Skoro da više i nema ćirilice na putevima severa Kosova i Metohije. Tek po koja mala, zarđala tabla sa oznakom neke firme ili sela, koja je promakla prištinskim vlastima i koja će brzo biti sklonjena.
Jutros, da neko neupućen krene magistralom od Jarinja preko Leška, Leposavića i Sočanice ka Zvečanu zaključio bi da su okolo sve sama albanska sela, da nema ni srpskog uveta. Slično je i oko Zubinog Potoka, ako bi se krenulo putem od Južne Mitrovice pored sela Čabra i Varage ka srcu Ibarskog Kolašina.
Juče su na magistrali od Severne Mitrovice ka Zvečanu uklonjene stare ćirilične i postavljene nove latinične saobraćajne table koje označavaju ulazak, odnosno izlazak iz Zvečana ka Mitrovici. Na znaku, uz grb lažne države sada piše da se ulazi u "Komunu Zveçanit", ispod je nesrazmerno krupnim fontom poruka "Rruga e mbarë", još ispod sitnim fontom poruka Srbima "Srečan put", pa još ispod "srećan put" na engleskom.
"Ovako je bilo za vreme okupacije 1941. godine kad su okupatori isto zabranili ćirilicu, pričao mi je pokojni otac. I sad smo okupirani, tu u i Nemci, eno pored puta, odnosno pruge od Sočanice ka Zvečanu još stoje njihovi bunkeri iz 1941. i 1942. Tada su stradali naši đedovi i prađedovi, očevi, sad došlo vreme da stradamo mi i naša deca i šta drugo reći", priča jutros za RT Balkan stariji meštanin Leposavića.
Jučerašnje uklanjanje ćiriličnih tabli u Zvečanu nastavak je akcije koju su prištinske vlasti počele sredinom marta ove godine kada su na putu od Jarinja ka Severnoj Mitrovici uklonjene prve ćirilične table sa oznakom naselja.
Svedočimo opštoj albanizaciji severa Kosmeta
Tada je na ulazu u Leposavić umesto table sa oznakom ovog mesta na srpskom jeziku i ćirilici postavljena tabla na albanskom i na latinici. Isto je učinjeno i u mestu Sočanica, u Lešku, na kružnom toku u Leposaviću uklonjen je putokaz sa oznakom "Raška" i umesto njega postavljen znak na latinici – "Jarinje". I ka Banjskoj, istoimenom manastiru, postavljen je putokaz na kome je ime sela ispisano najpre na albanskom jeziku.
"Svedoci smo opšte albanizacije severa KiM, u svim sferama života. Latiničnim tablama, oznakama na albanskom oni polako ali sigurno brišu tragove našeg bitisanja ovde, hoće da kažu da je ovo njihovo a da smo mi ovde privremeno, gosti, da ovo nije naša zemlja, naša sela i gradovi. Svaka nova tabla na albanskom, svaka uklonjena oznaka na ćirilici novi je ujed za dušu. Teško je ovo izdržati, do zla boga teško", ponavlja jutros naš sagovornik iz Leposavića.
U međuvremenu, na meti vlasti iz Prištine bio je i veliki bilbord "Ovo je Srbija", okačen na pešačkom mostu preko magistrale u Sočanici. Na ulazu u Zvečan uklonjen je bilbord na kome su bile slike počasnih građana ovog mesta na severu, među njima i Novaka Đokovića, njihova imena ispisana ćirilicom. Na meti su bile i srpske zastave, bilbordi sa porukama na ćirilici.
Ono što se sada dešava na severu KiM, na jugu je odavno završeno. Tamo ćirilice više nema, sve ćirilične table odavno su skinute, bačene u smeće, zamenjene su novim, na albanskom jeziku i na latinici. I ovde je poneka ćirilična tabla ostala tek po zabačenim selima, ponegde kao putokaz do nekog srpskog manastira.
"Ne samo da su poskidali table na ćirilici, nego su mnogi toponimi albanizovani i to je odavno poznato. Nema više oznake za Đeneral Janković, tamo je sada oznaka "Elez han", na latinici, Duga Njiva kod Kline nije više Duga Njiva nego Duga Ljeva...", ponavlja naš sagovornik, koji živi u jednoj od enklava južno do Ibra.
