samita Berlinskog procesa.
"Zavisi od toga da li će biti postignut bilo kakav dogovor o primeni CEFTA. Ima još posla da se to postigne", rekla je ona.
Predsednik tzv. privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna kaže da je odluka o zabrani uvoza robe iz Srbije doneta iz bezbednosnih razloga pre više od godinu dana i da je vreme da se ozbiljno razmisli o njenom ukidanju.
"Svi su međusobno povezani. Zato je važno ukloniti sve prepreke, ne samo sa Kosova... Imamo problema i sa izvozom robe u Srbiju, jer ona ne priznaje fitosanitarnu dokumentaciju Kosova", kaže Rafuna.
Sa njim se slaže i ekonomista Safet Grdžaljiju, koji kaže da tzv. vlada Kosova ne treba da "eksperimentiše" u regionalnoj ekonomskoj saradnji.
Prema njegovim rečima, "Kosovo" mora da razume značaj evropskih ekonomskih integracija i nema "luksuz" da političkim odlukama blokira regionalnu saradnju.
Rafuna, koji je i predsednik upravnog odbora privrednih komora Zapadnog Balkana, kaže da su sve regionalne inicijative važne, pa treba otkloniti svaku prepreku koja utiče na njihovo funkcionisanje.
"Mi smo mala zemlja, mi smo malo tržište i svi investitori vide region kao tržište. Važno je da među nama nema prepreka. Nisu dobra poruka za investitore", ocenjuje on.
Sličan stav iznosi i ekonomista Grdžaljiu, koji dodaje da je CEFTA od velikog značaja za privrednike, zbog carinskih olakšica i klasifikacije robe.
On podvlači da je Berlinski proces takođe važna inicijativa od koje imaju koristi sve zemlje Zapadnog Balkana i da "Kosovo", ni na koji način, ne sme da dozvoli da bude isključeno.
"Ne možemo očekivati strane investicije ako nema političke stabilnosti. Ta politička stabilnost se ne može postići osim ako i nemamo aktivno učešće u svim regionalnim inicijativama", kaže on.