Albanski gradonačelnici u opštinama na severu KiM ubrzo po preuzimanju dužnosti promenili su table na zgradama opština i stavili nove na kojima su imena opština najpre istaknuta albanskim pismom i to u naglašenom fontu, a tek zatim na srpskom, na latinici, kao i na engleskom. Na ovim tablama "Kosovo" je ispisano kao "Kosova" – latinicom, ili kao "Republika Kosova".
Pre koju nedelju, table na albanskom jeziku sa grbom tzv. Kosova postavljene su i na zgrade privremenih organa zauzete koji dan ranije od strane kosovskih specijalaca.
Table na srpskom i na ćirilici istovremeno skinute su i sa zgrade u Bošnjačkoj Mahali u kojoj je bilo sedište Fonda PIO kao i Kancelarije za KiM Vlade Srbije.
Srpski jezik bi i po ustavu tzv. države trebalo da je na "Kosovu" službeni kao i da se ravnopravno koristi iz albanski. Upotreba srpskog jezika, posebno u enklavama južno od Ibra u međusobnoj komunikaciji, na ulicama mesta sa albanskom većinom, pre će Srbima, međutim, doneti nevolju nego što se može uračunati u neko od njihovih građanskih ili nacionalnih prava.
Jedno prosto "dobar dan" u Kačiniku, Vučitrnu, Peći ili Istoku može da se završi provokacijama, pa čak i batinama na ulici. U javnom prevozu, autobusima, Srbima je ovde preporučljivo da ćute kao zaliveni.
Albanske table bez ćirilice postavljene na severu su eksplicitno nasilje koje se širi iz Prištine i trebalo bi jasno da pokažu da je albanizacija drugih proces i nova realnost.
"Na kraju, to je i kršenje svih savršenih međunarodnih i lokalnih zakona, koji se savršeno ne primenjuju. Prava su nam uzeta, sada se direktno uzima od života, duhovnosti i intimne posebnosti", izjavio je za RT Balkan posle uklanjanja putokaza na ćirilici na severu KiM, novinar i publicista Živojin Rakočević, koji živi u srpskoj enklavi Gračanica.
"Ćirilica kao sastavni deo naše najdublje duhovne, kulturne i društvene intime je uništena južno od Ibra. U najvećem broju slučajeva upotreba ćirilice se kažnjava i postala je okidač za diskriminaciju na svakom nivou kosovske vlasti. Ako tražite, zahtevate, molite ili nešto podnosite na ćirilici vi ste osuđeni na neuspeh i ignorisanje. Zabrana ćirilice je korak ka albanskoj projekciji slobode i 'integraciji' u novu, kosovsku realnost. Ostala je na kosovskoj ličnoj karti i bedžu Kfora", reči su Rakočevića.
"Ukidanje ćirilice tačka je na proces okupacije severa KiM. Uklanjanjem putokaza na ćirilici oni hoće da kažu da je Zvečan albanski, da je Leposavić, da je Lešak albanski, Zubin Potok da je njihov, ovo je strahovito prekrajanje istorije, strahovit udar na naše nacionalno biće. Zauzeti svakodnevnim brigama za opstanak, borbom za život, kako nabaviti lekove, hranu, ispuštamo iz vida, prolazi nam ispod 'radara' šta nam se u stvari dešava i čemu ne uspevamo da se odupremo. Ona tabla u Zvečanu, poruka na albanskom 'srećan put', poruka je nama Srbima da možemo da idemo i neka nam je 'rruga e mbarë'", kaže naš sagovornik, ugledni Srbin iz Leposavića.
"Uskoro, u to ne sumnjamo, neke noći između petka i subote ili subote i nedelje, možemo očekivati i upade u škole i bolnice, i da na objektima gde nam deca uče, gde se lečimo, osvanu table sa grbom njihovog Kosova i na albanskom jeziku. Biće to težak trenutak, onaj kada se prelaze sve crvene linije", dodaje.